Ko će prvi trepnuti: Carine su samo početak, Kina i SAD se spremaju za direktan rat

Piše Dragoslav Rašeta, Novi treći put

Intenzivnost i odsustvo fleksibilnosti obe strane čine drugu rundu trgovinskog rata između SAD i Kine različitom od prethodne, i zajedno sa drugim preduzetim potezima nam ukazuje da se dve najmoćnije države na svetu pripremaju za sve izgledniji scenario kineske invazije na Tajvan i direktnog oružanog sukoba između Kine i Amerike.

Tokom prethodne godine Kina je intenzivirala svoje sajber napade ne samo na američke institucije i Pentagon, već i na sisteme za grejanje, ventilaciju, telekomunikaciju; praktično sve subjekte čije bi umanjena operativnost dovela do haosa u kriznoj situaciji. Sa sličnim problemima se suočava i Tajvan, čija je Vlada  tokom 2024. godine dnevno bila meta više od 2.4 miliona sajber napada. Iako Peking kategorički negira da stoji iza ovih napada, oni prate određene obrasce, poput njihovog rapidnog intenziviranja tokom vojnih vežbi i simulacije blokade Tajvana koju sprovodi kineska mornarica. Cilj ovih sajber napada jeste da erodiraju poverenje građana Tajvana u njihovu Vladu, ali i da pronađu slabe tačke Tajvana i njegovog glavnog saveznika Amerike.

Pritisak na Tajvan

Kina takođe nastavlja sa modernizacijom svoje mornarice intenzitetom koji nije viđen još od Drugog svetskog rata. Za samo dve decenije, kineska brodograditeljska industrija je ostvarila takvu dominaciju, da danas na godišnjem nivou ona proizvede gotovo četiri puta više brodova od SAD, što je dovelo do toga da mornarica Narodnooslobodilačke vojske je danas veća ( po ukupnom broju plovila, ali ne i tonaži) od mornarice Sjedinjenih Država. Krajem 2024. godine, Kina je izvela pomorske vojne vežbe u kojima je prvi put učestvovao njen jedini savremeni nosač aviona – Fuđijan. Ove vojne vežbe su potvrdile postojanje ambicije Kine da poseduje „plavovodnu“ mornaricu, flotu koja može da projektuje silu daleko van njenih granica, poput mornarica SAD, Francuske ili Japana.

Jačanje kineske mornarice predstavlja direktnu opasnost po države prema kojim Kina i dalje gaji teritorijalne pretenzije, poput Japana i Vijetnama, a najviše po Tajvan. Do kraja 2025. godine, Kina će imati na raspolaganju 395 borbenih plovila, uključujući i tri nosača aviona, kao i na stotine specijalnih desantnih brodova i barži koji su deo njenih paravojnih formacija i specijalno modifikovane da deluju kao pontonski mostovi, sa kojima bi mogla da napadne ili izvrši blokadu Tajvana, ali i da odvrati američku intervenciju. SAD i mornarice regionalnih saveznika odgovaraju sa sopstvenim povećanjem kapaciteta i broja vojni vežbi, koje pretvaraju zapadni deo Indo-Pacifika u arenu sa pregršt gladijatora uzavrelih strasti.

Pritisak na Tajvan se vrši ne samo sa mora, već i iz vazduha. Gotovo svakog dana, eskadrile lovaca, bombardera i dronova PLA ispituju tajvansku zonu identifikacije protivvazdušne odbrane. Učestalost i obim ovih upada dostigli su rekordne visine 2024. godine; tajvansko ministarstvo odbrane zabeležilo je preko 3.000 letova kineskih vojnih aviona u njegovu zonu identifikacije prethodne godine, gotovo duplo više nego 2023. godine. Kineski ratni avioni preletom preko srednje linije Tajvanskog moreuza, koja je odvajkada bila neformalna „tampon zona“, narušavaju decenijama staru prećutnu praksu. Ovi „upadi“ su ne samo brojniji već i složeniji, sačinjeni od kombinacije borbenih aviona, letelica za elektronsko posmatranje i dronova. Svaki upadni let primorava tajvansko vazduhoplovstvo da reaguje, što dovodi do dodatno iscrpljivanja tajvanskih letelica i njegovih pilota.

Sve manje vremena za odgovor Tajvana

Tajvan na kineske provokacije odgovara ubrzanim podizanjem odbrambenih kapaciteta. Od 2024. godine vojni rok je produžen sa četiri meseca na godinu dana, a broj vojnika u rezervi povećan za trećinu. Vojni budžet je uvećan za 7.7% u poređenju sa prethodnom godinom i sada iznosi nešto više od 20 milijardi dolara, dok administracija Laj Ćin-tea planira da kroz specijalna izdavanja budžet podigne na 3% BDP-a, odnosno 25 milijardi dolara. Tajvan radi i na sklapanju novog kupoprodajnog ugovora sa SAD u vrednosti između 7 i 10 milijardi dolara, kojim bi Tajpej nabavio još HIMARS i Patriot sistema i obezbedio modernizaciju svoje F-16 flote. Od novog ugovora, još veći uspeh za Tajvan bi bio „požurivanje“ Bele kuće da ispuni prethodne obaveze, odnosno ubrza isporučenje naoružanja vrednog 21 milijardu dolara koje je Tajvan već platio.

Uprkos pritisku, tajvanska vojska je do sada svaki kineski prelet dočekala sa profesionalnom budnošću i do nenadane eskalacije nije došlo. Međutim, sam tempo i dvosmislenost kineskih vojnih vežbi ostavljaju sve manje i manje vremena za tajvansku odbranu da reaguje, ukoliko se te vežbe pretvore u pravi napad. U budućnosti, naizgled još jedna u nizu kineskih agresivnih vežbi blizu srednje linije bi se mogla pretvoriti u istinsku invaziju. U tom scenariju, vojska Tajvana bi morala da nekoliko nedelja da izdrži nalete Pekinga dok konjica – pre svega američka i japanska mornarica – ne pristignu. Rizici ove prirode jesu podsetnik da bi „fitilj“ sukoba mogao da se zapali ne formalnom objavom rata ili tromim i sporim raspoređivanjem jedinica na istoku Kine, već jednom „pogrešno“ ispaljenom raketom ili jednom „preteranom“ vojnom „vežbom“.