Evropski parlament poziva Evropsku komisiju da ispita zajam Evropske investicione banke od 70 miliona evra Telekomu Srbije, zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja te kompanije na tržištu, piše između ostalog u kompromisnim amandmanima koji će postati deo izveštaja EP o napretku Srbije. U njima se navodi i da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije televizijama koje imaju istoriju kršenja novinarskih standarda, izražava zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na mesto direktora BIA i traži da Srbija prekine svaku saradnju sa Rusijom.
List “Nova” imao je uvid u kompromisne amandmane na izveštaj Evropskog parlamenta o napretku Srbije, koji bi na dnevnom redu Spoljnopolitičkog odbora EP trebalo da se nađe 26. aprila. Sam izveštaj biće usvojen na plenumu, koji će biti održan u maju mesecu.
Kompanija Telekom Srbije lobirala je da prvobitni amandmani u kojim se pominjala ne budu uvršteni u izveštaj EP koji je pripremio Vladimir Bilčik. Međutim, Telekoma će ipak biti u tekstu i to zahvaljujući novom kompromisnom amandmanu.
Vladajuća partija koristi Telekom
U njemu se evroparlamentarci osvrću na uticaj te kompanije na medijsko tržište, a navodi se i da je vladajuća partija koristi kako bi povećala svoj uticaj.
“(EP) ponavlja zabrinutost zbog dominantnog tržišnog položaja Telekoma Srbije, gde je većinski deoničar država i zbog navoda da ga vladajuća partija koristi da poveća svoj uticaj na medijsko tržište u Srbiji. Izražava se zabrinutost oko jednakosti uslove kada je u pitanju konkurentno okruženje medijskog tržišta”, piše između ostalog u amandmanu.
Zajam od 70 miliona evra
Takođe se izražava zabrinutost zbog eventualnog državnog finansiranja Telekoma Srbije, koje „kompaniji daje nepravednu konkurentsku prednost i doprinosi opadanju stanja nezavisnih medija u Srbiji“.
“(EP) poziva Evropsku komisiju da ispita zajam Evropske investicione banke (od 70 miliona evra) Telekomu Srbija s obzirom na navodnu zloupotrebu njegovog dominantnog položaja na tržištu”, piše u amandmanu 16.
Dodela frekvencija televizijama koje obmanjuju javnost
Evroparlamentarci se kroz isti amandman osvrću i na rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i odluku da dodeli četiri nacionalne frekvencije kanalima koji imaju istoriju kršenja novinarskih standarda – od upotrebe govora mržnje i obmanjivanje javnosti, posebno TV Hepi, preko nepoštovanja upozorenja izdatih od strane REM do širenje dezinformacija i podržavanja narativa Kremlja o ruskom ratu u Ukrajini.
Evroparlamentarci podsećaju i na konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije i dodaju:
“(EP) konstatuje novi otvoreni poziv za dodelu frekvencija i dozvola nacionalne televizije i poziva da se peta licenca dodeli kroz transparentan i nepristrasan proces bez nepotrebnog odlaganja i u skladu sa međunarodnim standardima slobode medija”, piše u amandmanu.
Zabrinutost zbog Vulina
U jednom od amandmana izražava se zabrinutost i zbog imenovanja Aleksandra Vulina na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije, ističući da je Vulin poznat po svojoj “anti-EU i prokremljskoj retorici”, te da je “u prošlosti je delio sa ruskim vlastima informacije o sastancima ruske opozicije u egzilu”.
“(EP) izražava zabrinutost zbog navoda o prisluškivanju pripadnika ruske opozicije u Beogradu od strane srpskih vlasti”, piše između ostalog u jednom od amandmana.
I kao i u prethodnim izveštajima Evropskog parlamenta, i u ovom se od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji i uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. U jednom od amandmana na taj osnovni tekst u negativnom kontekstu navodi se da su neke ključne komponente srpske spoljne politike direktno u suprotnosti sa stavovima EU.
Tako evroparlamentarci podsećaju na potpisivanje sporazuma kojim se utvrđuje zajednički Plan konsultacija između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije, kao i na sastanke sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
Prekinuti saradnju sa Rusijom
Naglašava se i da bi svaka saradnja koja doprinosi autoritarnim i antidemokratskim praksama u Rusiji ili Srbiji bila štetna za budućnost odnosa EU i Srbije, kao i da su međusobno poverenje između Srbije i EU i istinska posvećenost Srbije integraciji u EU “od suštinskog značaja u kontekstu tekuće ruske agresije na Ukrajinu”.
Takođe, ovim amandmanom pozivaju se srpske vlasti da obezbede “više transparentnosti o ulozi i aktivnostima takozvanog Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu i da odmah prekinu svaku saradnju, posebno vojnu, sa Rusijom”.
BONUS VIDEO Tačno je da je Srbija sebe osakatila podrškom Rusije u ratu sa Ukrajinom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare