Sve što znamo o padobranskoj jedinici koju Tramp šalje na Bliski istok

Pojačano američko vojno prisustvo

Prema navodima američkih medija, između 1.000 i 2.000 vojnika iz elitne 82. vazdušno-desantne divizije uskoro bi moglo biti upućeno u region. Reč je o jedinici za brzo reagovanje, sposobnoj da se rasporedi u roku od nekoliko sati, što ukazuje na spremnost Vašingtona da brzo odgovori na eventualnu eskalaciju.

Ove snage bi se pridružile hiljadama američkih marinaca koji su već na putu ka Persijskom zalivu, uključujući i amfibijske borbene grupe sa ukupno oko 4.500 vojnika po jedinici. Time SAD dodatno jačaju vojno prisustvo i operativne kapacitete u regionu.

Kontingent uključuje general-majora Brendona Tegtmajera, komandanta 82. vazdušno-desantne divizije, kao i štab divizije i bataljon iz sastava 1. brigade borbenog tima, koji trenutno deluje kao snaga za hitno reagovanje (IRF), navode izvori.

Prvi delovi štaba divizije i bataljona trebalo bi da počnu raspoređivanje u roku od nedelju dana, rekao je jedan od izvora upoznat sa situacijom; ostali elementi brigade takođe očekuju raspoređivanje kasnije, iako se ti planovi mogu promeniti u zavisnosti od razvoja situacije.

Brigada će biti pripremljena da bude angažovana po potrebi, naveo je izvor. Sličan potez 82. vazdušno-desantna divizija povukla je i 2020. godine, nakon ubistva iranskog komandanta Kasema Sulejmanija.

Eskalacija sukoba širom regiona

Istovremeno, sukobi ne jenjavaju. Iran je pokrenuo novi talas napada, gađajući ciljeve u Izraelu, ali i američke baze u Kuvajtu, Jordanu i Bahreinu. U Kuvajtu je dron pogodio rezervoar goriva na aerodromu i izazvao požar, dok su širom regiona zabeleženi napadi projektilima i dronovima.

Sa druge strane, izraelske i američke snage nastavljaju vazdušne udare na ciljeve u Iranu, ali i u Libanu, gde su, prema izveštajima, poginuli civili u više napada. Izrael je najavio i moguće proširenje operacija na jug Libana, što dodatno podiže tenzije.

Pregovori ili politička poruka

Uprkos vojnoj eskalaciji, predsednik Donald Tramp tvrdi da su u toku „veoma dobri“ pregovori sa Iranom i da je postignut napredak ka sporazumu. On je naveo da bi Teheran mogao da pristane na odustajanje od nuklearnog oružja, kao i na određene ustupke u vezi sa energetskim tokovima kroz Ormuski moreuz.

Međutim, iranske vlasti negiraju da su pregovori u toku. Portparol iranske vojske poručio je da SAD „pregovaraju same sa sobom“, odbacujući i navodni američki plan za mir.

Ipak, diplomatski kanali nisu u potpunosti zatvoreni. Posrednici poput Pakistana, Egipta i Omana pokušavaju da uspostave komunikaciju između Vašingtona i Teherana, a pominje se i mogućnost organizovanja direktnih razgovora.

Dok rat ulazi u četvrtu nedelju, broj žrtava raste, a region se suočava sa ozbiljnim bezbednosnim i ekonomskim posledicama. Uprkos signalima o mogućoj diplomatiji, i dalje nema naznaka skorog smirivanja sukoba.