Đaci neće u ovu školu, iako imaju siguran posao i početnu platu od 100.000 dinara: Samo njih 17 se školuje u celoj Srbiji

U poslednjih nekoliko godina Srbija se suočava s ozbiljnim problemom nedostatka stručnog kadra u određenim oblastima. Deficitarna zanimanja postala su ključna tema, kako za mlade koji biraju karijere, tako i za poslodavce koji se bore da pronađu odgovarajuće radnike.

Pored varilaca, automehaničara, molera ostaćemo i bez prerađivača mleka, jer kako pokazuju podaci, u poljoprivrednim školama se za to zanimanje školuje svega 17 učenika. U celoj Srbiji.

Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić kaže za Nova.rs da uskoro u Srbiji neće imati ko da radi u pekarama i mesarama, da zida kuće, postavlja pločice u kupatilima, popravlja obuću i prerađuje mleko.

"Na žalost, učenici se sve ređe odlučuju za smerove na kojima će ispeći neki od ovih zanata, što je velika šteta. Tome doprinose i njihovi roditelji koji ih ne informišu o tome koliko su ova zanimanja tražena i dobro plaćena", kaže naš sagovornik.

Najnoviji podaci pokazuju da bi smer "prerađivač mleka" koji postoji u poljoprivrednim školama uskoro mogao da bude ugašen s obzirom na to da se u celoj Srbiji svega 17 učenika školuje na ovom smeru, i to u Mlekarskoj školi u Pirotu njih 11 i u Šapcu 6 učenika.

"Na žalost, to je realna situacija našeg društva. Deca danas neće da rade na njivi i da uđu u štalu, kao što je to nekad bilo. Onomad si bio veoma poštovan i cenjen kad u belom mantilu obrađuješ i prerađuješ mleko. Danas je bavljenje poljoprivredom na lošem glasu, zbog čega se i među decom stvorila averzija prema toj oblasti".

Zbog toga su, naglašava, poljoprivredne škole u lošem položaju i zaista bi u narednom periodu mogle da nestanu.

"Poljoprivredne škole se osipaju. Svake godine se vrši prebacivanje i preusmeravanje sa smera na smer, a sve u cilju da se ne ugasi. Međutim, ne znam dokle će još moći tako", upozorava on.

Prerađivač mleka u neposrednoj proizvodnji vrši fizičko, hemijsko i organoleptičko ocenjivanje sirovine, kao i preradu sirovina do finalnog proizvoda.

Školovanje traje četiri godine, a nakon stečene diplome proizvođači mleka se skoro odmah zapošljavaju i dobijaju početnu platu od 100.000 dinara.

"Istina je da sva deficitarna zanimanja daju momentalan posao i dobru platu, zbog čega mi nije jasno zašto se deca ne usmeravaju ka tome. Ja bih baš učio ono što niko neće, dobio stalan posao i dobru platu, pa ću se lako usavršavati uporedo s radom. Današnja deca bi da studiraju i to nije loše, ali kad bi svi oni ozbiljno shvatili fakultet".

Stipendija od države

Vlada Republike Srbije je u januaru 2024. godine usvojila Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji upisuju trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile, na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.

U Konkursu za upis u srednju školu objavljen je konačan spisak sa 28 deficitarnih zanimanja. To su pekari, mesari, zavarivači, obućari, poslastičari, tehničar za metalurške tehnologije, operater mašinske obrade rezanjem, auto-električar, operater osnovnih građevinskih radova, polagač obloga, stolar, kuvar, izrađivač hemijskih proizvoda, industrijski krojač, modni krojač.

Spisak čine i tehničar za izradu i održavanje alata, mehaničar motornih vozila, industrijski mehaničar, monter telekomunikacionih mreža, dekorater zidnih površina, operater za izradu nameštaja, trgovac, konobar, operater u prehrambenoj industriji, vozač motornih vozila, galanterista kože, mehaničar tekstilnih mašina, viniogradar- vinar.

Svi oni će, bez obzira da li imaju praksu u nekoj od kompanija koja sarađuje sa školom ili ne, dobiti po 5.000 dinara mesečno. Tu sumu primaće devet meseci godišnje.

Smer za prerađivača mleka nije na ovom spisku, a mlekarska škola u Pirotu se dosetila da sama motiviše đake, te im daje po 12.000 dinara.

"Veoma je važna ta finansijska injekcija od države. Decu treba nagraditi, ali i motivisati, tako da je to dobar potez i apelujem da se dobro prouči koja deficitarna zanimanja su najugroženija, kao što je prerađivač mleka i da se možda stipendija poveća ili ponudi još neka vrsta olakšice za đake kako bi upisali deficitarna zanimanja", navodi naš sagovornik.

Jovan Stanić, otac čije dete je išlo u Poljoprivrednu školu Beograd, kaže za naš portal da se njegov sin prošle godine prebacio u drugu jer "nije sebe video u poljoprivredi".

"Mislim da veliku ulogu u promociji ovih smerova treba da igra država. Deca nisu više mala, vide i sami kakav je odnos države prema poljoprivredniku, čuli su za proteste poljoprivrednika. Čemu onda oni da se nadaju? Meni je bilo žao kada se Dragan prebacio u Mašinsku školu jer se mi, kao porodica, bavimo poljoprivredom. Međutim, odlučio sam da ne utičam na njegovu odluku", kaže ovaj otac.

Naglašava da je njegov sin znao sve da radi u poljoprivrednoj školi, dok je išao na praksu, te da mu ništa nije bilo nepoznato ni teško.

"Dete je bilo sjajno, čak je bio i odličan đak, ali je jednostavno video kako ja, kao poljoprivrednik prolazim, posebno u prethodnom periodu kad je otkupna cena mleka bila sramna, tako da se ispisao i time stavio tačku na tu oblast", kaže on.