Iran steže Ormuski moreuz, SAD uzvraćaju pritiskom - Ko će prvi popustiti?

Ipak, uprkos tim porukama, američke snage su ubrzo izvele nove napade na iranske ciljeve u području Ormuskog moreuza, saopštio je CENTCOM. Američki vojni zvaničnici tvrde da su njihove akcije „ograničene“ i da imaju za cilj zaštitu američkih snaga i saveznika u regionu.

Iranski mediji preneli su da je nakon udara kod ostrva Larak bilo više poginulih, što je dodatno povećalo tenzije u jednom od najvažnijih energetskih koridora na svetu.

Ormuski moreuz postao glavna tačka sukoba

Sve više deluje da je upravo slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz ključni problem u pregovorima između Vašingtona i Teherana.

SAD su pod pritiskom saveznika iz Persijskog zaliva i svetskog tržišta da obezbede nesmetan prolaz brodova, dok Iran poručuje da „ništa više neće biti isto kao pre rata“.

Situacija trenutno podseća na pat-poziciju: Iran otežava prolaz kroz moreuz i naplaćuje ogromne takse za bezbednu plovidbu, dok američke snage praktično blokiraju veliki deo iranskog izvoza nafte.

Kriza traje već mesecima. Prema pojedinim procenama, Teheran od pojedinih brodova traži i do dva miliona dolara za prolazak kroz moreuz, iako su takve mere u suprotnosti sa međunarodnim pomorskim pravom.

Tramp pokušava da izbegne širi rat?

Iako Vašington povremeno šalje oštre poruke Teheranu, analitičari smatraju da Tramp pokušava da izbegne otvoreni regionalni rat.

Danija Tafer iz vašingtonskog instituta „Gulf International Forum“ ocenjuje da iransko rukovodstvo američke pretnje vidi kao znak da SAD zapravo ne žele novu veliku eskalaciju.

„Iranci veruju da Vašington nema stvarnu volju za dugotrajan sukob“, navela je ona za DW.

Sa druge strane, ni Iran ne izlazi iz krize bez ozbiljnih posledica. Procene govore da Teheran svakodnevno gubi stotine miliona dolara zbog problema u trgovini i izvozu nafte, dok je ukupna ekonomska šteta već dostigla desetine milijardi dolara.

Zemlje Zaliva sve nervoznije

Najveći strah trenutno vlada među državama Persijskog zaliva, koje trpe ogromne ekonomske posledice zbog nestabilnosti u regionu.

Te zemlje sve snažnije pritiskaju Vašington da pruži više prostora diplomatiji i odustane od novih napada. Posebno strahuju da bi čak i „zamrznuti sukob“ mogao ozbiljno da ugrozi njihove ambiciozne projekte u energetici, industriji i turizmu vredne stotine milijardi dolara.

Zbog toga snažno podržavaju pregovore uz posredovanje Pakistana i inicijative za ponovno potpuno otvaranje Ormuskog moreuza bez iranskih taksi i ograničenja.

Iran želi mnogo više od primirja

Analitičari upozoravaju da Teheran ne vidi ovaj sukob samo kao vojno pitanje, već i kao priliku za širenje političkog uticaja u regionu.

Prema ocenama stručnjaka, Iran pokušava da se predstavi kao sila koja želi da oblikuje bezbednosni poredak Bliskog istoka i smanji američki uticaj u regionu.

Istovremeno, Vašington insistira na potpunom otvaranju moreuza, prekidu obogaćivanja uranijuma i zadržavanju sankcija prema Iranu.

Marko Rubio upozorio je da „vojna opcija ostaje na stolu“ ukoliko Teheran odbije kompromis.

Građani Irana sve više osećaju posledice

Dok političko i vojno nadmetanje traje, obični građani Irana sve teže podnose ekonomsku krizu.

Inflacija je premašila 54 odsto, dok su cene hrane i osnovnih proizvoda naglo skočile. Stručnjaci upozoravaju da čak i pragmatični delovi iranskog rukovodstva sada shvataju da zemlju čekaju dugotrajni ekonomski problemi.

„Dok Tramp rat posmatra kao deo svog političkog nasleđa, iransko rukovodstvo ga vidi kao pitanje opstanka režima i budućnosti države“, zaključuje Danija Tafer.