Birališta na lokalnim izborima u Podgorici i Kotoru zatvorena na vreme

Centar za demokratsku tranziciju CDT je objavio da je, prema njihovim podacima, finalna izlaznost u Podgorici 56,34 odsto.

Direktor te NVO Dragan Koprivica je ukazao da su to podaci sa 208 od 212 birališta, a nedostaju i podaci iz ustanova gdje se izvršavaju krivične sankcije.

CDT podsjeća da je na lokalnim izborima 2022. glasalo 69,36 odsto birača, da je izlaznost 2018. bila 64,43 odsto, a na parlamentarnim izborima 2023. ukupna izlaznost iznosila je 58,68 odsto.

Osim u Podgorici lokalni izbori danas se održavaju i u Kotoru gde su biračka mesta takođe zatvorena na vreme. Iz opštinske izborne komisije su saopštili da je do zatvaranja biračkih mjesta glasalo oko 55 odsto birača.

Izborni dan u Podgorici i Kotoru u kojima se održavaju vanredni lokalni izbori protiče bez bilo kakvih bezbednosnih problema, saopštili su iz Uprave policije.

Više građana prijavilo je danas da su ukradene tablice sa vozila koja su registrovana u Srbiji. Radio televizija Crne Gore je javila da su o tome obavešteni ministarstvo unutrašnjih poslova i Uprava policije.

To se dešava u jeku navoda da pojedini birači dolaze iz Srbije i Republike Srpske da glasaju na današnjim lokalnim izborima.

MUP je takve navode odbacio, a iz partija vladajuće većine pozvali su građane da slobodno izađu i ostvare svoje biračko pravo.

Kampanju za izbore u glavnom gradu obeležile su oštre optužbe doskorašnjih saradnika predsednika Jakova Milatovića koji je aktiivno uključen u izbornu trku i premijera Milojka Spajića, neprincipijelni savezi doskorašnjih političkih protivnika, ali i podrška Srpske pravoslavne crkve (SPC) Pokretu Evropa sad (PES) i nosiocu liste ministru Saši Mujoviću.

Na čelu PES-a je premijer Spajić.

Analitičari ukazuju da nije reč samo o lokalnim izborima već da će podgorički izbori uticati i na status vlade i parlamentarne većine na nivou Crne Gore, posebno nakon letošnje rekonstrukcije kada je u vladu ušao proruski Demokratski front (DF) i partija nacionalnih Bošnjaka, Bošnjačka stranka koja je bila tradicionalni saveznik Demokratske partije socijalista (DPS).

Ovo su drugi izbori u Podgorici u poslednje dve godine, od kada je posle četvrt veka vlast u glavnom gradu izgubila Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića.

Održavanju vanrednih izbora doprinela je pre svega podela u najvećoj partiji, PES-u premijera Milojka Spajića i predsednika Jakova Milatovića.

Politički sukob je rezultirao odlaskom Milatovića i dela funkcionera iz stranke u prvoj polovini ove godine. Uz pomoć opozicije, Milatovićeva struja je skratila mandat podgoričkom parlamentu.

Na izborima zajedno nastupaju Pokret za Podgoricu (PzPG), kojeg neformalno predvodi predsednik Jakov Milatović, Građanski pokret (GP) URA bivšeg premijera Dritana Abazovića i Pokret za promene (PzP) Nebojše Medojevića.

Predsednik Milatović se uključio u kampanju tvrdeći da ne želi "da okreće glavu pred lošim praksama", te "da se samo slika sa ambasadorima, putuje po svetu i potpisuje nakaradne zakone".

Drugu koaliciju sklopili su Pokret Evropa sad (PES) premijera Milojka Spajića i Demokratska Crna Gora (Demokrate) potpredsednika vlade Alekse Bečića. Taj savez će zajedno, za razliku od prvog, učestvovati ne samo na izborima u glavnom gradu, već i u primorskim opštinama Budvi i Kotoru, ali sadašnji koalicioni partneri su prethodnih meseci izneli niz teških optužbi jedni na račun drugih.

Izborne liste su predali Demokrataska partija socijalista koja nastupa samostalno, prosrpska koalicija okupljena oko Nove srpske demokratije (NOVA) predsednika parlamenta Andrije Mandića, Za Budućnost Podgorice kao i nekoliko manjih stranaka.

Analitičari ocenjuju da je postizborne kombinatorike nemoguće predvideti, ali da je izvesno da formiranje vlasti neće biti lako.

BONUS VIDEO CIK-ove kazne zbog kršenja pravila izborne kampanje