Evropska unija i SAD odlučne su u nameri da nacrt sporazuma Beograda i Prištine, baziran na francusko - nemačkom predlogu, dovedu do kraja. Iza tog predloga sada su stale sve države članice EU, uključujući i one koje nisu priznale Kosovo. Sagovornici “Nove” navode da bi sporazumno rešenje o Kosovu bio najbolji mogući ishod za sve, a naročito za zemlje koje nisu priznale KiM, pogotovo što predlog koji je na stolu ne predviđa međusobno priznanje. Bar ne formalno.
Istovremeno sa rešavanjem problema na terenu, evropski posrednici predvođeni Miroslavom Lajčakom rade na postizanju dogovora Beograda i Prištine koji bi bio baziran na francusko – nemačkom predlogu. Oko toga se ozbiljno angažovao i Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, koji u isto vreme pritiska Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština.
Kako je izjavio evropski šef diplomatije Žozef Borelj, iza nemačko – francuskog predloga stalo je svih 27 država članica EU. To znači da ga podržavaju i zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova, a sa kojima se, po rečima Eskobara, stalno razgovara da to učine.
Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka, smatra da to što je cela Evropska unija stala iza nemačko – francuskog predloga jeste indikator da je svima u EU, čak i onima koji nisu priznali KiM, neko sporazumno rešenje u interesu i da oko ovoga postoji konsenzus Zapada.
“Verujem da je to u velikoj meri i posledica razmišljanja da je sad u kontekstu rata u Ukrajini potrebno zatvoriti sva otvorena pitaanja, gde se vidi mogućnost za potencijalni rast uticaja Rusije, pa tako i kosovsko pitanje. To naravno ne znači da ako ne dođe do sporazuma da će ovih pet država koje nisu priznale Kosovo da ga prizanju. To samo znači da ukoliko dođe do sporazuma, da bi to bio najbolji mogući ishod za sve, pa i za države koje nisu priznale Kosovo u okviru EU”, kaže Krstić za “Novu”.
Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, ističe da je francusko – nemački predlog objedinjeni stav EU i SAD. On za “Novu” navodi da se taj dokument zove “Predlog koji zajednički podržavaju EU i SAD”.
“Ne mislim da je pritisak to što je cela Evropska unija, (pa i SAD) stala iza njega, ali to daje neku vrstu legitimiteta. To što Kosovo nije priznalo pet država EU ne znači da postoji razmimoilaženje. I ako bude postignut taj sporazum, ne znači da će one priznati nezavisnost KiM, pogotovo što, koliko smo videli, ni sam sporazum ne predviđa međusobno priznanje. Umesto toga pominje se prihvatanje realnosti”, objašnjava Đukanović.
Činjenica da su iza francusko – nemačkog predloga stale i države koje nisu priznale Kosovo pokazuje da im se na neki način i žuri, smatra Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike. On navodi da to potvrđuje nužnost da se u što kraćem vremenskom roku uspešno okonča dijalog, jer je svima u kontekstu geopolitičke krize u interesu da se svi resursi EU usmere ka Ukrajini.
“Konsenzus postoji među svim državama članicama EU i naravno SAD je u toj priči i iskazuje potrebu za daljim dijalogom. Umanjuje se prostor za sumnju da će Španija ili druge države koje nisu priznale Kosovo biti protiv bilo kakvih kompromisnih rešenja”, kaže Subotić.
Upitan kako bi se potpisivanje sporazuma moglo odraziti na zemlje koje nisu priznale Kosovo, on kaže da je činjenica su te države rekle da ne žele da priznaju Kosovo, dok ne vide kako će Srbija reagovati.
“Mislim da će Srbija u Španiju i Kipar gledati kao u glavne saveznike u budućnosti. Države poput Grčke, Slovačke i Rumunije malo se drže po strani i nisu toliko tvrdokorne u stavovima. Ne kažem da će odmah priznati Kosovo, ali svakako su na nekoj vrsti čekanja da Srbije reši to pitanje, kako bi oni mogli da intenziviraju svoje odnose sa KiM. Da li će to biti na nivou prizanja ili nešto niže od priznanja, videćemo”, dodaje Subotić.
Sporazum ne prejudicira status?
U osnovnoj verziji francusko – nemačkog predloga o KiM, koju su dobili Beograd i Priština, ne pominje se članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, niti međusobno priznanje. Ipak, eksplicitno se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, a novina je i poseban aranžman za srpsku zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu.
Zanimljivo je da se u preambuli navodi da se ovim “ne prejudiciraju različiti stavovi o osnovnim pitanjima, uključujući i pitanje statusa”.
Potpisivanjem tog dokumenta dve strane se obavezuju da će priznavati relevantna dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice vozila i carinske pečate.
BONUS VIDEO Brnabić: Srbija mnogo može da izgubi zbog Kosova
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare