U Skupštinu ne možete u patikama: Poslanici mašu gaćama, nose kamenje, pištolje

Politika 24. jul 202215:30 > 15:50
Foto: Printscreen/RTS

Da se zakon i propipisi u Srbiji primenjuju selektivno, uverili smo se nebrojeno mnogo puta. Ali, možda najbizarniji slučajevi - i samo zbog toga što su u potpunosti javni i više liče na dramski teatar nego na ozbiljno političko zasedanje - jesu oni kada se propisi krše u Narodnoj Skupštini, mestu odakle i potiču.

Uskoro sledi novi saziv Skupštine. Za razliku od prethodnog u kojem je nije bilo, građani Srbije konačno će – ili se barem nadaju – imati prilike da čuju različita vrsta mišljenja. A ako je suditi po prethodnim, imaće svašta i da vide.

PROČITAJTE JOŠ

Obezbeđenje Skupštine je zaduženo da vodi računa o „dres kodu“ zaposlenih i posetilaca. Novinari su više puta svedočili tome da su njihove kolege bile vraćane sa ulaza zato što su došle u iscepanim farmericama, kratkim šortzevima ili čak – belim patikama.

Međutim, pravilo o dres kodu nije važilo za poslanike.

Građani Srbije su u prošlosti više puta imali prilike da se uvere da skupštinsko obezbeđenje zaboravi da podseti poslanike na kodeks oblačenja, pa smo tako u Narodnoj skupštini svojevremeno mogli videti narodne tribune u farmerkama, patikama, mrežastim čarapama, mini suknjama, majicama na bretele i majicama sa popularnim „krokodilčićima“. Bilo je i tanga gaća, zatvorskih uniformi, pištolja, ali i kamenja.

I ne, ne pričamo o vremenu „onih bivših“ i tome „šta su oni radili“ – govorim o slučajevima kojima smo prisustvovali i gledali na televiziji u proteklih pet ili deset godina.

U Skupštinu je, između ostalog, zabranjeno unošenje oštrih predmeta, ali i drugih predmeta koji mogu biti upotrebljeni za napad i slično. Zato je prilično bizarno bilo videti Boška Obradovića koji u Skupštini dolazi sa, ne kamenom, nego kamenčugom.

U oktobru 2017. godine, Boško Obradović je poneo kamen, za koji je tvrdio da je kamen sa Kosova. Tada je rcitovao pesmu Đure Jakšića “Otadžbina”.

Tadašnja predsednica parlamenta Maja Gojković ga je prekinula i upitala: “Je l’ to kamen?”, a zatim ga upozorila da unošenje kamena u skupštinsku salu nije dozvoljeno. Boško je svoj performans pokušao da opravda porukama populizma, onim istim koje redovno čujemo u javnom diskursu sa svih mogućih strana. Pominjao je pitanje (ne)zavisnosti Kosova i Metohije i toga da je „Kosovo srce Srbije“, odnosno, „kamen temeljac srpske istorije“, kako je tada rekao.

Još skandalozniji performans od Boškovog, imali su članovi Srpske radiklane stranke. Glavni akteri sukoba bili su Zorana Mihajlović sa jedne strane, a Vjerica Radeta i Milorad Mirčić sa druge. Pokazivao se donji veš. Da, donji veš. Da budemo precizniji, ženskaste, čipkaste, ružičaste tanga gaćice.

Radeta se Zorani obratila rečima „kučko lažljiva“, a potom se u svađu umešao i Milorad koji je rekao da je ministarka Mihajlović poznata po tome da „troši državne pare na lične stvari“, te da su joj radikali spremili poklon, nakon čega je izvadio ženski donji veš.

Ako se vratimo u davnu prošlost, mračne devedesete, možemo se setiti i da je Vojislav Šešelj, nekadašnji lider Srpske radikalne stranke, 1994. godine u Skupštinu uneo pištolj i njime mahao sa govornice.

I aktuelni predsednik Srbije i Srpske napredne stranke, imao je svoje prilično upečatljive momente u Skupštini. I kada to kažemo, ne mislimo na stravičan govor u kojem kaže da će „ubiti sto muslimana za jednog Srbina“, već na to da je i sam donosio rekvizite.

Svojevremeno je u Skupštinu poneo zatvorsko odelo koje je namenio Mlađanu Dinkiću, bivšem guverneru NBS. Pričao je da ga treba uhapsiti. Interesantno je da je kasnije u svojoj političkoj karijeri izabrao istog šefa kabineta kojeg je imao Dinkić – Ivica Kojić.

Kako se mora doći u Skupštinu? 

Pravilnikom o osnovnim principima rada, ponašanja i odevanja zaposlenih u Narodnoj skupštini predviđeno je da osobe na njenom platnom spisku budu prikladno i uredno obučene.

Neprikladnom odećom i obućom smatra se ona koja otkriva stomak i noge (iznad gornje ivice kolena za žene), koja na neprimereni način otkriva dekolte, leđa i ramena, svojom pripijenošću uz telo potpuno odražava njegov izgled, kao i ona koja je očigledno namenjena obavljanju sportsko-rekreativnih aktivnosti.

Zabranjena je i odeća koja sadrži pisane ili slikovne znake (reči, izraze i grafičke prikaze) koji mogu dovesti u sumnju nepristrasnost ili političku neutralnost zaposlenog. Neprikladnom obućom se smatraju cipele sa previsokom i neprikladnom potpeticom, kao i obuća koja otkriva veći deo stopala.

I Vlada Republike Srbije donela je Kodeks ponašanja državnih službenika, u kome su propisani i standardi odevanja na radu. U njemu se, između ostalog, ističe da je državni službenik dužan da bude prikladno i uredno odeven i da svojim načinom odevanja na radnom mestu ne narušava ugled državnog organa, niti izražava svoju političku, versku ili drugu ličnu pripadnost koja bi mogla da dovede u sumnju njegovu nepristrasnost i neutralnost. Neprikladnom odećom smatraju se neprimereno kratke suknje, bluze sa velikim dekolteom ili tankim bretelama, izrazito kratke ili providne bluze i kratke pantalone.

BONUS VIDEO: Građani mesecima plaćaju poslanike starog saziva skupštine koji ne rade

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar

Pošalji komentar Pročitaj komentare (0)