Podeli
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

U slučaju da Ustavni sud oceni da je vanredno stanje u Srbiji proglašeno na neustavan način ili da pojedine mere nisu donete na način na koji je trebalo, građani koji su završili u pritvoru ili su im tokom vanrednog stanja određene kazne mogli bi da traže odštetu, a sudske presude u vezi sa tim mogle bi biti poništene, kažu stručnjaci za ustavno pravo u izjavama za portal Nova.rs. Najveća dilema je da li je vanredno stanje trebalo da proglasi Skupština Srbije, kao i da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova imalo pravo da, umesto Vlade, donosi meru o ograničenju i zabrani kretanja.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije juče je saopštio da je vanredno stanje uvedeno na protivustavan način, te da odluka predsednika Republike, Vlade i Skupštine ne sadrži objašnjenje zašto se parlament nije sastao i nije doneo tu odluku.

“Ustav propisuje da vanredno stanje proglašava Narodna skupština i ovo njeno pravo ne može biti suspendovano bilo kakvom odlukom organa izvršne vlasti”, navela je Advokatska komora Srbije.

Da je srpski parlament trebalo da proglasi vanredno stanje, uprkos merama o maksimalnom broju ljudi u zatvorenom prostoru, smatra i grupa od šest advokata, koji su zbog toga Ustavnom sudu već podneli Inicijativu za ocenu ustavnosti. Isto je učinio i Beogradski centar za ljudska prava, koji je tražio ocenu donošenja pojedinih mera, poput one o ograničenju i zabrani kretanja, navodeći da je tu meru doneo MUP, a ne jedino ovlašćena Vlada uz supotpis predsednika države.

Neustavna odluka o vanrednom stanju bez pravnih posledica

Darko Simović, profesor ustavnog prava, kaže da u slučaju da Ustavni sud bude doneo odluku da nije ispoštovana procedura prilikom proglašenja vanrednog stanja, odnosno oceni da je takvu odluku trebalo da donese Skupština, a ne predsednici Republike, parlamenta i Vlade, ne bi bilo nikakvih pravnih posledica.

“Mogle bi eventualno, u zavisnosti od naše političke kulture, da bude političkih posledica, da se eventualno naruši ugled predstavnika vlasti kod biračkog tela… Moje mišljenje je da Skupština u ovakvim uslovima nije mogla da se sastane. Ustav daje mogućnost poslanicima da se i bez poziva sastanu i tokom vanrednog stanja, ali ne vidim da je iko, osim DJB-a, zainteresovan za to”, ističe Simović za Nova.rs.

Pajvančić: Ko kaže da poslanici fizički moraju da se okupe

Marijana Pajvančić, profesorka ustavnog prava, navodi da parlament nije mogao da bude zaobiđen u slučaju proglašenja vanrednog stanja. Na podsećanje da je predsednica Skupštine Maja Gojković navela da odluku o tome nije doneo parlament, zbog tada važeće preporuke da se ne održavaju skupovi koji uključuju više od 50 ljudi, Pajvančić kaže:

“Ko kaže da oni fizički moraju da se okupe. Parlament je taj koji ima ustavnu obavezu da se sastane u vanrednom stanju”.

On, međutim, navodi da je druga priča ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim pojedine mere, koje su proizvele neke posledice.

“Ukoliko Ustavni sud takve odluke donese tokom vanrednog stanja, te mere bi automatski prestale da važe. To bi značilo i povraćaj novca onima koji su novčano kažnjavani, kao i naknadu štete za one kojima je određen pritvor”, dodaje Simović.

Odštete kao u redovnom stanju, višegodišnji postupci

Slobodan Orlović, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ne veruje da će se Ustavni sud uopšte baviti odlukom o proglašavanju vanrednog stanja. Ako bi, hitpotetički, ipak bila doneta odluka o neustavnosti tog akta, on kaže da bi to značilo i poništaj svih mera koje su u međuvremenu donete i brisanje posledica koje su proizvele.

“Na primer, ni sudske presude o kršenju samoizolacije ili karantina ne bi više bile na snazi”, navodi Orlović za Nova.rs.

On dodaje da je Vlada ta koja donosi mere, a predsednik Republike ih potom supotpisuje, te ukoliko je neko tokom vanrednog stanja pretrpeo neku štetu moze da podnese tužbu za naknadu štete sudu, kao i u redovnom stanju, te da je ustavna žalba je poslednje pravno sredstvo.

To znači da bi se pojedinci, koji su na primer bili u pritvoru ili su plaćali novčane kazne, prvo žalili nižim sudovima, a tek kad iscrpe sva pravna sredstva Ustavnom sudu.

Kako navode naši sagovornici, nije precizno određeno koliko bi sama procedura pred Ustavnim sudom mogla da traje, a brzina odlučivanja zavisi isključivo od tog suda. Ipak, iskustvo je pokazalo da bi takvi postupci mogli da traju i nekoliko godina.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar