Naučnici objavili datum kraja zaliha kiseonika u Zemljinoj atmosferi

Studija objavljena u časopisu Nature Geoscience pokazuje da će atmosfera Zemlje za oko milijardu godina proći kroz dramatičnu transformaciju, nakon koje više neće biti pogodna za većinu oblika života koji danas postoje. Istraživači tvrde da je reč o prirodnom procesu povezanom sa evolucijom Sunca.

Danas je disanje nešto o čemu gotovo i ne razmišljamo. Kiseonik je sastavni deo života na Zemlji i ključ opstanka biljaka, životinja i ljudi. Ipak, naučnici objašnjavaju da taj balans nije večan.

Prema njihovim modelima, nivo kiseonika u atmosferi ostaće relativno stabilan još oko 1,08 milijardi godina. Nakon toga uslediće nagli pad, koji će potpuno promeniti uslove na planeti.

Zemlja bi tada počela da liči na veoma davni svet iz svoje prošlosti, iz vremena kada složen život još nije postojao.

Glavni razlog za ovaj proces krije se u samom Suncu.

Kako vreme prolazi, Sunce postaje sve sjajnije i oslobađa više energije. Taj spori, ali konstantni rast temperature uticaće na Zemljinu atmosferu i količinu ugljen-dioksida u njoj.

A upravo je ugljen-dioksid ključan za fotosintezu.

Biljke, alge i mikroorganizmi koriste CO₂ kako bi proizvodili kiseonik. Kada ugljen-dioksida bude premalo, fotosinteza će početi da slabi, a proizvodnja kiseonika drastično će opasti.

Naučnici upozoravaju da taj proces neće biti postepen koliko se ranije mislilo. Umesto sporog nestajanja kiseonika tokom milijardi godina, atmosfera bi mogla relativno brzo da pređe u potpuno drugačije stanje.

To znači da bi Zemlja izgubila uslove neophodne za opstanak većine složenih organizama.

U takvom svetu više ne bi bilo životinja, šuma ni biljaka kakve danas poznajemo. Dominirali bi jednostavni mikroorganizmi sposobni da prežive bez kiseonika, slično bakterijama koje su postojale na ranoj Zemlji pre milijardi godina.

Istraživači su proučavali i scenario poznat kao „vlažni efekat staklene bašte“. Reč je o procesu tokom kog ekstremno zagrevanje planete izaziva masovno isparavanje vode sa površine Zemlje.

Zanimljivo je da bi nestanak kiseonika mogao da se dogodi čak i pre nego što okeani potpuno ispare.

Drugim rečima, atmosfera pogodna za disanje nestala bi mnogo ranije nego što bi Zemlja postala potpuno spržena planeta.

Otkriće ima veliki značaj i za potragu za životom u svemiru.

Do sada su naučnici kiseonik smatrali jednim od glavnih znakova da neka planeta možda podržava život. Međutim, ova studija pokazuje da život može postojati i u uslovima sa veoma malo slobodnog kiseonika.

Zbog toga stručnjaci sada sve više razmatraju mogućnost da bi vanzemaljski organizmi mogli koristiti potpuno drugačije hemijske procese za opstanak.

Ipak, autori istraživanja naglašavaju da nema razloga za paniku.

Milijardu godina predstavlja vremenski period toliko ogroman da je praktično nezamisliv iz perspektive ljudske civilizacije. Za poređenje, složen život na Zemlji postoji mnogo kraće od toga.

Naučnici podsećaju da postoje mnogo bliži izazovi koji mogu uticati na budućnost čovečanstva, od klimatskih promena do geoloških i kosmičkih događaja.

Ali ovo istraživanje ipak otvara važno pitanje – koliko je zapravo krhka ravnoteža koja omogućava život na Zemlji.

Kiseonik koji danas dišemo rezultat je milijardi godina evolucije, a ista ta priroda jednog dana mogla bi ponovo da promeni pravila života na planeti, prenosi "N1".