„Javnost želi da mi opstanemo“: Ekonomski položaj novinara u Srbiji nikad lošiji

„Plate su niske u poređenju sa nacionalnim prosekom, a materijalni položaj porodica beleži zabrinjavajuće pogoršanje, uprkos nominalnim rastom zarada u privredi“, navodi se u istraživanju, prenosi 021.rs.

Da su plate zaista niske pokazuje i prošlogodišnje istraživanje Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

U istraživanju je učestvovalo 60 novinara lokalnih medija, a rezultati pokazuju da više od petine njih zarađuje manje od 50.000 dinara mesečno, dok isto toliko ima plate između 51.000 i 65.000.

Gotovo 17 odsto mesečno zarađuje od 66.000 do 75.000, od 76.000 do 80.000 njih 13,3 odsto, dok više od 100.000 dinara ima tek svaki deseti zaposleni u lokalnim medijima.

Na pitanje da li njihova zarada može da pokrije osnovne mesečne troškove u mestu u kojem žive najviše njih, odnosno trećina, rekla je „vrlo mali deo“. Petina kaže da platom pokrije polovinu troškova, dok 23,3 odsto uspeva ali uz „velike mere štednje“.

Kao najveći problem u novinarstvu na lokalu u Srbiji, prema rezultatima upitnika, polovina novinara je istakla „nedovoljne zarade“, zbog čega je takva finansijska situacija primorala mnoge da rade i više poslova ili više medija.

U izveštaju OEBS-a o ekonomskim i socijalnim pravima novinara navodi se da finansiranje medija, od kojeg direktno zavisi stepen uživanja radnih prava novinara i medijskih radnika, i dalje se odvija u netransparentnim okolnostima, uz nepoverenje medija u komisije koje odlučuju o finansiranju i kontroverznim odlukama koje navode na političke, pre nego stručne kriterijume pri odlučivanju.

„Radimo za javnost i ispostavilo se da javnost želi da mi opstanemo“

Glavna urednica inđijskog nezavisnog portala IN Medija Verica Marinčić kaže za 021.rs da je finansijska situacija pogotovo u nezavisnim medijima jako loša.

„Iz prostog razloga zato što ne dobijate na konkursima nikakva sredstva, jednostavno nas ignorišu na svim nivoima, od lokalnog, pokrajinskog i republičkog. Ljudi ne žele da se reklamiraju da ne bi imali problema. Dakle, jako je teško doći i do tog nekog marketinškog dela gde bi se eventualno zaradio neki novac da se ispoštuju sve procedure prema državi, ali zato država uredno šalje poreze, to morate platiti, njih ne zanima da li prihodujete ili ne“, objašnjava ona. Ističe da su zbog svega navedenog plate novinara jako niske, te da se do novca može doći preko projekata ili konkursa isključivo na međunarodnom nivou.

„Kada krenu finansijski da vas ugnjetavaju, onda se na to nadovežu i tužbe, da li su pojedinačne ili su SLAPP tužbe, dakle vezane tužbe koje imaju za cilj da vas ućutkaju. To su iznosi koje jedna mala redakcija ne može da finansijski iznese, jer obavezno, ustvari, nije nužno baš da izgubite taj sud, ali on iscrpljuje pre toga i finansijski i emotivno i fizički, a i ne možete biti istovremeno i na poslu i na sudu, jer je to proces koji traje. A onda, kada izgubite, kao što smo mi, morate da platite određenu sumu novca koja je za jedan mali medij jako velika i to je pretnja za opstanak“, kaže.

Na sopstvenom primeru Mariničić objašnjava šta se desi kada do takve situacije dođe – angažuje se zajednica kako bi kroz donacije pomogla mediju. Ističe i da oni jedino zbog toga uspevaju da se održe i ne nestanu sa scene.

„Ali to je jednostavno cena nezavisnog novinarstva i interesa javnosti. Mi radimo za javnost i ispostavilo se da javnost želi da mi opstanemo. To je neka strana priče koja jedna drugu dopunjuje. Dakle, svesno smo ušli u priču da nezavisno novinarstvo i nezavisno izveštavanje donosi određene konsekvence sa jedne strane, a sa druge strane da i imamo povratnu informaciju, znači da nešto očigledno radimo dobro“, poručuje Mariničić.

„Položaj medijskih radnika je nikad lošiji u Srbiji“

Kako objašnjava glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“ na RTV-U Darko Šper, položaj medijskih radnika u Srbiji je nikad lošiji, te ih samo, kako kaže, entuzijazam održava u ovom poslu.

„U odnosu na pre četiri godine kad je jedno ozbiljno istraživanje urađeno baš u Vojvodini, materijalni položaj je lošiji, radna mesta su nesigurnija, sve je više novinara koji su ili frilenseri ili rade kao samostalci, ili su na nekim nesigurnim ugovorima kod poslodavaca imaju neizvesno radno mesto, samim tim i njihov položaj je znatno lošiji od ovih koji imaju stalno zaposlenje. A ovi koji imaju stalno zaposlenje, evo najegzaktniji podatak: u Radio televiziji Vojvodine, gde ima oko 1.150 zaposlenih, oko 500 zaposlenih trenutno je na minimalcu“, kaže Šper.

Situacija, ističe, nije ništa bolja ni u nekim drugim medijima.

„Mi imamo danas registrovanih oko 10.500 medijskih radnika i možemo reći da više od polovine sigurno radi u znatno lošijem su položaju od nekih drugih branši, i da smo prosto u prekarnom položaju već duže vremena i to se ništa nije promenilo za poslednjih pet godina“, dodaje on.

Ceo tekst čitajte na portalu 021.rs.