Laboratorija
Laboratorija - ilustracija; Foto: TEK IMAGE / Sciencephoto / Profimedia

Prvi put od 2003. godine, u julu je zabeležen lokalni prenos malarije u Teksasu i na Floridi. Poslednjih godina Grčka, Češka i Albanija izgubile su status zemalja u kojima su ospice iskorenjene. Prošle godine Velika Britanija imala je najveći broj zaraženih od sifilisa od 1948. godine.

Pad stope vakcinisanih, promene u ponašanju i prehrambenim navikama, kao i klimatske promene, doprineli su povratku zaraznih bolesti za koje se, sve donedavno, smatralo da su ostale zaboravljene u nekom mračnijem, nerazvijenijem istorijskom dobu. Da stvar bude još gora, bakterije postaju sve otpornije na antibiotike, što znači da je ugrožena učinkovitost lekova koji su transformisali savremenu medicinu i eliminisali pogubne bakterije.

Foto: Shutterstock

Malarija nije uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regijama Afrike, Azije i Latinske Amerike. Slučajevi su zabeleženi u močvarnim područjima Pariza i uz londonsku reku Temzu. Italijanska Sardinija imala je oko 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika krajem 1800-ih.

Evropa je uspela da iskoreni malariju posleratnim programom prskanja insekticidima, isušivanjem močvara i terapijama lekovima. Politiko piše kako je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) izdao upozorenje o nekoliko lokalnih slučajeva malarije, dok je čelnik Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao da bi s porastom ekstremnih vremenskih nepogoda u Evropi, Stari kontinent „mogao da doživi povratak malarije“.

zaražen komarac
Komarac Foto:CDC / Sciencephoto / Profimedia/SCIENCE PHOTO LIBRARY / Sciencephoto / Profimedia

Guba, teška kožna bolest koju su mnogi videli samo na filmovima i u udžbenicima, sada bi mogli da iskuse i na vlastitoj koži. Novo saopštenje CDC-a pokazuje da je guba postala endemična na jugoistoku SAD-a. Broj prijavljenih slučajeva udvostručio se u poslednjoj deceniji, dok se nezdrav način života i loše upravljanje pandemijom okrivljuje za porast. Istorijski gledano, vlada je slala ljude s gubom na udaljena karantinska ostrva, poznata kao kolonije gubavaca. Sada se može izlečiti višemesečnom terapijom lekova, a ranim otkrivanjem može da se izbegne invaliditet.

Velike boginje jedna su od najzaraznijih ljudskih virusnih bolesti, koje su se pojavljivale u talasima epidemije svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva. Sve se promenilo kada je tzv. otac moderne vakcine Džon Frenklin Enders razvio vakcinu.

Foto: Shutterstock

Prva vakcina odobrena je za upotrebu 1963. godine i nakon toga usledilo je široko rasprostranjena vakcinacija protiv boginja. Ali, s obzirom na to da je ta virusna bolest toliko zarazna, u jednoj populaciji mora biti vakcinisano više od 95 odsto kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Kako pada broj vakcinisanih, tako raste i broj slučajeva. Samo u dva meseca ove godine već je bilo 900 slučajeva oboljevanja od velikih boginja u Evropi, premašujući ukupni broj iz 2022. godine.

Još jedna bolest koja je praktično bila „istrebljena“, a sada se ponovno vraća je sifilis. Sifilis ili boginje polno je prenosiva bolest koja se može lečiti penicilinom ukoliko se rano otkrije. U kasnom 18. veku, procenjuje se da je svaki peti stanovnik Londona imao sifilis do svojih srednjih 30-ih. Broj zaraženih sifilisom dramatično se smanjio nakon 1940. zbog široke dostupnosti penicilina.

Pročitajte još...

Međutim, u 21. veku dolazi do povećanog rasta broja slučajeva na području Evrope. Samo u Velikoj Britaniji prošle godine je zabeleženo 8.692 slučaja, što je najveći godišnji broj od 1948. godine. Broj slučajeva raste i u drugim državama, s najvećom stopom rasta na Malti i u Irskoj.

Problem koji sve više pogađa savremene zajednice je i giht. To je bolna upala zglobova kod koje se oko zglobova, često nožnog palca, stvaraju mali kristali urata. Poslednjih godina zabeležen je povećan broj slučajeva širom sveta, s time da SAD i Kanada imaju najveći porast prevalencije gihta između 1990. i 2017. godine. Neki od razloga zašto ljudi dobijaju giht je genetska sklonost, prekomerna telesna težina, zdravstveni problemi, poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa, konzumiranje hrane bogate fruktozom i konzumacija velike količine alkohola.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar