Ljudi u ovom kraju sveta nastavili su da evoluiraju i razvili neobičnu "supermoć"

Naime, ova populacija bila je među prvima koja je pripitomila danas svuda prisutan krompir, pre više hiljada godina, što bi moglo da objasni zašto njihova tela pokazuju znake pojačane sposobnosti varenja skroba.

„Andi na velikim nadmorskim visinama poznati su kao izuzetno važno područje za proučavanje ljudske evolutivne adaptacije - na primer prilagođavanja na hipoksiju, stanje u kojem tkiva ne dobijaju dovoljno kiseonika“, kaže antropološkinja Abigejl Bigam sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu. „Novo istraživanje pokazuje da su Andi dragoceni i za razumevanje drugih oblika ljudske adaptacije na selektivne pritiske iz okruženja, poput ishrane“, dodaje.

Pre nekoliko godina, tim istraživača među kojima je bila i Bigam otkrio je da domorodačke populacije koje žive u peruanskim Andima imaju genetska poboljšanja povezana sa varenjem skroba u poređenju sa populacijama koje su krompir usvojile mnogo kasnije.

Sada je tim proširio istraživanje na genome ljudi iz celog sveta i otkrio da su Kečua narodi s visina Anda među najbolje prilagođenima varenju skroba na planeti.

„Biolozi već dugo sumnjaju da su različite ljudske grupe razvile genetske adaptacije kao odgovor na svoju ishranu, ali retko imamo slučaj gde su dokazi ovako snažni“, kaže evolucioni antropolog Omer Gokdžumen sa Univerziteta u Bafalu.

Ključ se krije u genu pod nazivom AMY1, koji poseduje praktično svaki čovek na svetu. Taj gen učestvuje u stvaranju enzima amilaze u pljuvački, koji počinje razgradnju skroba već u ustima, na samom početku procesa varenja.

Ljudi obično imaju između 2 i 20 kopija ovog gena po diploidnoj ćeliji, dok je globalni prosek, prema novoj studiji, sedam kopija.

Nakon analize genoma 3.723 osobe iz 85 populacija širom sveta, istraživači su otkrili da domorodački Kečua narod iz Perua u proseku ima 10 kopija ovog gena. Prema procenama naučnika, to je donosilo prednost od oko 1,24 odsto po generaciji kada je reč o preživljavanju ili reprodukciji, piše Science Alert.

„Nije da su domorodački Andinci dobili dodatne kopije gena AMY1 čim su počeli da jedu krompir. Umesto toga, oni sa manjim brojem kopija vremenom su nestajali iz populacije - možda zato što su imali manje potomaka - dok su oni sa većim brojem kopija opstajali“, objašnjava Gokdžumen.

Koristeći genetsko datiranje i modele razvoja populacije, istraživači su zatim pratili kako se ova promena širila kroz vreme. Njihove metode pokazale su da je gen postojao i pre pripitomljavanja krompira, ali da je broj njegovih kopija počeo da raste pre oko 10.000 godina.

Poznato je da je pripitomljavanje krompira u Andima počelo pre između 10.000 i 6.000 godina, što se vremenski poklapa sa porastom broja kopija gena koji olakšava varenje krompira. S druge strane, populacije koje potiču od Maja, a nemaju dugu istoriju uzgoja krompira, ne pokazuju istu adaptaciju.

Zbog toga naučnici smatraju da vremensko poklapanje nije slučajno.

„Ovo direktno poređenje jedan je od glavnih razloga zbog kojih verujemo da veliki broj kopija gena AMY1 kod Peruanca nije nastao pukom slučajnošću, već je povezan sa njihovom dugom istorijom konzumiranja krompira“, kaže evoluciona genetičarka Luane Landau sa Univerziteta u Bafalu.

Ovo otkriće pokazuje da genetska adaptacija na promene u ishrani može da se dogodi u relativno kratkom vremenskom periodu, što daje novu dimenziju raspravama o takozvanoj paleo ishrani. Pored toga, neki naučnici već duže tvrde da tehnologija postaje glavna sila koja pokreće ljudsku evoluciju.

U ne tako davnoj prošlosti ljudi su uglavnom jeli lokalnu hranu. Danas je sasvim uobičajeno jesti namirnice koje su ili direktno uvezene ili uzgojene od biljnih i životinjskih vrsta donetih iz drugih krajeva sveta.

„Tokom najvećeg dela ljudske istorije ljudi su jeli isto ono što su njihovi preci jeli hiljadama godina. Doslovno ste morali da se preselite na drugi kraj sveta da biste promenili način ishrane. Pa šta danas znači to što jedemo hranu sa svih strana planete? I sada kada smo pokazali kako prirodna selekcija deluje kroz konzumiranje krompira, šta znači to što ceo svet jede pomfrit?“, zapitala se evoluciona genetičarka Kendra Šir sa Univerziteta u Bafalu.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.