Srbija nikad gore nije prošla: U izveštaju iz EU o Srbiji prvi put pomenuti afera Krušik i Telekom

“Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, ali je tokom izveštajnog perioda nazadovala”, stoji u finalnoj verziji izveštaja EK u koju je European Western Balkans imao uvid.EK konstatovala je da je Srbija nakon “ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu” nastavile bliske odnose sa Rusijom, a neke izjave i postupci visokih zvaničnika bili su direktno protvi statova EU o spoljnoj politici.“U 2021. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama Visokog predstavnika opala je na 45 posto do avgusta 2022”, piše u izveštaju EK.Preporučuje se da bi “pripriotetno trebalo poboljšati svoje usklađivanje za ZSBP, uključujući i sankcije, i izbegavati radnje i izjave koje su suprotnosti as stavovima EU o spoljnoj politici”.Pored oblasti ZSBP, Srbija je ove godine dobila loše ocene EK i iz takozvanih političkih kriterijuma. Iako se pozdravlja vraćanje političkog pluralizma, EK u svom izveštaju o Srbiji navodi da je politički i medijski pejzaš ostao polarizovan i da njima i dalje dominira Srpska napredna stranka (SNS) i aktuelni predsednik.Kada su u pitanju izbori, izveštaj Evropske komisije oslanja se na nalaze ODIHR-a i navodi da su konstatovani brojni nedosaci koji su rezultirali neravnopravnim uslovima u korist aktuelne vlasti.„Kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, neprimerenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže nosioce funkcije, značajne nejednakosti u finansiranju kampanja i zloupotreba administrativnih resursa, doveli su do nejednakih uslova za kandidate“, navodi se u izveštaju EK.Dodaje se da su mediji pokrivali sve izborne kandidate, ali da je većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošču favorizovala aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, „ograničavajući mogućnost biračima da donesu potpuno informisane izbore“.Evropska komisija zaključila je i da brojna ponavljanja i odlaganja finalizacije rezultata nisu doprineli poboljšanju opšteg poverenja u izborni proces.U prethodnih godinu dana prema oceni Evropske komisije nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine. U izveštaju piše da nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke. I Beograd i Priština pozivaju se da se “aktivno angažuju” na postizanju “sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa bez daljeg odlaganja”.Ograničen napredak u vladavini prava“Sveukupno je postignut ograničen napredak, što uključuje poboljšanje prosečne ocene potpoglavlja u odnosu na prethodni izvještajni period”, piše u izveštaju Evropske komisije. Dodaje se da je Srbija napravila važan korak usvajanjem i proglašenjem ustavnih amandmana u Parlamentu u februaru 2022. EK navodi da bi se ustavnim promenama dalo praktično dejstvo, potrebno je brzo usvajanje relevantnog implementacionog zakonodavstva.Kada je u pitanju borba protiv korupcije, EK navodi da je postignut određeni napredak tokom izveštajnog perioda, dodajući da su preporuke o prevenciji korupcije dalje sprovedene. Stoji i da je broj optužinica i prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije malo povećan, iako bi trebalo da se dodatno intenziviraju napori za pojačavanje prevencije i krivično gonjenje korupcije, kao i konfiskaciji imovine u vezi sa ovim slučajevima.EK uputila je poziv Srbiji da pripremi, usvoji i započne implementaciju nove antikorupcijske strategije zasnovane na kredibilnom i realističnom akcionom planu.Bez napretka u slobodi izražavanjaU prvom delu izveštaja izveštaju EK u koji je EWB imao uvid, a koji se odnosi na političke kriterijume za članstvo, navodi se da Srbije nije postigla napredak u oblasti slobode izražavanja.“Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi”, navodi EK.Konstatuje se da je REM doneo odluku da istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu dodeli nacionalne frekvencija, iako su te televizije “i u prethodnom periodu dobijale opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza”.EK poziva najviše državne zvaničnike u Srbija da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. Preporučeno je i da bi trebalo da se sve pretnje i verbalno nasilje nad novinaraima prati i da okrivljeni budu krivično gonjeni.Vlasti u Srbiji pozivaju se i da obezbede transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i povećaju tranparentnost u vlasništvu nad medijima i oglašavanju.Krušik i Telekom u izveštaju EK - prvi putIako su se slučajevi Krušik i Telekom nalazili u dva predhodna izveštaja Evropskog parlamenta, Evropska komisija do sada nije pominjala ove i druge poznate slučajeve u svojim izveštajima. Ranijih godina postojali su samo uopšteni pozivi vlastima u Srbiji da rade na otkrivanju slučajeva povezanih sa viskom korupcijom i organizovanim kriminalom, ali i poboljšaju sveopšteg stanja u medijima.U delu izveštaja u kom se govori o uzbunjivačima, kaže se da su sudovili u Srbiji tokom 2021. godine primili oko 99 novih predmeta na osnovu Zakona o zaštiti uzbinjivača i napominje da postupci za neke slučajeve nisu rešeni ni posle više godina.“Prijave uzbunjivača, kao u slučaju Krušika, još uvek nisu istražene u skladu sa Zakonom. Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou”, piše EK.U izveštaju u koji je EWB imao uvid stoji da bi proces privatizacije medijskog sektora trebalo da bude završen, i da bi trebalo primeniti usvojenu Medijsku strategiju. Po prvi put u svom izveštaju EK spominje državnu kompaniju Telekom i njeno vlasništvo u medijima.“U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država, i privatne kompanije, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji”, konstatuje Evropska komisija.Pravna i politička neizvesnost EuroprajdaEK konstatuje u delu izveštaja posvećenom Europrajdu da je ruta bila zabranjena, dok je neizvesno do poslednjeg trenutka bilo njegovo održavanje.“Vlasti su kao osnovu za svoju odluku navele zabrinutost za bezbednost u vezi sa pretnjama ekstremno desnih grupa. Takođe su zabranjene demonstracije protiv evroprajda i zapada”, piše EK.Oni navode da je period pre šetnje obeležila je pravna i politička neizvesnost. Komunikacija nadležnih je bila kontradiktorna, sa najavama na visokom nivou da će marš biti potpuno zabranjen i naknadnom zabranom trase marša koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.“Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, oni su ostali neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom”, navodi EK.U delu o slobodi okupljanja, EK navodi da je policija zabranila skup Inicijative mladih za ljudska prava za uklanjanje murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, navodeći kao argument kontraproteste.Opisana su i dešavanja tokom ekoloških protesta i uručivanja prekršajnih naloga učeniscima tih protesta.“Maskirani i drugi pojedinci napali su neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, pošto skupovi nisu registrovani, policija ne može da ih obezbedi i garantuje bezbednost, te da će odgovornost snositi organizatori”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.Određeni napredak u ekonomskim kriterijumimaPrema ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je između umerenog i dobrog nivoa pripremljenosti i ostvarila je određen napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Navodi se da je srpska privreda uspela da se oporavi u 2021. godini, uz usporavanje u prvoj polovini 2022.Postignut je određeni napredak u reformama poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća. Dodaje se međutim da druge velike reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima su još uvek spore, što samo produžava dugotrajnu neefikasnost i povećava fiskalni pritiska. Zaključuje se da nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila koja bi učvrstila fiskalnu politiku.„Država zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno u pogledu borbe protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa, kao i u sprovođenju fer konkurencije. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene“, piše EK u izveštaju za Srbiju.Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre sastaće se u u sredu 12. oktobra u 18 sati u Palati Srbija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Tom prilikom, Žiofre će predati Vučiću izveštaj Evropske komisije, saopšteno je iz Predsedništva.BONUS VIDEO: Oliver Varhelji predstavio izveštaj EK o napretku Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=izvetajekonapretkusrbije-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4310377"]