Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se nakon povratka iz Davosa sastati sa “velikom četvorkom”, a upravo posle tog sastanka moglo bi da bude poznato u kom pravcu će se kretati pregovori oko Kosova, ali i šta će biti po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština. A ko su ljudi sa kojima će se Vučić sastati?
Barikade su sklonjene, tablice za sada skinute sa dnevnog reda, a na stolu je formiranje ZSO i francusko – nemački predlog, odnosno nacrt osnovnog sporazuma o Kosovu.
Predsednik Vučić danas je otputovao u Davos na Svetski ekonomski forum, gde će se zadržati tri dana. Nakon toga vraća se najbolnijoj temi – Kosovu.
Tim povodom u Beograd će doći, kako je najavio Vučić, velika četvorka, odnosno predstavnici Francuske, Nemačke, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Reč je zapravo o posrednicima u razgovorima sa Prištinom, koji su se u poslednjih godinu dana praktično priključili timu Miroslava Lajčaka, slovačkog diplomate koga je Evropska unija zadužila za dijalog o KiM.
Deo te “velike četvorke” je i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan, koji se od ulaska u pregovore naročito angažovao kad je reč o formiranju ZSO. Kako se spekulisalo, SAD bi upravo trebalo da preuzme na sebe implementaciju ove tačke Briselskog sporazuma, koja ni posle skoro 10 godina nije realizovana.
Prilikom ranijih dolazaka u Beograd, Eskobar se sastajao i sa predstavnicima srpske opozicije.
I pre nego što je postavljen za američkog izaslanika za Zapadni Balkan bio dobar poznavalac prilika u regionu. Mediji su pisali da je u Beogradu boravio i 2001, kada je bio šef političkog odeljenja, odmah nakon što je ambasada SAD ponovo otvorila ambasadu. Kada se 2019. godine vratio u Beograd imenovan je za zamenika američkog ambasadora.
U bivšoj Jugoslaviji je od 1998. do 2001. bio na poziciji šefa kabineta u Кancelariji visokog predstavnika u Banja Luci, pa zamenik šefa diplomatskog tima za vezu u Podgorici.
Posredničkom timu u dijalogu Beograda i Prištine u septembru prošle godine pridružili su se i savetnici za spoljnu i bezbednosnu politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca – Emanuela Bona i Jensa Pletnera. Upravo njihovo imenovanje protumačeno je kao korak ka intenziviranju dijaloga Beograda i Prištine i namere najmoćnijih zemalja EU da ubrzaju pregovore oko Kosova.
Pročitajte još...
O njihovom postavljenju Makron i Šolc obavestili su Vučića u zajedničkom pismu, u kom su naveli da će Bon i Pletner pružiti direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima”.
Ubrzo se na stolu našao i francusko – nemački predlog o rešenju kosovskog problema, koji je u međuvremenu pretrpeo nekoliko izmena, da bi na krjau postao i zvanični predlog EU koji ima podršku i SAD.
Emanuel Bon je od 2017. do 2020. bio Makronov specijalni savetnik u Jelisejskoj palati za evropska pitanja, kao i savetnik za Grupu 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20). Bio je državni sekretara za evropska pitanja u Vladi Žana Kasteksa , zatim pomoćnika ministra za Evropu u Vladi Elizabet Born, a potom je izabran za pomoćnika ministra za saobraćaj u istoj vladi.
Bon se od prethodnika na funkciji savetnika razlikuje po tome što nije diplomata po formaciji.
Sa druge strane, Jens Pletner je karijerni nemački diplomata, sa velikim iskustvom u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. On je dolaskom Olafa Šolca na funkciju nemačkog kancelara postao njegov glavni savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku.
U više navrata bio je nemački ambasador, kao i šef kabineta ministra spoljnih poslova Frank Valtera Štajnmajera, sadašnjeg nemačkog predsednika. U aprilu 2019, imenovan je za političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova, a od 2021. postao je glavni savetnik nemačkog kacelara za spoljnu i bezbednosnu politiku.
BONUS VIDEO Šta je i kome poručio Eskobar
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar