Od potpisivanja ugovora za rekonstrukciju pruge Niš - Dimitrovgrad, 31. januara 2018. godine, do raspisivanja tendera za izvođenje radova prošlo je četiri godine, a rezultat toga je jedan život manje i 56 građana Srbije u bolnicama. Toliko nas je koštao transport opasnih materija nebezbednom prugom kojom vozovi idu 30 kilometara na sat, a zatim prevrtanje i izlivanje cisterni s amonijakom u blizini Pirota. Objašnjenje bi moralo da da resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje su u ovom periodu vodili Zorana Mihajlović i Tomislav Momirović. Završnu reč trebalo bi dati Vladi Srbije.
Kompletan kabinet Ane Brnabić morao bi građanima Srbije i porodicama preminulih i otrovanih da objasni zašto smo za rekonstrukciju pruge čekali novac Evropske unije. Zar nismo imali 270 miliona evra, na koliko je procenjena vrednost ovog projekta, a planiramo recimo Nacionalni fudbalski stadion od oko 600 miliona?
Na ove odgovore moraćemo da sačekamo, a vrlo je verovatno da ih nikada nećemo dobiti.
Delimično objašnjenje dao je juče novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
„Loša infrastruktura je razlog iskliznuća voza, 2018. potpisana je rekonstrukcija i tek ove godine u martu raspisan tender, razgovaraćemo zašto se čekalo toliko na rekonstrukciju“, rekao je Vesić.
Ministar je zatim prisustvovao sednici Kriznog štaba grada Pirota, nakon koje je dodao:
“Siguran sam da je delimično stanje infrastrukture uzrok, a u ovom delu je posebno loša. Za to mi ne treba nikakva komisija. Videćemo da li je bilo i pretovarivanja, da li se poštovao razmak koji je bio obavezan po zakonu, da li je bilo neophodno da bude 20 vagona“, rekao je Vesić i dodao da se u Pirotu nalaze ekološka inspekcija i Agencija za zaštitu životne sredine, Srbija kargo, Putevi Srbije, Infrastrukture železnice Srbije.
“Svi rade zajedno, pod komandom Štaba za vanredne situacije, kako bi se posledice sanirale”.
Da se solidarno i pravovremeno radilo, sada možda ne bi trebalo ništa da se sanira.
Ugovor za rekonstrukciju potpisan je, kako je Vesić i rekao, 2018. godine. Sklapanju ugovora za modernizaciju i rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad krajem januara 2018. godine prisustvovali su bivša ministarka Zorana Mihajlović i tadašnji predsednik Evropske investicione banke Dario Skanapjek. Interesantno je da je sastanku ispred EIB prisustvovala i aktuelna ministarka energetike Dubravka Đedović.
Mihajlović je u septembru 2019. rekla da bi radovi na rekonstrukciji i elektrifikaciji pruge Niš – Dimitrovgad trebalo da počnu krajem te i da budu završeni do početka 2022. godine.
Nije se desilo.
Zatim je na čelo ministarstva došao Tomislav Momirović, koji je u novembru 2021. rekao da postoji plan da kompletna rekonstrukciju pruge Niš Dimitrovgrad počne na na proleće.
Tek u martu 2022. napravljen je prvi korak i Delegacija Evropske Unije u Srbiji raspisala je tender za izgradnju 22 km pruge, kojom će vozovi moći da idu čak 160 na sat. Navedeno je i da je rok za te radove dve godine.
Zatim su mediji objavili da je bugarska građevinska kompanija “Trejs grup hold” objavila na sofijskoj berzi da je 12. oktobra potpisala ugovor o rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge „Niš-Dimitrovgrad“, deonice Prosek (Sićevo)-Dimitrovgrad. Kako je pisao list Danas, vrednost ugovora je 169,68 miliona evra, a rok za završetak radova 1.276 dana, odnosno 3,5 godine.
Kako god bilo, zakasnilo se…
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija i Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava za novine “Nova” kaže da je sve u vezi ove rekonstrukcije sramotno.
“Pod jedan, ako je pruga nebezbedna onda se takvom prugom ne voze opasne materije. Pod dva, da li je moguće da čekamo novac Evropske unije da bi rekonstruisali prugu u našoj zemlji. To je sramotno. Tih 200 i nešto miliona su objektivno mala suma, pogotovu kada se uzme u obzir da imamo enormnu stopu korupcije, mi negujemo korupciju kao najunosniju privrednu granu među političarima. Ta korupcija se na godišnjem nivou meri milijardama evra, a mi prosjačimo za 200 miliona za rekonstrukciju pruge i rizikujemo godinama ljudske živote”, navodu Dobrašinović i zaključuje:
“Da se manje krade pre bi se završavali poslovi”.
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za “Novu” da su u ovoj situaciji ministarka zdravlja Danica Grujičić i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović morale da u onlajn prenosu izveštavaju građane o onome što se dešava.
“Jedan jači vetar od pola sata bi rasterao amonijak iz vazduha, ali to neko treba da nam kaže. Taj amonijak će ući i u zemljište, ljudima treba da se objasni kako će se to odraziti na useve. Takođe, trebalo je neko da im kaže i šta da rade sa bunarima, da li se ta voda može piti ili ne. U ovakvim situacijama građanima su potrebna jasna uputstva i objašnjenja, ali to je izostalo”.
BONUS VIDEO: Ulice Pirota posle izlivanja amonijaka
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare