Dok svet strahuje od rata, oni zarađuju milijarde: Ovo su najveći profiteri sukoba SAD sa Iranom

Nafta i gas

Najveći ekonomski efekat rata za sada je nagli rast cena energije. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko petine svetske nafte i gasa, ali je transport praktično zaustavljen od kraja februara. To je izazvalo ogromne oscilacije na energetskim tržištima, od kojih su profitirale najveće svetske naftne i gasne kompanije.

Među glavnim dobitnicima su evropski energetski giganti, koji zahvaljujući svojim trgovačkim sektorima zarađuju na velikim promenama cena. Profit kompanije BP više nego se udvostručio i dostigao 3,2 milijarde dolara u prva tri meseca ove godine, zahvaljujući, kako su naveli, „izuzetnim rezultatima“ trgovinskog sektora.

I kompanija Shell premašila je očekivanja analitičara, sa rastom dobiti na 6,92 milijarde dolara u prvom kvartalu. Francuski TotalEnergies zabeležio je skok profita od gotovo trećine i ostvario zaradu od 5,4 milijarde dolara, podstaknut nestabilnošću tržišta nafte i gasa.

Američki giganti ExxonMobil i Chevron imali su pad dobiti u odnosu na isti period prošle godine zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka. Ipak, obe kompanije nadmašile su očekivanja analitičara i očekuju dalji rast zarade tokom godine, pošto je cena nafte i dalje znatno viša nego pre početka rata.

Velike banke

Velike svetske banke takođe su profitirale tokom sukoba sa Iranom. Trgovački sektor JP Morgana ostvario je rekordnih 11,6 milijardi dolara prihoda u prva tri meseca 2026. godine, što je banci donelo drugi najveći kvartalni profit u istoriji.

I ostale banke iz takozvane „velike šestorke“, Bank of America, Morgan Stanley, Citigroup, Goldman Sachs i Wells Fargo, zabeležile su značajan rast dobiti. Zajedno su prijavile profit od čak 47,7 milijardi dolara u prvom kvartalu ove godine.

Glavna investiciona strateginja kompanije Wealth Club, Suzana Striter, izjavila je da je veliki obim trgovanja posebno pogodovao investicionim bankama poput Morgan Stanleyja i Goldman Sachsa.

Banke sa Volstrita profitirale su zahvaljujući ogromnoj potražnji za trgovanjem, dok su investitori napuštali rizičnu imovinu i ulagali novac u sigurnije opcije. Istovremeno, mnogi su pokušavali da zarade na velikim oscilacijama finansijskih tržišta.

„Nestabilnost izazvana ratom dovela je do eksplozije trgovanja. Jedni su prodavali akcije iz straha od eskalacije sukoba, dok su drugi kupovali kada su cene padale, što je dodatno podstaklo oporavak tržišta“, rekla je Striter.

Odbrambena industrija

Jedan od najvećih dobitnika svakog rata tradicionalno je odbrambeni sektor. Kako navodi analitičarka kompanije RSM UK Emili Savic, sukob je pokazao ozbiljne nedostatke u protivvazdušnoj odbrani i ubrzao ulaganja u raketne sisteme, zaštitu od dronova i vojnu opremu širom Evrope i SAD.

Rat je dodatno povećao potrebu država da obnavljaju zalihe oružja, što je dovelo do rasta potražnje za proizvodima vojnih kompanija.

Britanski BAE Systems, koji proizvodi delove za borbene avione F-35, saopštio je da ove godine očekuje snažan rast prodaje i profita zbog rastućih „bezbednosnih pretnji“ širom sveta.

Američki giganti Lockheed Martin, Boeing i Northrop Grumman prijavili su rekordne narudžbine krajem prvog kvartala 2026. godine. Ipak, akcije odbrambenih kompanija poslednjih nedelja beleže pad zbog straha investitora da je sektor precenjen.

Obnovljivi izvori energije

Sukob je dodatno ukazao na potrebu smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva i ubrzao interesovanje za obnovljive izvore energije, čak i u SAD, uprkos politici administracije Donalda Trampa koja favorizuje veću eksploataciju nafte i gasa pod sloganom „Buši, dušo, buši“.

Prema rečima Suzane Striter, ulaganja u obnovljive izvore energije sada se sve više posmatraju kao ključ stabilnosti i otpornosti na globalne krize.

Među kompanijama koje su profitirale nalazi se američka NextEra Energy, čije su akcije ove godine porasle za 17 odsto. Danski giganti u sektoru vetroenergije, Vestas i Orsted, takođe su prijavili snažan rast dobiti.

U Velikoj Britaniji kompanija Octopus Energy saopštila je za BBC da je rat izazvao „ogroman rast“ prodaje solarnih panela i toplotnih pumpi, pri čemu je prodaja solarnih panela od kraja februara skočila za 50 odsto.

Rast cena goriva dodatno je povećao interesovanje za električna vozila, od čega posebnu korist imaju kineski proizvođači automobila.