Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da na stolu stoji ponuda Nemačke i Francuske o ubrzanom pristupanju naše države Evropskoj uniji, ali i znatnoj finansijskoj pomoći. Uslov je da prestanemo da blokiramo ulazak Kosova u Ujedinjene nacije i ostale međudržavne institucije. Ubrzanje puta ka EU nije mit, poslednji put je zabeleženo 2007. godine, prilikom prijema Bugarske i Rumunije, pa se postavlja pitanje može li Srbija na isti način u EU. “Brzim vozom” po ugledu na onaj bugarski… Sagovornici lista “Nova” ocenjuju da takva mogućnost postoji, ali da nas o tome mora detaljnije informisati izvor pouzdaniji od Vučića.
Nakon što je u Njujorku prisustvovao sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a zatim samitu Evropske političke zajednice u Pragu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je dugo najavljivano obraćanje javnosti i tom prilikom otkrio da se od Srbije traži da prestane da blokira put Kosova u UN.
“Suštinski se menja arhitektura pregovora Beograda i Prištine i na stolu je predlog dve najjače evropske sile, Nemačke i Francuske. Mi moramo o tome da razgovaramo i razmišljamo. Mi ne možemo da ignorišemo taj predlog, jer je to neodgovorno i neozbiljno”, rekao je Vučić i dodao:
“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo formalno da priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajnu ekonomsku korist”, naveo je Vučić i istakao da je to za Srbiju neprihvatljivo.
Poslednji put tako nešto se desilo 2007. godine, kada su Rumunija i Bugarska postale članice EU, bez da su ispunile sve kriterijume za pridruživanje.
Štaviše, imale su ozbiljan problem sa vladavinom prava i korupcijom, dakle sa poglavljima 23 i 24, istim onim s kojima trenutno “kuburi” i Srbija. Kao jedan od glavnih razloga za ovo ubrzanje procesa pristupanja, navodio se i godinama ranije, smanjenje uticaja Rusije na ove dve države. Opet, zahtev sa kojim se suočava i Srbija.
Ali ne i jedini, jer Nemačka i Francuska podvlače da u tom paketu ide i Kosovo.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović za Nova.rs kaže da je Bugarska 2017. primljena, pre svega, zbog uticaja na Crnom moru i zbog povećanja ruskog uticaja u toj državi.
“Pored toga, oni u tom trenutku nisu bili okruženi državama EU i NATO. Zato je Bugarska i primljena po nekoj ubrzanoj proceduri. Što se Srbije tiče, mi nismo trenutno u istoj geopolitičkoj situaciji, a pored toga ne znamo još nijedan detalj u vezi te ponude o kojoj je Vučić govorio. Tako da je u ovom trenutku prerano govoriti o tome možemo li u EU po bugarskom i rumunskom modelu, ali takva mogućnost sigurno postoji”, kaže Đukanović.
Odgovarajući na pitanje da li smanjenje ruskog uticaja, koji je bio jedan od glavnih razloga za brzi prijem Bugarske u EU, može biti i jedan od motora koji će ubrzati put Srbije ka zajednici evropskih naroda, Dragan Đukanović kaže:
“Evropska unija će svakako pokušati da zaokruži i privede kraju rešavanje problema između Beograda i Prištine. Ali, ne samo to. Ovo su ozbiljne geopolitičke promene u Evropi i mislim da više neće postojati prostor za neku vrstu neopredeljivanja, već će se i formalna neutralnost smatrati opredeljenjem za jednu stranu. Ovo je mnogo širi aspekt, podrazumeva globalnu komponentu, odnos prema situaciji u Ukrajini i ratu koji se tamo vodi”.
Član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za novine “Nova” kaže da Vučićevu priču o ponudi za ubrzani prijem u EU treba uzeti s velikom dozom opreza.
“Rumunija i Bugarska jesu primer tog nekog ubrzanog prijema, s tim što je njima već 2002. godine najavljeno da će ući u EU 2007. godine. Međutim, i Rumunija i Bugarska su od te 2007. pa do danas pod nadzorom EU, pre svega u oblasti vladavine prava i korupcije, dakle poglavlja 23 i 24. Rumunija je na dobrom putu da iz tog nadzora izađe, a Bugarska baš i nije. Dakle, one jesu članice EU, ali ne u potpunosti ravnopravne. Pitanje je šta mi želimo, da li želimo da uđemo u EU na takav način”, navodi Međak.
Kako dalje kaže, u celoj priči veoma je važno evropsko opredeljenje države kandidata.
“I Bugarska i Rumunija su se se opredelile još 1999. godine kad su sprečile prelet ruskih aviona do aerodroma Slatina. One su tad pokazala da se okreću od Rusije i da slede evropski put. Mi smo, s druge strane, 2009. godine doneli stratešku odluku o pristupanju EU, ali je neko u međuvremenu zamutio tu priču, pa sad opet navodno treba da se opredelimo na koju ćemo stranu. E pa, taj ko je zamutio, treba i da odmuti, a to je i izvor ove informacije o nekakvoj ponudi za ubrzanje ulaska Srbije u EU. Zato mislim da s tim treba biti obazriv, sve dok sami ne vidimo šta je na stolu”, zaključuje Međak.
BONUS VIDEO: Vučić: Obavestiću građane o svim političkim događajima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare