0
Meksički krvavi karteli ponovo su se našli na na naslovnicama širom sveta nakon što je četvoro Amerikanaca koji su došli u Meksiko na operaciju zatezanja stomaka kidnapovano, a dvoje je ubijeno. U naizgled bizarnom zaokretu, kartel Škorpioni, koji vlada područjem gde su Amerikanci oteti preuzeo je odgovornost za napad na strane državljane.
Lokalna policija pronašla je pet muškaraca pretučenih i vezanih u kamionetu, pored rukom pisanog pisma, u kojem se na španskom izvinjavaju porodicama žrtava i stanovnicima države.
Pismo, koje su potpisali Los Escorpiones (Škorpioni), baca svetlo na unutrašnje funkcionisanje jednog od mnogih meksičkih brutalnih kartela kojima upravljaju moćni šefovi, a koji imaju složen moralni kodeks, razrađenu PR mašinu i mnoštvo oružja.
Ali u svojoj srži kartel je jedna stvar – biznis. Biznis koji prevozi milione dolara ilegalnih droga širom SAD i šire.
Biznis
Ključni pokretač moći kartela jeste novac i moć koju dobijaju prodajom droga u SAD. Nakon pada kolumbijskih kartela Kali i Medeljina (poznatog Pabla Eskobara) 1990-ih, meksički karteli su se uzdigli da popune prazninu na tržištu. Do 2007. meksički karteli su kontrolisali 90 odsto kokaina koji je ulazio u SAD.
🇺🇸🇲🇽 Una supuesta carta de disculpa, que parece provenir de la facción Los Escorpiones del Cartel del Golfo, señalado por secuestrar a cuatro estadounidenses y matar a dos de ellos.
— El Político (@Elpoliticonews) March 11, 2023
Ingresa para más información 👇🏼https://t.co/zaOTen5xGs
Grupa Škorpioni ili „Escorpiones“ je frakcija zloglasnog Zalivskog kartela – na španskom „Cartel del Golfo“, „Golfos“ ili CDG, čija istorija seže do 1980-ih. Njihova kontrola velikog dela graničnog regiona i dela obale omogućila im je da krijumčare drogu, novac i oružje koristeći kofere, mlaznjake i kroz podzemne tunele.
Ozloglašeni narko-bos Huan Garsija Abrego preuzeo je ujakov posao trgovine drogom kada je napunio 20 godina, 1984. godine, i posredovao u dogovoru sa kartelom Kali o upravljanju pošiljkama kokaina preko meksičke granice, navodi InSightCrime.org.
To je kartel učinilo neverovatno bogatim i neverovatno moćnim. Iako su Abrega na kraju uhapsili američki zvaničnici, Osijel Kardenas Gilen je stao na njegovo mesto i samo povećao moć organizacije.
Brutalan režim
Vođenje kartela je brutalan posao i dovodi do toga da većina šefova kartela ima svoju privatnu vojsku. Pod Giljenom, Zalivski kartel je regrutovao oko 31 bivšeg vojnika meksičkih specijalnih snaga da deluju kao bezbednosni organi.
Ovi visoko obučeni vojnici obračunavaju se sa opasnim rivalima i njihovo regrutovanje ostaje jedno od Giljenovih najkrvavijih zaostavština.
Nakon njegovog hapšenja, Zalivski kartel se raspao, formirajući brojne frakcije uključujući Zete (sastavljene od bivših vojnika) i Škorpione. U odvojenim incidentima 2010. i 2011. u onome što je postalo poznato kao masakr u San Fernandu, Zete su šokirale svet kidnapovanjem i ubistvom oko 265 migranata bez dokumenata koji su putovali u autobusima.
Tela 23 osobe pronađena su obešena sa mosta, a neka tela su bačena u blizini gradske skupštine u pograničnom gradu Nuevo Laredo.
U junu 2021., frakcije Škorpioni i Cikloni iz Zalivskog kartela navodno su stajale iza neselektivne pucnjave u Rejnosi, oko 100 km od Matamorosa, u kojoj je poginulo najmanje 19 ljudi, uključujući nedužne trgovce, taksiste i studente.
Nakon gore navedenih incidenata, izvinjenja nisu ponuđena. Dobro naoružani članovi kartela bore se za kontrolu nad raznim krijumčarskim rutama i teritorijom što dovodi do hiljada smrti.
I ne ginu samo članovi kartela. Kao što se vidi u krvavoj otmici u državi Tamaulipas, u unakrsnoj vatri poginula su dva Amerikanca i jedan državljanin Meksika.
Iskrivljen moralni kodeks
Priznajući zločin, Škorpioni u pismu navode: „Odlučili smo da predamo one koji su direktno umešani i odgovorni za ta dela, koji su u svakom trenutku delovali prema sopstvenoj odlučnosti i nedisciplini i protivno pravilima po kojima Zalivski kartel uvek radi.“
Tvrdi se da su petorica predatih članova prekršila pravila kartela o „zaštiti života nevinih“.
Gledajući u statistiku, teško je spojiti ove tvrdnje sa činjenicama.
Sijudad Viktorija, u državi Tamaulipas, jedan je od najnasilnijih gradova u Meksiku. Stopa ubistava je 86 na 100.000 ljudi.
Karteli često tvrde da se pridržavaju moralnog kodeksa u kojem paze na najugroženije građane.
Kada su se dogodile prirodne katastrofe, viđene su kriminalne bande kako dele zalihe za hitne slučajeve i kese sa hranom, a neke su čak i otišle sa upečatljivim inicijalima svog kartela.
Vansudska pravda se takođe deli uz brutalnu odmazdu nad silovateljima i kidnaperima dece. Ali usred klanja i bezglavih leševa okačenih sa autoputeva, koliko je ovo dobar PR, a koliko gomila kriminalaca koji štite narod?
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Odnosi s javnošću kartela
Koliko god da su karteli moćni u svojim regionima, oni na kraju ne mogu da se takmiče sa nivoom novca i moći koje država može da donese.
Nakon fatalne otmice, neki američki zakonodavci pozvali su na vojnu intervenciju kako bi se uhvatili u koštac sa kartelima. Za šefove bi ovo značilo katastrofu. 1999. godine sukob sa američkim agentima doveo je do pada jednog od najmoćnijih šefova Zalivskog kartela.
Giljen i njegove pristalice saterali su u ćošak dva agenta DEA koji su putovali sa doušnikom kroz Matamoros. Tek kroz razgovor agenata, ova trojica su uspeli da pobegnu.
Agenti su smatrali da bi ubistvo američkih federalnih agenata dovelo do masovne potere.
Iako su pušteni, incident je izazvao ogromnu akciju za sprovođenje zakona i Giljen je postao jedan od najtraženijih ljudi na listi FBI-ja.
Na kraju je uhvaćen. Sa ovakvom istorijom, karteli pokušavaju da ne ljute previše svoje susede severno od granice.
BONUS VIDEO: Život i smrt Pabla Eskobara