Podeli
Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić Foto: N1; Vesna Rakić Vodinelić

Vlast nije prekinula kampanju u vanrednom stanju. Ali, način na koji se ona vodi, svečanom predajom respiratora i druge medicinske opreme, na primer u Novom Pazaru, za mene je bestidnost, a ne politička kampanja. Kolosalna bestidnost, kaže u intervjuu za Nova.rs Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji.

Ona navodi da je više nego išta drugo kao građanku onespokojavaju neprestane promene strategije u borbi protiv zaraze i ističe da mnoge najavljene mere, kao što je masovno testiranje, nisu sprovedene.

“Brojne bolnice su zaražene, a naročito medicinsko osoblje, iako je kao jedan od bitnih ciljeva mera u vanrednom stanju proglašena zaštita sistema javnog zdravlja. Izgleda da je jedina ‘strategija’ koja se održava zabrana kretanja za starije od 65 godina i ograničenje slobode kretanja za sve ostale. Tako da je jedan od glavnih resursa zdrav razum građana ove zemlje”.

Kako komentarišete mere koje su uvedene u borbi protiv korone i da li su opravdane?

Tih mera je mnogo, tako da možemo govoriti o Kovid 19 normativi. U načelu, ako se radi o merama koje ograničavaju ljudska prava, tu mora važiti princip proporcionalnosti, a to znači da je ograničenje dopušteno ako odgovara svrsi zbog koje se uvodi (sprečavanju i ograničavanju epidemije i lečenju obolelih). Takođe, ne smeju se ograničiti uopšte ona prava za koje je Ustav propisao da su izuzeta od ograničenja.

Da li je dovoljno dobro obrazloženje vlasti da Skupština nije mogla da proglasi vanredno stanje, zbog mere o ograničenom broju ljudi u zatvorenom prostoru?

Ovo objašnjenje se ne može smatrati relevantnim obrazloženjem. Primarna, prvenstvena nadležnost za proglašenje vanrednog stanja pripada Skupštini. Tek ako Skupština ne može da se sastane, vanredno stanje mogu proglasiti zajednički predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade. Da bi ovo troje funkcionera bilo nadležno za proglašenje vanrednog stanja moraju da postoje faktički razlozi koji sprečavaju narodne poslanike da se okupe. U ovom slučaju, umesto obrazloženja, navedeni su pravni razlozi, tj. zabrana iz uredbe Vlade da se okupi više od 100 lica. Uredba ima bitno slabiju pravnu snagu od Ustava. Vlada kao izvršni organ ne može svojim aktima sprečavati da se sastane najviši organ vlasti u državi – Narodna skupština.

Ako nije bilo moguće da se poslanici bezbedno, bez opasnosti po svoje zdravlje sastanu, onda ta činjenica sama po sebi govori o disfunkcionalnosti države, što je izuzetno zabrinjavajuće. Ako je opasnost sastajanja poslanika bila toliko visoka, Skupština se mogla sastati i “na daljinu”, primenom tehničkih sredstava koja to omogućuju. Svi poslanici su navodno obučeni da koriste elektronske uređaje, a ovde je proglašena opšta digitalizacija.

U Sloveniji je usvojen zakon po kome će tamošnji parlament moći da zaseda i preko interenta. Da li je i Skupštine Srbije na isti način mogla da održava sednice?

Ustav ne propisuje ništa o načinu održavanja skupštinskih zasedanja. Zakon o Narodnoj skupštini ne sadrži odredbe o zasedanju elektronskim putem, ali ga ni ne zabranjuje. Budući da nema zabrane održavanja skupštinskih zasedanja elektronskim putem, Skupština se, normativno gledano, može održati elektronskim putem bez poziva. Naravno, to je praktično nemoguće ako predsednica Skupštine i tehničke službe Skupštine ne omoguće elektronsko ili drugo zasedanje bez fizičkog okupljanja poslanika.

Javnost bi morala neposredno od predsednice Skupštine saznati zbog čega se najviši organ vlasti u ovoj zemlji ne čuje, ne vidi, izgleda kao da ne postoji. Ako zaposleni u skupštinskoj administraciji i poslanici primaju plate u Skupštini, nešto u toj Skupštini ipak radi. Samo građani nemaju pojma šta.

Do sada su podnete dve inicijative za ucenu ustavnosti proglašenje vanrednog stanja i pojedinih mera, poput one o zabrani i ograničenju kretanja. Kakvu odluku Ustavnog suda očekujete?

Moram reći da ne očekujem nikakvu odluku u dogledno vreme. Moguće je da neki delovi pobijanih akata budu proglašeni neustavnim ex post, kad to zapravo postane gotovo nepotrebno.

U Srbiji se preko Skajpa sudi osumnjičenima koji su prekršili mere samoizolacije, a Advokatska komora Srbije smtra da takva suđenja predstavljaju drastično kršenje prava okrivljenog na pravično suđenje. Kakav je vaš stav o tome?

Suđenje putem Skajpa je nesumnjivo protivno Zakoniku o krivičnom postupku iz brojnih razloga. Prvo zato što je preporuka da se suđenja ovako održavaju potekla od Ministarstva pravde koje nije nadležno da stavlja van snage pojedine odredbe zakona, jer zakone donosi Skupština. Potom, zbog toga što je na osnovu Ustava pravo na pravično suđenje jedno od onih ljudskih prava od koga se (koristim formulaciju iz Ustava) “ni u kom slučaju” ne može odstupiti u vreme vanrednog stanja. Suđenje putem Skajpa ne obezbeđuje pravo na pravično suđenje. Ako nema uslova da se suđenje odvija neposredno u sudnici, onda se ono mora odložiti. Mere obezbeđenja prisustva okrivljenih lica posle prestanka vanrednog stanja mogu se obezbediti, na primer, tzv. kućnim pritvorom, tj. zabranom napuštanja prebivališta. Proglašavanje suđenja putem Skajpa za hitna zato što se neko goni za krivično delo koje je u vezi sa merama i naređenjima u vreme vanrednog stanja ima za cilj zastrašivanje, a ne pravično suđenje.

Zbog kršenja mere obavezne samoizolacije, jedan muškarac iz Niša putem video – linka osuđen je prvostepeno na tri godine zatvora. Da li je ova kazna preoštra?

Ne znam kakve su konkretne okolnosti slučaja, izrečena je maksimalna kazna u postupku koji se, prema standardima Evropskog suda za ljudska prava, koja obavezuju i naše sudove, ne može smatrati pravičnim. S obzirom na to da pravo na pravično suđenje ne može biti ograničeno u vanrednom stanju, da bi se jedno suđenje smatralo pravičnim, moraju se primeniti standardi Evropskog suda za ljudska prava, koji su inače, bili primenjivani u brojnim odlukama Ustavnog suda Srbije. Suđenje putem Skajpa ne obezbeđuje primenu tih standarda.

Da li očekujete da će svi oni koji su osuđeni, novačano ili kaznom zatvora, biti abolirani kad vanredno stanje bude ukinuto?

To ne mogu da predvidim. Ustav predviđa nadležnost predsednika Republike da daje pomilovanja. Predlažem da ovo pitanje postavite njemu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram