0
U Srbiji i najveći stručnjaci u poslu, vrhunski profesionalci, i korisni poslušnici koji idu iz greške u grešku, traju samo onoliko odredi Vučićeva klika, dok joje se ne stane na žulj ili kada prestanu da joj budu potrebni. Onda bivaju sklonjeni, ražalovani, penzionisani, derogirani, ignorisani...Ovo je serijal o njima. O oteranima.
BOJANA SAVOVIĆ: Degradirana tužiteljka bez mrlje u karijeri
Umesto da bude nagrađena za dobro sproveden postupak, Bojana Savović (47), tužiteljka Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva, smenjena je 23. februara 2023, istog dana kada je naredila hapšenje šestorice radnika Elektroprivrede Srbije zbog krađe 7,5 miliona evra.
Pored toga što joj je oduzet predmet vezan za koruptivne radnje u EPS-u, Savovićeva je prebačena u Odeljenje za opšti kriminal. Kao razlog premeštanja, glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović naveo je na kolegijumu potrebu posla, smanjen broj tužilaca u tom odeljenju i potrebu da im se pomogne u radu, a kasnije je u svojim saopštenjima navodio da je tužiteljka Savović sama izrazila usmenu želju da pređe u prvostepeno odeljenje za opšti kriminal.
„Koleginica i ja nismo mogle da ispitujemo osumnjičene u predmetu EPS jer nam je oduzet predmet koji smo pripremale godinu dana. Oni mi oduzimaju predmet i daju nekom drugom ko ne zna ni šta treba da pita optužene, ne zna predmet, ne zna da ih saslušava. Do sada je nezabeleženo da vam neko oduzme predmet u momentu hapšenja, predmet sa kojim ste samo vi tako dobro upoznati. Kada sam ih uhapsila, naredila pretrese stanova, oduzimanje pronađenog novca, onda su me smenili i shvatili da ‘odugovlačim predmet’. Nema nikakve logike“, rekla je tužiteljka Savović na dan kada je smenjena i odbacila navode tužilaštva da je izrazila želju da radi u drugom odeljenju, jer to nikada nije tražila, i da je odugovlačila istragu za EPS.
Nakon godinu dana, uprkos odličnim rezultatatima koje je postigla u Odeljenju za opšti kriminal, a koje je Nenad Stefanović pripisivao instituciji Višeg tužilaštva, Bojana Savović je bez obrazloženja prebačena u Maloletničko odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Za dve godine protiv nje je podneto više od 17 disciplinskih prijava Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, a kao podnosilac prednjači glavni javni tužilac Stefanović. Pored disciplinskih prijava, ona je konstantno na meti provladinih tabloida, koji je zbog članstva u Centru za pravosudna istraživanja („Cepris“), a posebno u inicijativi „Proglas“, proglašavaju za teroristu.
U pravosudnim krugovima važi za osobu sa besprekornom profesionalnom biografijom
Zamenica tužioca Bojana Savović je pet godina radila u Odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Isto toliko godina nije imala oslobađajuću presudu. U pravosudnim krugovima važi za osobu sa besprekornom profesionalnom biografijom dugom 20 godina. Za razliku od mnogih miljenika i miljenica vlasti, koji su munjevito napredovali, preskačući stepenike, tužiteljka Bojana Savović je išla korak po korak.
Radila je kao pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, u Saveznom ministarstvu za inostrane poslove, u Ministarstvu rada, u Okružnom javnom tužilaštvu, Prvom osnovnom tužilaštvu… Od 2014. se u Trećem osnovnom tužilaštvu bavila koruptivnom materijom – zloupotrebom položaja, pranjem novca, proneverama, utajama poreza… Ovo iskustvo omogućilo joj je da 2018. stigne u Više javno tužilaštvo, gde je radila u novoformiranom Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Među predmetima koje je u tom periodu radila, najviše medijske pažnje privukao je slučaj modne kuće „C&A“. Savovićeva je potpisala optužnicu protiv carinskog agenta koji se sumnjiči da je zloupotrebom položaja pribavio korist od 750 miliona dinara.
Trenutno se protiv tužiteljke Savović vodi disciplinski postupak „zato što se u poslovnom razgovoru nije sa uvažavanjem obratila javnom tužiocu Miodragu Markoviću, zameniku glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu“, koji je javnosti postao poznat kada je javno pozvao predsednika Republike da pomiluje okrivljenu koja je automobilom udarila studentkinju Kristinu Vasiljević.
SPASOJE VULEVIĆ: Odbio da SAJ pretvori u režimsku gardu
Zbog odbijanja da Specijalnu antiterorističku jedinicu, na čijem se čelu nalazio punih 20 godina, pretvori u Vučićevu pretorijansku gardu, pukovnik Spasoje Vulević (54) je penzionisan početkom septembra 2025. O smeni ovog karijernog policajca spekulisalo se još u februaru, kada su pojedini tabloidi pokrenuli hajku protiv „generala policije koji radi Vučiću o glavi“, „visokopozicioniranog funkcionera MUP Srbije koji, u sprezi sa zapadnim službama već duže vreme šuruje sa opozicijom“, „policajcu koji se oseća nedodirljivo, toliko moćno i zaštićeno, da je uveren da niko ne može da mu ugrozi poziciju“. O kome je reč, postalo je jasno kada je Aleksandar Vučić na televiziji sa nacionalnom frekvencijom slavodobitno izjavio „da se ne plaši ni onih generala u policiji koji su likvidirali vođe zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, a koji se tajno sastaju sa Draganom Bjelogrlićem“.
Pukovnik Spasoje Vulević potvrdio je da je smenjen s mesta komandanta SAJ-a i da na svoj zahtev odlazi u penziju. Objasnio je da je u četvrtak 4. septembra doneta nova sistematizacija radnih mesta i da mu je sutradan, u petak 5. septembra, saopšteno da se na njega kao komandanta više ne računa, jer nije pod kontrolom Aleksandra Vučića. O smeni su ga obavestili ministar Ivica Dačić i direktor policije Dragan Vasiljević. Ponuđeno mu je mesto savetnika ministra, ali je on tu ponudu odbio i na sopstveni zahtev odlazi u penziju.
Ministar policije Ivica Dačić u pisanom saopštenju je negirao da je Vučić imao uticaja na kadrovanje u MUP-u i naglasio da je pukovnik Spasoje Vulević stekao uslove za odlazak u penziju još 23. marta 2024. godine.
Ponuđeno mu je mesto savetnika ministra, ali je on to odbio
Za razliku od 99 odsto rukovodilaca u MUP-u, Vulević je imao lični integritet da odoleva političkim pritiscima, a svoju jedinicu vodio je profesionalno. Osim možda pojedinačnih slučajeva, za pripadnike SAJ-a nema zabeleženih afera, naročito kada je u pitanju policijska brutalnost prema građanima. Oni koji se nisu pokazali kao profesionalci, nisu se dugo zadržavali u ovoj jedinici. Vulević je bio gromobran za svoje ljude i upravo ga je to koštalo funkcije, jer SAJ je bio vidljivo odsutan poslednjih 10 meseci. Nije Vulević ništa specijalno uradio, jer ta jedinica i nije predviđena za razbijanje demonstracija, hapšenje studenata, prebijanje žena i dece, ali je, da je jedan od poslušnika, mogao da izvede svoje ljude na ulicu. Samo pojavljivanje SAJ-a bi, bez ikakvog postupanja, bilo adut u rukama režima, ali Vulević nije hteo da dopusti da njegovi ljudi budu zloupotrebljeni.
Vulević je rođen u Peći, završio je Vojnu gimnaziju u Beogradu i Vojnu akademiju, a potom i kurs u Centru za policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, kako bi se upoznao sa sistemom i načinom rada policije koji se prilično razlikuje od vojske. Od 1993. godine radio je u SAJ-u, na čije je čelo došao 2005, a u međuvremenu je završio i obuku u američkom Federalnom istražnom birou (FBI) i prvi je srpski policajac koji može time da se pohvali.
Na njegovo mesto je došao pukovnik Igor Žmirić, doskorašnji zamenik Marka Krička, komandanta JZO – Jedinice za zaštitu lica i objekata, koji se ovog leta „proslavio“ nezapamćenom brutalnošću nad studentima. Žmirić, za razliku od svog pretpostavljenog, koji se bavio prodajom automobila, ima dug staž u specijalnim jedinicama, između ostalog i u JSO, odakle je poneo istetoviranu ružu na vratu koju krije velikim flasterom.
VLADIMIR VUČINIĆ: Prva žrtva Vučićeve borbe protiv korupcije
Sudija Vladimir Vučinić je među prvima na sopstvenoj koži osetio kako izgleda kada se Aeksandar Vučić sveti i obračuvana sa profesionalcima čiji mu se postupci i potezi ne dopadaju, bez obzira na to što su zasnovani na poštovanju zakona i struke.
Na primeru čoveka koji je sudio u nekim od najzahtevnijih slučajeva s kraja prošlog i početka ovog veka odlično se vidi kako je vlast nastojala da stavi pravosuđe u službu dnevne politike. Bio je deo veća koja su sudila Darku Šariću, „drumsku mafiju“ je osudio na 131 godinu zatvora, a priveo je kraju i suđenje Miloradu Ulemeku Legiji i pripadnicima JSO-a zbog oružane pobune u novembru 2001.
0
3
22
Svaka greška bi mu, čini se, bila oproštena, ali ne i autonomija koju je pokazao u slučaju Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga“, koji je tada bio najveći „trofej“ Aleksandra Vučića i njegove borbe protiv korupcije. Kao predsednik Specijalnog suda u Beogradu sudija Vučinić je najpre odlučio da se Mišković pusti iz pritvora ako položi 12.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je najviši do tada određen iznos jemstva u srpskom pravosuđu, a potom i da Specijalni sud Miškoviću privremeno u decembru 2013. na nekoliko dana vrati pasoš za potrebe poslovnog puta u inostranstvo.
Vučinić se obratio Visokom savetu sudstva u vezi sa pritiscima kojima je bio izložen kada je odlučio da Miškoviću privremeno vrati pasoš. Požalio se da je predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović zahtevao od njega da opozove odluku o vraćanju pasoša Miškoviću, što je Vučinić odbio, uz objašnjenje da je njegova odluka zakonita i da je doneo na osnovu procene stanja u predmetu. Odmah nakon toga sudija Vučinić smenjen je sa mesta predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda. Odluku je doneo kolegijum svih sudija tog odeljenja.
Međutim, Viši sud u Beogradu saopštio je da sudija Vladimir Vučinić nije smenjen s mesta rukovodioca Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, već da mu 6. januara 2014. na tom mestu ističe mandat. Nakon pritisaka koje je trpeo dve godine – medijskih napada, javnih prozivki, disciplinskog postupka – Vučinić je na sopstveni zahtev razrešen sa sudijske funkcije i prešao u advokate.
Vučinić je autor knjige „Pod pritiskom“, čiji se sadržaj lako da naslutiti
„Kako danas u Srbiji prolazi sudija koji sledi sudsku praksu, pretpostavku nevinosti i, u krajnjoj liniji, dobrobit srpske države, ali nije po volji političkim moćnicima? Da li je posle ’velikog spremanja’ u srpskom pravosuđu 2012. godine sudska vlast postala nezavisna, ili, naprotiv, oruđe u rukama vlasti?“, neka su od pitanja koje je Vladimir Vučinić pokrenuo u knjizi „Pod pritiskom“, koju je u međuvremenu objavio.
Postoji li neko ko ne zna da odgovori na njih?