Masovni napad Irana dronovima i balističkim raketama na Izrael označio je početak nove eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Zvanični Teheran kaže da je ovo bila osveta za granatiranje iranskog konzulata u Siriji, pri čemu je poginuo jedan od komandanata Revolucionarne garde, dok Izrael obećava novu akciju o kojoj će odlučivati Ratni kabinet. Međutim, sada zakleti i smrtni neprijatelji - Iran i Izrael, nekada su bili saveznici.
Izrael je, nakon svog stvaranja 1948. godine, imao bliske veze sa Iranom, koji je tada postao druga muslimanska zemlja koja je priznala jevrejsku državu posle Turske.
U to vreme, Iran je bio dom najveće jevrejske zajednice na Bliskom istoku. Nova jevrejska država uvezla je 40 odsto svoje nafte iz Irana u zamenu za oružje, tehnologiju i poljoprivredne proizvode. Izraelska obaveštajna agencija Mosad pomogla je u obuci tajne policije Irana.
Međutim, islamskom revolucijom u Iranu je 1979. godine zbačen vođa Mohamad Reza Pahlavi, čime je dramatično prekinuto savezništvo između ove dve države.
Izrael nije priznao novu Islamsku Republiku.
Ajatolasi su Izrael smatrali nezakonitim okupatorima Jerusalima. Međutim, neformalne komercijalne veze su ostale na snazi.
Islamski džihad je postao prva islamistička palestinska organizacija koja je podigla oružje protiv Izraela 1980. godine, sa Iranom kao glavnim zaštitnikom.
Bez obzira na to, Izrael je Teheranu poslao oko 1.500 projektila kao pomoć u borbi protiv Sadama Huseina tokom iransko-iračkog rata koji je besneo od 1980. do 1988. godine.
Izrael je napao Liban 1982. godine da bi se suprotstavio palestinskim grupama koje su tamo smeštene. Iranska elitna Revolucionarna garda je kasnije podržala stvaranje militantne grupe Hezbolah, koja je vodila kampanju protiv izraelskih snaga iz šiitskih uporišta u južnom Libanu.
Izrael je okrivio Hezbolah za napade na objekte Tel Aviva u inostranstvu, uključujući Argentinu, gde je u bombardovanju izraelske ambasade 1992. poginulo 29 ljudi, a u napadu 1994. na centar jevrejske zajednice bilo je 85 mrtvih.
Tenzije su porasle nakon izbora ultrakonzervativnog Mahmuda Ahmadinedžada za predsednika Irana 2005. godine, koji je u nekoliko navrata govorio o okončanju postojanja Izraela i opisao holokaust kao „mit“.
Kada su iranskom nuklearnom sporazumu posredovale svetske sile 2015. godine, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ga je kvalifikovao kao „istorijsku grešku“.
On je bio prvi koji je čestitao tadašnjem američkom predsedniku Donaldu Trampu kada je povukao Sjedinjene Države iz sporazuma 2018.
Iako je tih godina zvanično još uvek bio u ratu sa Sirijom, Izrael je tvrdio da želi da ostane podalje od građanskog rata koji je izbio i još uvek tinja.
Ali, od 2013. godine, pa nadalje, Izrael je, doduše oprezno zbog Hezbolaha i podrške Irana sirijskom predsedniku Bašaru al Asadu, izveo na stotine vazdušnih napada u Siriji.
Izrael je počeo da gaji odnose sa dugogodišnjim neprijateljem Saudijskom Arabijom, inače glavnim verskim i regionalnim rivalom Irana.
U septembru 2020. Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali su sporazume o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Sjedinjene Američke Države su tražile približavanje Izraela i Saudijske Arabije, ali su ti napori poremećeni ratom u Gazi.
Tokom narednih meseci, Izrael je optužio Iran za napade na brodove. Iran je optužio Izrael za ciljana ubistva i sabotažu fabrike za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.
Izrael je okrivljen za ciljane napade na Irance u Siriji, uključujući najviše pripadnike Revolucionarne garde 2022. i 2023.
U izraelskom vazdušnom napadu na iranski konzulat u Damasku 1. aprila 2024. ubijeno je više od deset ljudi — uključujući dva visoka člana Revolucionarne garde.
POGLEDAJTE JOŠ:
Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da Iran „preti da će pokrenuti značajan napad na Izrael“, obećavajući Izraelu „gvozdenu“ podršku.
To se i dogodilo, dve nedelje nakon napada na konuzulat. Iran je odgovorio napadom bespilotnih letelica sa svoje teritorije prema Izraelu. Lansirane su i balističke rakete, a Izrael tvrdi da je 99 odsto ovih objekata oboreno uz pomoć PVO sistema „Gvozdena kupola“ i četiri zemlje koje su stale uz Izrael.
Sve najnovije informacije o Bliskom istoku možete pratiti u našem blogu uživo.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare