Zbog čega je Vučić stavio Kinu ispred Evrope

Politika 12. feb. 202107:06 > 10:00
Podeli:
Foto:FoNet/Instagram

Sudeći prema izjavama vrha vlasti, pre svega predsednika Aleksandra Vučića, Kina je, posebno od početka korona krize, Srbiji jedan od najvećih prijatelja. Pomoć EU se s druge strane neretko stidljivo spominje, iako su upravo zemlje članice najveći spoljno-trgovinski partner Srbije. Sagovornici Nova.rs kažu da za takav odnos vlasti prema jednima i prema drugima postoji objašnjenje. Navode da Evropska unija uslovljava svoju pomoć Srbiji time što traži da se poštuju zakoni i vladavina prava, dok, s druge strane, to Kinu ne zanima. Zato je, kako ocenjuju, vlastima u našoj zemlji lakše da sklopi sporazume sa Kinezima i da tu zemlju predstavi kao najznačajnijeg partnera.

U Srbiju je u prethodnom periodu iz Kine stiglo preko milion i po vakcina, zbog čega je ova azijska zemlja postala država sa kojom Srbija ima najintezivniju saradnju u fazi suzbijanja koronavirusa. Identična priča, viđena je i s početka epidemija, kad je šef srpske države Aleksandar Vučić tvrdio da našoj zemlji niko ne može da pomogne, izuzev “brata Sija”.

“Uputio sam posebno pismo kineskom predsedniku Si Đinpingu, jer najveće nade polažemo u Kinu. Nazvao sam ga ne samo dragim prijateljem već i bratom ne samo mojim ličnim, već i naše države i naroda i zamolio sam ga, garantujući mu vekovno čelično prijateljstvo sa malom Srbijom, da nam pošalju lekare”, rekao je Vučić u martu prošle godine, kad se pandemija zahuktavala u Srbiji.

Identičnu izjavu, doduše diplomatski uvijenu, šef srpske države dao je nedavno za Juronjuz, rekavši da je Srbija dobila sve vakcine iz bilateralnih ugovora od Fajzera iz Amerike, kao i od Rusije i Kine, ali ne i od Evropske unije, dodavši da se zbog toga ne oseća „napušteno“.

“Ne kritikujem nikoga, nadamo se da ćemo dobiti vakcine iz EU, ali moramo da brinemo o sebi”, rekao je Vučić.

Pročitajte još...

Komentariši okretanje ka istoku i stavljanje kineske pomoć u prvi plan, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, kaže da je reč o nameri predsednika Srbije da u godini pred izbore pokaže građanima kako je snalažljiv i kako su mu njihovi interesi na prvom mestu.

“Istovremeno, interesi građana nisu baš zaštićeni, jer mi ne znamo koliko koštaju vakcine koje Srbija kupuje. Tačno je da je Kina pomogla našoj zemlji time što joj je stavila na raspolaganje određeni broj vakcina, ali to nije poklonjeno. Takođe, problem je velika netransparentnost u procesu nabavke, a to je zabrinjavajuće za jedno demokratsko društvu”, ističe on.

Beširi dodaje da Kina ima geopolitički interes da utiče na procese u Evropskoj uniji, jer želi da sebi obezbedi dobre trgovinske sporazume, a Srbija predstavlja samo jedan od oružja koje upotrebljava kineska diplomatija.

“Kad EU pomaže Srbiji ona zauzvrat očekuje da Srbija bude demokratska zemlja, da nabavke budu transparentne, da postoji konkurencija, vladavina prava i demokratija, dok se Kina tim zahtevima uopšte ne bavi. Njih ne zanimaju ljudska prava i stepen korupcije u Srbiji, a velika je verovatnoća da kineske firme u našoj zemlji i te kako pospešuju korupciju. Srbija je jedina država u Evropi u kojoj se vrlo pozitivno gleda na ove odnose”, objašnjava Beširi.

Naim Leo Beširi Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević navodi da se Kina stavlja ispred EU, jer nijedna vlada izuzev one koju je predvodio Zoran Điđić nije u potpunosti posvećena promociji evropskih vrednosti.

“To je činila i vlada Mirka Cvetkovića, ali u polovini svog mandata. Sve ostale vlade su imale cilj da relativizuju Evropu kao glavnog partnera i da ojačaju druge igrače u javnom prostoru. To se sada veoma dobro uklopilo sa krizom EU oko vakcina”, navodi on.

Spasojević kaže da je činjenica da je Kina ekspeditivnija u odnosu na Evropu, kad je reč o distribuciji vakcina, te da pozitivan stav javnosti o toj zemlji u Srbiji ima veze i sa tim kako Srpska napredna stranka razume spoljnu politiku.

“Oni pokušavaju da umanje Evropsku uniju kao glavni cilj, jer time loši rezultati u integracijama ne predstavljaju neuspeh, što je svojevremeno radila i Demokratska stranka sa četiri stuba spoljne politike. U pitanju je trend koji veoma dugo traje u Srbiji, a koji je sada u ovom kontekstu samo procvetao”, ističe naš sagovornik.

Vučićeva izjava o EU ista kao s početka epidemije, ali diplomatski uvijena

Komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da se “ne osećamo napuštenim”, uprkos izostanku pomoći EU, Spasojević kaže da je reč o diplomatskoj izjavi, iako je jasno stavljena u prvi plan podrška Kine.

Dušan Spasojević Foto:FoNet/Božana Pavlica

“On konstatno šalje poruku kako je Kina bolji partner, ali uvek doda neku utešnu rečenicu u kontekstu odnosa sa EU”, kaže profesor FPN.

S druge strame, Beširi podseća da je predsednik Srbije u nekoliko navrata dobijao zamerke iz Brisela zbog toga što se zanemaruje činjenica da naša zemlja i bez pandemije, na godišnjem nivou dobija 200 miliona evra bespovratne pomoći.

“Predsednik Vučić je stavio zarez na svoju izjavu, jer je svestan činjenice da će Kinezi vrlo brzo prestati da pomažu Srbiji, kad je u pitanju pandemija i da će onaj važniji deo, koji se odnosi na život posle korone i ekonomska stabilnost, isključivo zavisti od EU”, ističe Beširi, napominjući da je od demokratskih promena do danas, iz Brisela stiglo gotovo četiri milijarde evra pomoći.

Pročitajte još...

“Taj novac je uložen u puteve, bolnice i slično. Labaratorije u kojima se rade PCR testovi su renovirane ili opremljene novcem građana Evropske unije. Nema nijedna bolnica u zemlji u kojoj je kupljen neki važniji aparat, a da to nije urađeno, delimično ili celosti, od novca EU. Zdravstveni sistem nije u potpunosti pukao isključivo zahvaljujući tome što je Unija 20 godina ulagala u njega, pored sredstava Vlade Srbije”, zaključuje Beširi.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar