Kraći policijski čas možda jeste prvi nagoveštaj relaksacije mera, ali talas optimizma koj je verovatno predsednik hteo da podstakne nastavak je cik-cak politike i ne deluje konzistentno, ocenila je Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
„Imam na umu te priče oko proslave uskršnjih praznika i polemike da je neophodno držati se pravila koja nas sve štite i ta relaksacija pretpostavljam da ima razne uzroke, a nisam sigurna da su oni samo epidemiološki“, rekla je Milivojević za N1.
Ona navodi da joj se čini da smo bili u procepu u proteklih mesec dana.
„Jedna smo od država sa najrestriktivnijim merama, a sa mesta odlučivanja su stalno dolazile pretnje, širenje straha, opomene, strogoća, za koje nismo uvek bili sigurni da vidimo pokriće“, rekla je.
Svi smo svesni, dodaje, da ova izuzetna planetarna situacija zahteva uvođenje mera, ali način na koji je to urađeno ovde ostavlja mnoge dileme.
U nekoliko zemalja koje dobro prolaze kroz krizu, na čelu vlada su uglavnom žene, kaže profesorka, koje su pokazale drugačiji stil rukovođenja krizom koji se pokazao boljim.
Kako je ocenila, od nemačke kancelarke Angele Merkel do predsednice vlade Novog Zelanda Jasinde Ardern, te liderke pokazale su odlučnost i istovremeno visok stepen empatije koja je bila neohodna građanima i pokazale su prave liderske kvalitete.
„Nisu se ti kvaliteti ispoljili samo u načinu na koji se prolazi kroz krizu, nego i u načinu na koji će se društvo opremiti za period posle krize. Način vođena krize, čiji smo mi imali prilike da vidimo jedan od najeksplicitnijih vidova, objavio je rat virusu, pa smo na sve okolnosti još bili uvučeni i u ratno stanje. Taj model vladanja i prolaska kroz krizu podrazumevao je poništavanje institucija, prebacivanje krivice, netrpeljiv odnos prema građanima koji su stalno opominjani da su krivi, da ne govorimo o starijima od 65 koji su bili u najstriktijem karantinu“, kaže ona.
Kod nas je bila očigledna cik-cak politika, dodaje.
„Ona se posebno ispoljila u onosu prema medijima, pa je tako donet zaključak o izveštavanju, koji je odmah povučen, uhapšena je novinarka Ana Lalić, pa je posle jedne noći puštena, doneta je odluka o udaljavanju novanara sa konferencija Kriznog štaba, pa je najavljeno da će ta odluka biti povučena“, objašnjava.
Kako je dodala, odluke se donose i menjaju bez ikakvog objašnjenja, a građani nisu nesposobni da shvate, niti su neogovorni kada im se objasni mera.
Mnogo bolje prolaze društva u kojima su žene liderke podsticale da društva zajedno prođu kroz krizu, od onih zemalja, u kojima smo i mi, sa nizom rukovodećih taktika, koje je imao i Donald Tramp, a koje su građane delile, produbile jaz koji u zemlji već postoji, pronalaze krivce, izbegavaju bilo kakvo preuzimanje odgovornosti i koje su zatvarale medije, ocenila je.
Došlo je do eskalacije napada na medije i proglašavanje medija krivcima – to je, kako je rekla, sistemska odlika ovakvog poretka u kojem su vlastima mediji ključni neprijatelji, uz opoziciju.
„Ispostavilo se je jedna obična stvar kao novinarsko pitanje, postala problem jer se ispostavilo da moć pripada onimo koji imaju pravo da ne daju odgovor. Suspendovali su pravo na odgovor i pitanja su izgovarana u prazno umesto da nam polažu račune i umesto da dobiju naše poverenje i podršku da zajedno prođemo kroz krizu“, istakla je Milivojević.
Ako krenete u rat istog momenta kad društvo razara pandemija, jer jedino tu metaforu imate u glavi, izvedete vojsku i oružje na ulice, shvatite kako se pred očima topi taj način odbrane društva, rekla je.
Znamo koliko se ulagalo u vojsku i oružje, a ako se sada izvodi vojska sa oružjem na ulice u odbrani od virusa – to nije dobar odgovor i to je groteskna situacija, kaže.
Društvo, smatra Milivojević, mora da se pripremi na drugačiji odgovor.
„Za izlazak iz krize, a to neće biti jedan dan posle i povratka na normalnost koja je bila nekad nema, bilo bi pametno da probamo da se organizujemo drugačije i iz krize nešto naučimo, a ne vidim tu inicijativu. Mislim da smo svi bili spremni da se na različite načine angažujemo, ali ovde inicijative udaraju o zid“, ocenjuje.
Kako je rekla, stroge mere bile su uvedene i da bi se paralisala svaka inicijativa.
„To je već uradio i virus, ali ne treba mu pomagati, već naći način da se ljudi u izolaciji ne osećaju isključeno, već da se povežemo drugačije“, dodaje.
Kako je rekla, postoji strapna potreba da se kontroliše narativ u krizi, a kriza nema narativni smisao i tu nastaje problem.
Ona je rekla i da nije primetila neku aktivnost Zaštitnika građana Zorana Pašalića. „Čini mi se da malo više štiti vlast nego građane, imao je dosta prilika da reaguje a nije, ali bi bilo dobro da građani osete da imaju nekoga na svojoj strani“, zaključila je.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
