"Poslednja osoba za koju znam da je imala 110 godina je moja prababa": Tražili smo stogodišnje glasače po Zubinom Potoku. Od kafane, preko apoteke, do prodavnice...

Potpredsednik Srbija centra (SRCE) Slobodan Petrović objavio je ove nedelje da je, prema podacima u zvaničnoj internoj evidenciji Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Srbije, na Kosovu evidentirano 830 osiguranika starijih od sto do 125 godina.

Prema tim podacima, koji su od 6. avgusta prošle godine, najviše ljudi starijih od sto godina je u Prištini – 196, u Leposaviću ih je 93, u Kosovskoj Mitrovici 86, u Štrpcu 72, a stogodišnjaka ima i po drugim opštinama, saopštila je stranka SRCE.

Kada je reč o još dve opštine na severu Kosova, u Zvečanu je evidentirano jedno lice starosti 115 godina i čak 71 lice starosti od 100 do 115 godina.

U opštini Zubin Potok, prema podacima koje je objavio Petrović, živi jedno lice starosti 112 godina i čak 40 lica starosti od 100 do 112 godina.

Petrović je podsetio i da da su Vranje, Raška, Kuršumlija i Tutin bile lokacije na kojima su građani sa Kosova i Metohije glasali na vanrednim parlamentarnim izborima 2023. godine.

"Da li su ovi osiguranici upisani i u birački spisak i da li su glasali na poslednjim parlamentarnim izborima? Da li će glasati na narednim parlamentarnim izborima i da li se na ovaj način sprovode i mnoge druge, kao npr. finansijske zloupotrebe?”, upitao je Petrović i zaključio da na ova pitanja i dalje nema zvaničnih odgovora.

Višesatna avantura

Tragom informacije da je u opštini Zubin Potok registrovano na desetine RFZO korsnika starijih od 100 godina, pokušali smo da saznamo nešto o njima.

Gde žive, ko im pomaže, da li je neko od stanovnika Zubinog Potoka čuo za njih.

Išli smo redom - od kafane, preko apoteke, do prodavnice, u nadi da ćemo saznati ko su i gde žive glasači za Ginisa iz Zubinog Potoka.

Kada slučajnim prolaznicima postavimo pitanje - poznaju li nekog svog sugrađanina koji ima 100 ili više godina, uglavnom nas gledaju u čudu.

Istu reakciju zatekli smo i u kafani u centru ovog mesta, gde nam kažu da poznaju puno starijih ljudi, ali ne toliko starih.

Inače, opština Zubin Potok poznata je po velikom broju planinskih sela iz koje se stanovništvo proteklih decenija spuštalo u ravnicu, a  tek nekolicina meštana ostala je u svojim starim kućama okruženim brdima. Čak i u ovim selima ljudi ne poznaju sugrađane koji su toliko stari.

U centru Zubinog Potoka zatičemo Jelenu Vlašković koja u ovom mestu živi već 40 godina.

"Ja u taj podatak ne verujem, nema šanse da ti ljude postoje. Možda ima neko od 100 godina, ali toliko ljudi nema šanse", kaže Vlašković.

Kaže da iz ranijih razgovora sa svojom babom jeste znala za nekoliko starijih ljudi, ali kako kaže, reč je o prošlom veku.

"Poslednja osoba za koju znam da je imala 110 godina je moja prababa, posle toga više nisam čula", kaže Vlašković.

Sagovornica Nove dodaje i da je ranije čula za slučajeve da se na biračkim spiskovima nalaze ljudi koji su preminili pre 10 godina.

"Evo sada što mogu da se setim, radila sam prve kosovske izbore ovde 2013. godine kao posmatrač i tada smo svedočili situaciji da je na biračkom spisku bila osoba koja je prema godini rođenja u tom trenutku imala 121 godinu, a radi se zapravo o nekom ko je preminuo više od tri decenije ranije", pojašnjava sagovornica Nove.

Informacije o svojevrsnim rekorderima po broju godina u Zubinom Potoku pokušali smo da pronađemo i kod Ljiljane Perović koja se duži niz godina bavi humanitarnim radom zbog čega svakodnevno posećuje i najudaljenija sela u Ibarskom Kolašinu, kako se drugačje naziva širi region Zubinog Potoka.

"Sigurna sam da u Zubinom Potoku nema toliko starih ljudi. Nema sela koje nisam obišla, evo na pamtim da je neko imao ni blizu 100 godina, šokirao me je sada taj podatak", priča Liljana.

Tokom razgovora sa nama, prisetila se i čoveka u selu Kopiloviće koji ima nešto više od 90 godina.

"Evo palo mi je na pamet sada on kao nešto stariji, ma kakvih 100 godina", navodi Perovićeva.

Dodaje da njenu ekipu humanitaraca čini oko 40 ljudi i da niko nema informacije o toliko starim Kolašincima, kako se nazivaju stanovcnici ovih krajeva.

Razgovor sa Ljiljanom Perović prekinula je jedna građanka koja kaže da njen otac koji ima 71 godinu ne pamti da je za njegovog života čuo da je neko u Kolašinu doživeo maksimalno 105 godina.

"Seća se jedne bake koja je imala 102 godine, preminula je 1996. godine i to je to", navodi ona.

Tako se naša višečasovna misija pronalaska stogodišnjaka završila bezuspešno.

Informacije o desetinama stogodišnjaka u selima Zubinog Potoka dolaze u trenutku kada se ova opština, poput mnogih drugih, suočava sa trendom gašenja sela, kojih ima nešto više od 60.

Nekada nestvarno lepe krajolike na daleko poznatih kolašinskih sela, sada ispunjavaju oronule i prazne kuće koji su jedini svedoci vremena.