Nema demokratije, nema para: Kako je EU upravo udarila rampu Vučićevom režimu zbog izborne krađe

Evropska komisija u novembru prošle godine usvojila je i predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan koji je težak šest milijardi evra.

Dve milijarde biće raspoređeno na šest zemalja kroz bespovratna sredstva, dok će preostale četiri biti davane kroz povoljne kredite Evropske unije.

Srbija kao jedna od šest zemalja Zapadnog Balkana i zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji polaže pravo na ova sredstva.

Ali…

Prethodno mora da ispuni neke uslove.

Pre nekoliko dana, članice Evropske unije postavile su jasne zahteve koje zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, moraju da ispune. U suprotnom, novac koji je namenjen našoj državi otići će nekom drugom.

Prvo slobodni i fer izbori pa novac

Preduslov za dobijanje sredstava je da zemlje Zapadnog Balkana „poštuju demokratske mehanizme, uključujući višestranački parlamentarni sistem i slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna prava, uključujući slobodu izražavanja, slobodu medija i garanciju poštovanja svih obaveza u vezi sa ljudskim pravima, uključujući prava pripadnika manjina“, navodi se.

Evropska komisija, zajedno sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS) gde je to potrebno, prati ispunjavanje navedenih preduslova pre nego što se sredstva pošalju korisnicima i tokom perioda podrške, uzimajući u obzir okvir politike proširenja. Komisija obaveštava Savet EU o ispunjenosti preduslova pre slanja sredstava, piše u sveže objavljeno tekstu.

Kada Komisija utvrdi da neki preduslov nije ispunjen ili da se više ne ispunjava, podnosi Savetu predlog izvršne odluke kojom se obustavljaju plaćanja.

Interesantno je da se svi navedeni uslovi na neki način podudaraju sa glavnim zamerkama Rezolucije Evropskog parlamenta u vezi sa izborima u Srbiji, kojom se traži sprovođenje međunarodne istrage. Jedan deo evroposlanika tražio je i da se preispita pristup Srbije evropskim pretpristupnim fondovima, upravo zbog stanja demokratije u našoj državi.

Sve ovo usvojeno je, za sada, na nivou država članica EU, ali urednik European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija kaže za Novu da su oni polazna osnova za dalje pregovore.

“Znajući stav Evropskog parlamenta o korišćenju fondova EU, a takođe i stavove parlamenta prema Zapadnom Balkanu, verujem da će ovakav predlog u konačnici biti i usaglašen od strane institucija EU. Ti mehanizmi uslovljavanja retko kad su apsolutni i uvek postoji prostor za političke pregovore, ali ovo jeste značajan korak napred u nameri Evropske unije da promoviše demokratske standarde na Zapadnom Balkanu” kaže Štiplija.

Analizirajući uslove, prvo što zapadne za oko jeste sprovođenje slobodnih i fer izbora, imajući u vidu da je pre nešto više od mesec dana Evropski parlament konstatovao da decembarski izbori Srbiji nisu bili ni iz daleka takvi.

“Činjenica da su slobodni i fer izbori naglašeni kao jedan od preduslova ukazuje na to da su zemlje članice EU uzele u obzir Rezoluciju Evropskog parlamenta i nedavno održane izbore u Srbiji. Kako sada slede pregovori Saveta EU sa Evropskim parlamentom, možemo očekivati da će rezolucija i izbori u Srbiji biti jedna od stavki o kojoj će ove dve institucije razgovarati” kaže Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.

S druge strane, Štiplija smatra da Rezolucija nema direktan uticaj i da bi uslov o fer i slobodnim izborima bio svakako postavljen.

“Međutim, verujem da je rezolucija EP dodatno ojačala poziciju onih koji zagovaraju primenu mehanizma uslovljavanja u kontekstu Fonda za rast na Zapadnom Balkanu. To je još jedan argument da je takav mehanizam potreban, na koji će se zagovornici pozivati” smatra Štiplija.

Noviteti u uslovljavanjima

Politika uslovljavanja koja je bazirana na tome da ukoliko se ne poštuje vladavina prava biće stopirana isplata sredstava nije novitet. Dogovoren je 2020. godine i važio je za zemlje članice EU pri raspodeli sredstava iz budžeta EU, kaže Štiplija.

“Fond za rast Zapadnog Balkana se ugleda na inovacije koje je sama Evropska unija uvela za sopstvene članice u poslednjih nekoliko godina. Sada Evropska unija i njene institucije teže da primene iste standarde na države kandidate i potencijalne kandidate. To je deo namere da se one postepeno uključuju u pojedinačne programe i politike EU, da ne dođe do punopravnog članstva” pojašnjava Štiplija.

Međutim, kada je reč o Srbiji, ima noviteta u uslovima koji nisu vezani za poštovanje vladavine prava i demokratskih načela.

“Ono što je sada novina je da su sada potpuna implementacija Sporazuma i Aneksa (Ohridski sporazum) na putu ka normalizaciji dati kao zvanični uslovi, što je u skladu sa predlogom Evropske komisije i EEAS. Ovo znači da Savet EU želi da ubrza rešavanje pitanja Kosova, koje je dodatno dobilo na značaju nakon dešavanja u Banjskoj krajem septembra 2023. godine. Ukoliko strane ne budu konstruktivne, ta nekonstruktivnost može predstavljati veliku prepreku kada je reč o dobijanju dodatnog novca” objašnjava Dimitrov.

Kako će sve uticati na građane Srbije?

Činjenice da Srbija ima već odavno problema sa stanjem demokratije, o čemu svedoči i poslednji izveštaj Fridom hausa, budi zabrinutost da sredstva iz Plana za razvoj Zapadnog Balkana vrlo lako mogu biti stopirana.

S druge strane, pitanje sprovođenja Francusko - nemačkog i Ohridskog sporazuma isto mogu biti kočnica.

A kako pare iz tog fonda najviše utiču na građane Srbije, postavlja se pitanje kako će sve to uticati na njih i na standard života ukoliko dođe do stopiranja sredstava.

Štiplija kaže da ukoliko dođe do obustave sredstava iz Plana za razvoj Zapadnog Balkana preostaju sredstva iz IPA fondova jer oni nemaju ovako stroge uslove.

“Međutim, ovo će značiti da će vlast imati problema da povuče sredstva iz Fonda za rast ukoliko ne poboljša situaciju oko demokratije i vladavine prava. Za građane Srbije bi odluka o uslovljavanju sredstava konkretnim reformama bila vrlo bitna poruka, jer bi time konačno nastupile jasne posledice zbog problema sa stanjem demokratije i vladavinom prava u zemlji, koje EU već duže godina beleži kada je reč o Srbiji” poručuje Štiplija.

Ali ako vlasti u Srbiji budu poštovale uslove građani Srbije mogli bi da ostvare velike benefite.

“Plan rasta ima potencijal da dovede do dugorocnog ekonomskog rasta, što će za posledicu imati direktan uticaj na bolji životni standard građana. On daje finansijsku podršku reformama i može da da podsticaj donosiocima odluka da sprovedu reforme koje će se direktno odraziti na građane i kreirati neophodan izvor novca za skupe reformske napore, kao što je životna sredina”, zaključuje Dimitrov.

BONUS VIDEO: