Bin Salman traži od Trampa da pojača napade na Iran

Izvor je potvrdio navode Njujork tajmsa prema kojima je faktički lider kraljevine, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, apelovao na Donalda Trampa da ne skraćuje rat protiv Irana i da američko-izraelska kampanja predstavlja „istorijsku priliku“ za preoblikovanje Bliskog istoka.

Obaveštajni izvor navodi da Rijad ne traži samo nastavak vojne kampanje, već i njeno intenziviranje. Tramp je, kako se čini, potvrdio izveštaj o ulozi prestolonaslednika, rekavši novinarima u utorak: „Da, on je ratnik. Bori se sa nama.“

Za sada nema izveštaja o aktivnom učešću saudijske vojske u ratu koji traje gotovo četiri nedelje, ali jedan saudijski politički analitičar navodi da bi kraljevina verovatno preduzela taj korak ukoliko mirovni napori koje predvodi Pakistan ne uspeju.

„Sada je najvažnija odluka Irana“, rekao je Mohamed Alhamed, saudijski geopolitički analitičar. „Ako Iran ozbiljno pristupi pregovorima, još postoji put da se eskalacija obuzda. Ako odbije uslove i nastavi napade, prag za saudijsku akciju biće pređen.“

Alhamed je dodao da Saudijska Arabija „ne reaguje impulsivno“. „Ona pažljivo odmerava svoj odgovor i priprema se za scenario u kojem će eskalacija, ukoliko do nje dođe, biti namerna i odlučna“, rekao je, dodajući da Rijad „nije gurao ka ratu“, piše Gardijan.

„Pokušavao je da izbegne uvlačenje u sukob, dok je istovremeno zadržavao sve opcije otvorenim“, naveo je on.

Saudijska Arabija je bila meta napada iranskih dronova, kao deo odgovora Teherana na američko-izraelski napad od 28. februara. Jedan napad dronom pre nedelju dana pogodio je rafineriju u Janbuu na obali Crvenog mora.

Mogućnost Saudijske Arabije da transportuje izvoz nafte naftovodima do Crvenog mora znači da nije toliko ranjiva kao njeni susedi na iransku taktiku gotovo potpune blokade tankera koji izlaze iz Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz. Napad na Janbu bio je signal upozorenja iz Irana da može ugroziti i tu ekonomsku žilu kucavicu.

Ta pretnja bi se dodatno povećala ako bi se iranski saveznici u Jemenu, pokret Huti, uključili u rat svojim raketnim arsenalom.

„Verujem da Saudijska Arabija i dalje zadržava opreznu neutralnost u ratu Iran–Izrael–SAD“, rekao je Hešam Alganam, saudijski stručnjak za odbranu, za agenciju Frans pres. Ali je dodao: „Ako Huti napadnu saudijske ciljeve, Rijad bi mogao preći na podršku odbrambenoj koaliciji ili ograničenu odmazdu.“

Saudijska Arabija i Iran, koji pretenduju na liderske uloge u sunitskom i šiitskom svetu, dugo su regionalni rivali. Prema procureloj depeši američkog Stejt departmenta, ujak prestolonaslednika, kralj Abdulah, još 2008. godine pozvao je američku vojsku da „odseče glavu zmiji“, misleći na teokratski režim u Teheranu.

Halid Aldžabri, saudijski komentator u egzilu, navodi da je poslednjih godina preferencija kraljevine bila pregovaračko rešenje spora oko iranskog nuklearnog i raketnog programa. Međutim, Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokrenuli su zajednički napad usred pregovora fokusiranih na ograničenja nuklearnog programa.

„U ovoj situaciji, kada rat ionako izbije i eskalacija se ionako dešava, delimično oslabljeni Iran, ranjeni lav, bio bi nepredvidiviji i opasniji. Politika je bila – ne započinjati rat, ali ako ga započneš, završi posao“, rekao je Aldžabri, kardiolog iz SAD i sin Sada Aldžabria, bivšeg saudijskog bezbednosnog šefa koji je bio veza sa Vašingtonom dok nije pao u nemilost prestolonaslednika 2015.

Prestolonaslednik je učvrstio svoju vlast negujući bliske odnose sa Trampom, ali će sada morati da preispita oslanjanje Saudijske Arabije na SAD kada je reč o bezbednosti, smatraju analitičari.

„MBS (Mohamed bin Salman) je izgubio opkladu na sve svoje investicije iz poslednjih nekoliko godina“, rekla je Eli Geranmajeh, viša saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose. „Finansijski je ulagao u Trampa, njegovu porodicu, kompanije i njegovu administraciju, ali su na kraju stavovi Saudijaca i celog Zaliva potisnuti željama Benjamina Netanjahua.“

Prestolonaslednik je počeo da menja svoju strategiju nakon raketnog napada na saudijsko naftno postrojenje 2019. godine, za koji je Rijad optužio Iran. SAD su tada, tokom prvog Trampovog mandata, pružile verbalnu podršku, ali nisu sproveli odmazdu kakvu su Saudijci tražili.

Četiri godine kasnije, Saudijska Arabija pokušala je detant potpisivanjem iznenadnog sporazuma sa Iranom o obnovi diplomatskih odnosa, u dogovoru koji je posredovala Kina.

„Nakon što su SAD odbile da ih brane, Saudijci su pokušali da se približe Iranu, u nadi da ih neće napasti u slučaju sukoba“, rekla je Geranmajeh. „Sada kada je rat počeo i kada je MBS izgubio opkladu da Iran neće uzvratiti, navodno je pozvao SAD da jednom zauvek uklone iransku pretnju. Tako se Saudijska Arabija sada suočava sa dilemom da li da se dublje uključi.“

Ujedinjeni Arapski Emirati su suočeni sa gotovo potpunom blokadom izvoza nafte i otvoreno pozivaju na odlučan vojni poraz Irana. Ambasador UAE u Vašingtonu, Jusuf Al Otaiba, napisao je u Volstrit žurnalu u sredu: „Jednostavan prekid vatre nije dovoljan. Potreban nam je konačan ishod koji će rešiti čitav spektar iranskih pretnji.“

Saudijska Arabija, koja ima alternativu izvoza preko Crvenog mora, i dalje ima šta da izgubi i nije otvoreno pozvala na dodatno bombardovanje. Njeno aktivno vojno učešće moglo bi izazvati još žešći iranski odgovor, uključujući napade na njen naftovod ka Crvenom moru, verovatno u saradnji sa Hutima.

„Kada bombe prestanu da padaju, u Rijadu će uslediti ozbiljno promišljanje“, zaključila je Geranmajeh. „Ne radi se o udaljavanju od SAD, već o tome da imaju više opcija.“