0
Po povratku iz Davosa, gde boravi u trodnevnoj poseti, predsednika Aleksandra Vučića, u Beograd čeka sastanak sa „velikom četvorkom“ koja će na dnevni red ponovo staviti francusko-nemački predlog. Evropski i svetski zvaničnici pokušaće da „otkoče“ pregovore Beograda i Prištine, a ključni problem posle ZSO je kako da se prebrodi tačka sporazuma koja Kosovu omogućava ulazak u međunarodne organizacije, što znači i u Ujedinjene nacije (UN).
Barikade na severu Kosovu su uklonjene, tablice za sada skinute sa dnevnog reda, a sada je na stolu formiranje ZSO i francusko – nemački predlog, odnosno nacrt osnovnog sporazuma o Kosovu. Predsednik Aleksandar Vučić otputovao je u trodnevnu posetu u Davos na Svetski ekonomski forum, a nakon toga čeka ga sastanak sa predstavnicima Francuske, Nemačke, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Reč je zapravo o posrednicima u razgovorima sa Prištinom, koji su se u poslednjih godinu dana praktično priključili timu Miroslava Lajčaka, slovačkog diplomate koga je Evropska unija zadužila za dijalog o KiM.
Lajčak je potvrdio svoju posetu Beogradu za petak 20. januara, a na sastanku će biti i američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Upravo će Eskobarova reč značajno da se „meri“, budući da kao što je Nova već pisala, SAD preuzimaju ključnu ulogu u implementaciji Zajednice srpskih opština. To je jedna od ključnih „jabuka razdora“ u razgovorima Beograda i Prištine, ali će osim toga vodeći pravac dijaloga ići ka izazovima ulaska Kosova u međunarodne organizacije.
Kako Nova saznaje, jedna od ključnih tačaka sporenja između dve strane, zbog čega će se i održati sastanak je odredba francusko-nemačkog predloga u kojoj se traži da Srbija ne blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Da je ova tačka sporna u više navrata pominjao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je govorio da je za Srbiju crvena linija da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenjim nacijama (UN).
Sa druge strane, u dokumentu se nigde eksplicitno ne spominje da će Kosovo postati član UN ukoliko se postigne sporazum, ali nesmetan prolaz u sve međunarodne organizacije podrazumeva i ulazak u UN kao najbitniju svetsku organizaciju.
Prema saznanjima Nove, oko ovih gorućih problema “prva violina” biće SAD, koji će nastojati da naprave kompromis između dve strane. Već ranije, Nova je objavila da je Vašington preuzeo brigu oko realizacije ZSO.
“Plan je da se Amerikanci još više uključe, dok se od Srbije očekuje da pokaže konstruktivniji pristup kada je reč o spornoj tački koja se odnosi na članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama. Zbog svega toga, Amerikancima, ali i međunarodnoj zajednici treba Vučić kao jak garant za sporazum”, ističe izvor Nove.
Naš sagovornik napominje da je upravo to ključan razlog zbog kog predstavnici međunarodne zajednice i ključni akteri koji posreduju u pregovorima ne razgovaraju sa opozicijom u Srbiji.
Podsetimo, nedavno je u Beogradu bio visoki savetnik Stejt departmenta Derek Šole, a pregršt dilema otvoreno je zbog toga što se sa njim nije sastao niko od opozicionih predstavnika. Iako je javnost očekivala da će doći do susreta Šolea i opozicionih prvaka, visoki zvaničnik iz Vašingtona sastao se ipak samo sa predsednikom Srbije.
Kako je već ranije najavljeno da će 2023. godina biti potencijalno i sudbonosna kada je reč o rešavanju problema Beograda i Prištine, a specijalni izaslanik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak izjavio je da bi već tokom ranog proleća mogli da dobijemo skelet sporazuma dve strane.
Diplomatska aktivnost Vašingtona i Brisela dodatno se ubrzava, a nedavna poseta Šolea poslednja je u nizu aktivnosti koja je trebalo da podstakne dve strane da sednu za sto i ubrzaju pregovarački proces.
U isto vreme dve strane ne čine mnogo kako bi se postigao sporazum. Premijer Kosova Aljbin Kurti u poslednjoj izjavi poručio je da je dogovor moguć za par meseci, ali da je za isti taj dogovor potrebna saglasnost dve strane.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno da ko zna šta će biti sa pregovorima jer ne znate šta će „onom (Kurtiju) da padne na pamet za tri meseca“.
Bonus video: Vučić o francusko-nemačkom planu: Ne traži se direktno priznanje, već dozvola Srbije da Kosovo uđe u UN
