Mala je verovatnoća da će građani Srbije do kraja 2023. izlaziti na birališta. Prema saznanjima “Nove”, kao mogući termin parlamentarnih i beogradskih izbora u vladajućoj koaliciji pominje se mart sledeće godine, kada slede i redovni lokalni i pokrajinski izbori.
Lider SNS Aleksandar Vučić ozbiljno je zapretio socijalistima raspivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Nakon sednice parlamenta o Kosovu, Vučića je zaboleo “nedostatak” podrške koalicionih partnera, zbog čega je na sastanku vrha SNS govorio o mogućim izborima u septembru.
Nekoliko dana nakon tog sastanka, ali i razgovora sa liderom socijalista Ivicom Dačićem, Vučić je ipak rekao da ne bi voleo da ove godine budu izbori, ali tu mogućnost nije do kraja isključio.
“Dokle god možemo da ne bude izbora – da ih ne bude. Ali imate i opoziciju koja će da traži izbore… Ne mislim da su u ovom trenutku izbori dobro rešenje za našu zemlju. Imamo mnogo stvari koje moramo da uradimo, kako bi građani i leto i zimu dočekali sigurno i na najbolji način… ”, rekao je lider SNS u nekoliko svojih obraćanja.
On je naveo da je primetno da SPS ne učestvuje tokom rasprava o Kosovu, ali da će nastaviti da rade sa tom strankom.
„Sa njima smo radili mnogo u prošlosti i postigli ciljeve. Nadam se i u narednih šest meseci ili godinu dana, posle možemo opet da sednemo i da vidimo kako ćemo dalje“, rekao je Vučić.
I Izvori “Nove” navode da je malo verovatno da će do kraja godine građani izlaziti na birališta, ali da bi to moglo da se dogodi u martu sledeće godine. U tom slučaju, vanredni parlamentarni izbori bili bi spojeni sa lokalnim i pokrajinskim, koji bi (kao redovni) svakako morali da budu održani na proleće 2024.
Očekuje se da u isto vreme budu održani i vanredni beogradski izbori, koje je Vučić obećao lideru SSP Draganu Đilasu. U igri su bila dva termina – decembar 2022. i mart ove godine, ali nijedan nije ispoštovan.
Odugovlačenje odluke o Kosovu
Spekuliše se da je Vučić želeo da raspisivanjem izbora tokom ove godine odloži potpisivanje sporazuma sa Prištinom. Međutim, za to neće dobiti podršku ni u Briselu ni u Vašingtonu, budući da se i EU i u SAD-u 2024. održavaju izbori i da im je cilj da sporazum dve strane bude potpisan do kraja ove godine.
Miroslav Lajčak, evropski posrednik u dijalogu o Kosovu, u više navrata je izjavio da je 2023. idealna godina za postizanje sporazuma Beograda i Prištine. On je naveo i da ukoliko ne bude postignut dogovor u tom periodu, sve bi moralo da krene ispočetka.
“Neće biti dobro ako ne bude pomaka do 2024. godine kada će biti održani izbori, jer će tada fokus SAD i Evropske unije biti negde drugde”, rekao je Lajčak.
Od starta oročen mandat Vlade
I pre formiranja nove Vlade, u oktobru prošle godine, Aleksandar Vučić je izjavio da će treći po redu kabinet Ane Brnabić imati oročen mandat. I pre nego što su otkrivena imena ministara, on je rekao da će Vlada da prezimi “ovu zimu i možda sledeću zimu”.
“I onda će doći do temeljnijih promena, od čela Vlade pa nadalje. Kao što posle toga dolazi do promena i na mestu predsednika Republike i sve ostalo, a ono što je za nas važno to je da pokazujemo da imamo dobre ljude, da se borimo za ljude i da vodimo Srbiju na najbiolji način”, naveo je Vučić u oktobru.
Inače, od njegovog dolaska na vlast, izbori u Srbiji su se uvek održavali u prvoj polovini godine. U 2022, kada se vodila trka za fotelju predsednika države i Beograd, građani su na birališta izlazili u aprilu.
U 2020, parlamentarni i redovni lokalni izbori, koje je opozicija bojkotovala, održani su u junu, a četiri godine ranije glasalo se u aprilu. Građani su izlazili na birališta u martu 2014, a vlast je promenjena u maju 2012.
BONUS VIDEO Čemu služi priča o novim izborima