Šta je IBAR, najskuplja crnogorska reč: Podgorica se danas približava članstvu u EU, već se licitira o datumu

Kada Evropska komisija (EK) proceni da je Crna Gora ispunila zadata privremena merila u poglavljima 23 i 24, onda priprema IBAR. Taj izveštaj daje sliku o tome šta je Crna Gora uradila u oblastima od značaja za integracije, kao što su imenovanja u pravosuđu, preporuke Venecijanske komisije i GRECO-a, racionalizacije pravosudne mreže, procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima, borba protiv korupcije, procuesuiranje napada na novinare, sloboda medija, borba protiv organizovanog kriminala, i slično.

Šta je IBAR i zašto je važan

Dobijanje IBAR-a je direktan signal da je Crna Gora napravila značajne korake u važnim oblastima i da može da nastavi dalje da sa usklađivanjem sa zakonima i standardima EU, kako bi se spremila za članstvo. To dalje otvara put za zatvaranje drugih poglavlja gde je Crna Gora ispunila merila i dostigla dobar nivo spremnosti. Poglavlja 23 i 24 se zatvaraju poslednja.

Nakon dobijanja IBAR-a kao preseka stanja u ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24, EK će definisati završna merila koja Crna Gora treba da ispuni u ovoj oblasti. Tek kada se ispune sva završna merila i stvore uslovi za zatvaranje svih ostalih poglavlja, Crna Gora će moći da zatvori poglavlja 23 i 24, što će ujedno prestavljati i kraj pregovaračkog procesa.

Trnovit put Crne Gore ka EU

Zahtev Crne Gore za članstvo u EU podnet je 15. decembra 2008. Savet je na sednici 23. aprila 2009. godine zatražio od Komisije da dostavi mišljenje o zahtjevu Crne Gore. Komisija je 2010. godine dala pozitivno mišljenje o aplikaciji Crne Gore i na sastanku 16-17. decembra 2010. godine Evropski savet se složio da Crnoj Gori da status zemlje kandidata.

Savet je na sednici 26. juna 2012. godine odlučio da otvori pristupne pregovore sa Crnom Gorom.

Kada su pristupni pregovori otvoreni, pregovori se odvijaju na međuvladinim konferencijama (koje se nazivaju i „konferencija o pristupanju“) između ministara i ambasadora država članica EU i zemlje kandidata. Nakon temeljnih priprema i na strani EU i na strani kandidata, pregovori se sagledavaju u 35 različitih oblasti politike (nazvanih poglavlja). Ovi sastanci mogu biti na nivou ministarstva ili na nivou zamenika.

Prvi sastanak pristupne konferencije sa Crnom Gorom na ministarskom nivou otvorio je pristupne pregovore 29. juna 2012. Od tada je održano 15 sastanaka. Do sada, od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, otvorena su 33, od kojih su tri poglavlja već privremeno zatvorena.

U maju 2021. godine, Savet se složio o primeni revidirane metodologije proširenja na pristupne pregovore sa Crnom Gorom i Srbijom, sa ciljem da se ponovo osnaži proces pridruživanja, stavi jači fokus na temeljne reforme i da više političkog upravljanja.

Kada Crna Gora može postati članica EU

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da očekuje da će ta država, kao lider u pregovaračkom procesu, do 2028. godine postati punopravna članica Evropske unije, što bi bio pozitivan signal i ostalim zemljama kandidatima da se reforme isplate.

Milatović je na sastanku sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Berbok, kako se navodi u saopštenju, zahvalio na kontinuiranoj podršci crnogorskom evropskom putu i reformskim procesima, posebno u oblasti jačanja vladavine prava.

Predsednik Evropskog odbora Bundestaga, političar Zelenih Anton Hofrajter, zalaže se za brzo proširenje Evropske unije. On smatra da bi Crna Gora mogla da se pridruži u roku od dve godine.

„Zemlje koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena trebalo bi da brzo postanu članice EU“, rekao je političar Zelenih i posebno se založio za to da Crna Gora postane članica do 2026. godine.

„Ta zemlja bi mogla veoma brzo da se pridruži i ja mislim da bismo Crnu Goru mogli da iskoristimo kao primer da pokažemo da je EU sposobna da se širi“, rekao je Hofrajter, ujedno naglasivši da bi želeo da vidi „jasnu posvećenost EU, ali i Nemačke“.