0
U mnogim zemljama raste bes zbog stradanja civila u Gazi, što je demonstrirano i na glasanju u Ujedinjenim nacijama, gde je većina zemalja bila za hitan prekid vatre u palestinskoj enklavi. Ovo glasanje pokazalo je i da Tel Aviv rapidno gubi podršku, imajući u vidu da je pored Izraela, od većih zemalja samo Amerika glasala protiv prekida vatre. Kako bi skrenuo pažnju partneru kog sada ne može da ostavi na cedilu, i zvanični Vašington je apelovao na Benjamina Netanjahua da je međunarodna podrška ugrožena zbog bombardovanja Gaze.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se poziva na hitan prekid vatre u Pojasu Gaze. Za usvajanje rezolucije glasale su 153 zemlje, protiv je bilo 10, a uzdržane su bile 23 članice UN.
Među državama koje su podržale rezoluciju je i Srbija, a protiv su bili Izrael i Sjedinjene Američke Države. Rezolucijom se traži „momentalan humanitarni prekid vatre“, kao i da se „sve strane pridržavaju svojih obaveza prema međunarodnom pravu, uključujući međunarodno humanitarno pravo, posebno u pogledu zaštite civila“.
Pored toga, poziva se na „trenutno i bezuslovno oslobađanje svih talaca“ i na „obezbeđivanje pristupa humanitarne pomoći“ u Pojas Gaze.
Nacrt rezolucije podnela je grupa od 20 arapskih zemalja i Organizacija za islamsku saradnju. Glasanje je jasno pokazalo da Izrael i njegov glavni partner Amerika ostaju sami kada je reč o finansiranju i sukobu sa Hamasom.
Ali, onda je i Vašington morao da reaguje i pošalje poruku Netanjahuu.
Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da je preneo izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da Izrael rizikuje da izgubi međunarodnu podršku zbog „neselektivnog bombardovanja“ u ratu sa palestinskim Hamasom u Pojasu Gaze, i da nije siguran da najtvrđe konzervativne vođe u Izraelu shvataju tu poruku.
U obraćanju na skupu za prikupljanje sredstava za svoju izbornu kampanju u Vašingtonu, Bajden je rekao da Izrael i izraelski premijer, koga je po nadimku nazvao Bibi, mora da donese „tešku odluku“.
„Mislim da mora da promeni svoju vladu. Njegova vlada u Izraelu jako otežava stvari“, rekao je Bajden.
Jednu od stvari, dodao je Bajden, u koje se izrelski premijer razume, jeste i ta da se izraelska bezbednost oslanja na SAD. Bajden je dodao da trenutno Izrael ima više od Amerike, ima i EU, i Evropu i većinu sveta koji ga podržava.
„Ali počinju da gube tu podršku neselektivnim bombardovanjem koje se odvija“, rekao je Bajden.
Bajden je takođe prozvao Itamara Ben Gvira, vođu izraelske ekstremnodesničarske stranke i ministra za nacionalnu bezbednost u Netanjahuovoj vladajućoj koaliciji. Ben-Gvir se protivi rešenju sa dve države između Izraela i Palestinaca, i traži da Izrael ponovo preuzme kontrolu nad celom Zapadnom obalom i Gazom.
Bajden je nagovestio da nije siguran da Ben-Gvir i Netanjahuov ratni kabinet razumeju implikacije bombardovanja.
Američki predsednik je rekao da za razliku od Vašingtona, izraelska vlada ne želi rešenje sa dve države sa Palestincima i zatražio je od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da „promeni“ svoju vladu.
Bajden je rekao da je u Izraelu „najkonzervativnija vlada“ u istoriji te zemlje.
Ovo je prvi put od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, koji je pokrenuo rat Izraela protiv Hamasa u Pojasu Gaze, da je Bajden javno izneo neko neslaganje sa izraelskom vladom.
Imajući u vidu rešenost Izraela da po svaku cenu, pa čak i po cenu života civila u Gazi, uništi militantnu grupu Hamas, Amerika je morala da reaguje.
Ovo dolazi nakon sve češćih i masovnijih protesta širom sveta, na kojima se poziva na prekid vatre i uspostavljanje palestinske države.
POGLEDAJTE JOŠ:
Izrael sada, nakon pogibije na hiljade dece i civila u Gazi, nema podršku svetskih sila u okršaju sa Hamasom. Za saveznika ima samo Ameriku.
Sjedinjene Države već decenijama na Bliskom istoku vode neuspešnu spoljnu politiku, zbog čega je bilo neophodno hitno odreagovati u sukobu Izraela i Hamasa.
To se i dogodilo, Vašington je čvrsto stao uz Tel Aviv, koji sada zbog sopsvene reputacije i diplomatije ne može da napusti. Uz to, Amerika je izazvala do sada neviđeni gnev arapskih zemalja, zbog čega strahuje od prelivanja sukoba sa Bliskog istoka.
