Crna Gora za četiri godine ulazi u EU? Dobila najpozitivniji izveštaj u regionu, evo šta još treba da uradi

Napredak u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i slobodi medija, uz upozorenja sudstvu i tužilaštvu da ubrzaju procese protiv organizovanog kriminala, rizičan program „Evropa sad 2“ i narušeni odnosi s Hrvatskom – to je rezime Godišnjeg izveštaja o napretku Crne Gore u evropskim integracijama koji je predstavljen u Briselu.

Mapa puta za vladu Crne Gore

Nakon dobijanja Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila (IBAR) u junu ove godine, Crna Gora je dobila veliki zamah u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, u kojima sada treba da pruži konkretne rezultate na terenu. Evropska komisija traži da se suđenja više ne odlažu i ne opstruiraju, i traži hitne izmene Zakona o finansiranju političkih partija kako bi se znalo kako stranke troše veliki novac. Kao izazove, između ostalog, ističe ponovne tenzije i međuetničke polarizacije, kao i nesuglasice unutar Vlade.

Za premijera Milojka Spajića takav izveštaj Evropske komisije izraz je društvenog sazrevanja. On poručuje da „neće nikome dozvoliti da ugrozi evropski put“.

Poslanik vladajuće Demokratske Crne Gore Duško Stjepović za DW kaže da je Crna Gora siguran spoljnopolitički partner Evropskoj uniji, stabilna na unutrašnjem planu, a ubrzanim reformama, kako navodi, parlamentarna većina biće podrška vladi i čitavom društvu. „Izveštaj potvrđuje da je s početkom rada ove vlade splasnula polarizacija i konačno postignut mnogo viši stepen političke stabilnosti i konsenzus o EU-prioritetima“, poručuje Stjepović.

Poslanica opozicione URE i bivša koordinatorka Ministarstva evropskih poslova, Ana Novaković Đurović, kaže da se Crna Gora u izjavama evropskih zvaničnika i dalje prepoznaje kao lider tog procesa u regionu, te da je to prilika koja se ne sme propustiti. Zato je, dodaje, važno da se nalazi sagledaju objektivno, a ne slavljenički, i da budu mapa puta za sve subjekte u društvu, ali pre svega za Vladu.

„Nakon dobijanja IBAR-a, ova vlada i parlamentarna većina pomerili su fokus sa evropske integracije i to Izveštaj jasno odslikava. Donošenje zakona bez javnih rasprava i na brzinu u parlamentu, pogoršavanje odnosa sa susedima, konkretno sa Hrvatskom, prepoznati su kao sporne tačke delovanja nakon dobijanja IBAR-a“, navodi za DW Novaković Đurović.

Još puno posla do ugovora o pridruživanju

Evropska komisija preporučila je Evropskom savetu sastavljanje ugovora o pristupanju Crne Gore, ali, kako poručuju iz Delegacije Evropske komisije u Podgorici, time se ne bi trebalo zanositi.

„Ne zanosite se time, to je tehnička stvar. Imamo 30 poglavlja, od kojih bi četiri do kraja godine trebalo da se zatvore. Imate onda države-članice Evropske unije koja odlučuju o budućnosti Crne Gore u EU“, podsetio je šef Delegacije EU u Podgorici Johan Satler.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji iz Brisela je u sredu (30. oktobar) poručio da bi do kraja idućeg mandata Evropske komisije Crna Gora mogla da postane 28. članica EU.

Da je Crna Gora na tom putu, poručila je tokom nedavne posete Podgorici i predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen.

Ona je rekla da je EU "čvrsto" uz Crnu Goru čiji je prijem u EU do 2028. godine "ambiciozan cilj na kojem treba raditi".

Njene poruke jesu znak ohrabrenja, kaže Ana Novaković Đurović, „upravo s ciljem da se ovaj fokus na usvajanju evropskih standarda zadrži“.

Njen kolega iz Parlamenta, Duško Stjepović, poručuje da parlamentarna većina građanima duguje predan rad i članstvo u Evropskoj uniji do 2028. godine, a tvrdi da će se to i desiti. „Da pohvale predsednice Evropske komisije nisu samo pohvale radi pohvala ili tapšanje po ramenu, pokazuju konkretni primeri i sadržina i suština Izveštaja koji se ne radi na osnovu ’priče’, već predstavlja sveobuhvatni pregled aktivnosti na ispunjenu merila iz pregovaračkih poglavlja“, dodaje Stjepović.

Program „Evropa sad 2“ – rizik za javne finansije?

To što je vlada povećala minimalnu zaradu i ostale plate, te prepolovila penzione doprinose, predstavlja značajan rizik za javne finansije, uprkos određenim kompenzacionim merama i programu ubrzanih investicija – ocenjeno je u izveštaju Evropske komisije.

„Imajući u vidu ranjivost uslovljenu velikim zaduženjima, te velike finansijske izdatke koje će izazvati program ’Evropa sad 2’, neophodno je odgovorno upravljanje sa kompenzacionim merama uz stroži fiskalni pristup“, navodi se u Izveštaju.

Za poslanicu Novaković Đurović to je očekivano. „Najveći adut ove vlade i parlamentarne većine u oblasti ekonomije, program ’Evropa sad 2’, dobio je jasno upozorenje: da ove mere mogu da predstavljaju značajan rizik za javne finansije“, kaže.

Zaposleni u Crnoj Gori ovih dana primili su uvećane plate, pa se minimalna zarada sada kreće od 600, do 800 evra, a prosečna bi trebalo da iznosi oko hiljadu.

Crna Gora je, inače, dobila najpozitivniji izveštaj Evropske komisije od svih zemalja regiona. Srbija, po viđenju Evropske komisije, malo napreduje, a posebno joj se zameraju veze s Rusijom. Bosna i Hercegovina ostvarila je neke rezultate, ali Brisel brine secesionističko delovanje vrha Republike Srpske. I ta zemlje, kao i Kosovo, Albanija i Severna Makedonija, pozvane su da nastave s reformama.