"Svako ubistvo je zločin": Umesto glamura, rat, masakri i nevine žrtve glavna tema i u Kanu

Nepunih šest minuta, tačnije 5,5 trajali su aplauzi nakon što je 14. maja na Kanskom festivalu završena projekcija novog Farhadijevog filma u kom je okupio izvrsnu glumačku ekipu, krem francuskog glumišta.

"Paralelne priče" Ašgar Farhadi ispričao je zahvaljujući glumicama Izabel Iper, Katrin Denev i Viržini Efiri, odnosno Vensanu Kaselu, Adamu Besu, Pjeru Nineju…

A sve kreće da se odmotava kada Silvi, koju igra Iperova, počinje da špijunira svoje komšije kako bi dobila inspiraciju za novi roman. Ali, kada angažuje mladog Adama da joj pomogne u svakodnevnoj rutini, ne shvata koliko će preokrenuti njen život i rad naglavačke, te fikcija koju je zamislila nadmaši stvarnost svih.

Iako novi film Ašgara Farhadija nije naišao na pozitivne ocene kritike, pa mu je tako "IndieWire" jedva dao trojku, nazvavši ga "predugačkim filmom ni o čemu", iranski sineasta je na susretu s medijima u Kanu više pričao o ratu, o situaciji u svojoj rodnoj zemlji, koju je napustio pre tri godine nego o novom naslovu. Mučne priče su nadvladale one o filmu, ili glamuru koji se vezuje za Kan, ali naravno ne i za Farhadija. Priznao je oskarovac da je prošle nedelje bio u Teheranu i svedočio stravičnim uticajima dva tragična događaja:

- Jedan od njih bila je smrt brojnih nevinih ljudi, dece, pripadnika civilnog stanovništva koji su poginuli u ratu. A pre ovog rata, imali smo smrt brojnih demonstranata, ljudi koji su izašli na ulice da protestuju. I oni su bili podjednako nevini, ali su masakrirani. Oba događaja su izuzetno bolna i nikada neće biti zaboravljena - kazao je Farhadi.

Pomenuo je, kako je preneo "Varajeti", i iransku odmazdu odnosno izvođenje raketnih i bespilotnih napada na Izrael i izrazio saučešće za žrtve tih napada.

- Biti naoružan, izraziti negodovanje zbog smrti žrtava, civila, nevinih ljudi koji su poginuli usled bombardovanja, ne znači da je neko za pogubljenje i smrt demonstranata. Takođe, osećati empatiju prema ljudima koji su ubijeni, streljani tokom demonstracija, ne znači da ne možete imati empatiju i spram onih koji su poginuli zbog bombardovanja. Svako ubistvo je zločin. Ni pod kojim okolnostima ne mogu da prihvatim činjenicu da jedno ljudsko biće izgubi život, bilo da su posredi rat, pogubljenja ili masakri demonstranata. Okrutno je i tragično saznanje da se danas, uprkos svim naprecima koje smo navodno postigli, svakog jutra budimo uz vesti o novim nevinim žrtvama, ubijenim bez ikakvog razloga.

Nije o prvi put da Farhadi progovara o situaciji u Iranu. Prošlog meseca istakao je da je napad na infrastrukturu jedne zemlje ratni zločin.

- Bez obzira na uverenja ili stavove, ujedinimo se kako bismo zaustavili ovaj nehumani, nezakoniti i destruktivni proces.

Ovacije za "Otadžbinu", suze Pavlikovskog

Nešto malo više od šest minuta trajao je aplauz nakon svetske premijere novog filma Pavela Pavlikovskog u Kanu "Fatherland". Osvrnuvši se na silne aplauze, maltene kroz suze, poljski reditelj je u obraćanju publici izrazio nadu da je barem pedeset odsto gledalaca bilo iskreno u aplauzima za "Otadžbinu"…

- Kad ste u ovom prelepom hramu filma, odmah zaboravite na borbe i nevolje. Za promenu, zaista sam uživao gledajući jedan od svojih filmova - iskren je bio sineasta.

Ovo je treći film Pavlikovskog koji je publika videla baš u Kanu. Za prethodni - "Hladni rat" iz 2018. dobio je nagradu na Kroazeti za najboljeg reditelja. U "Otadžbini" reditelj se uhvatio ukoštac sa specifičnim periodom u životu slavnog nemačkog pisca i nobelovca Tomasa Mana.

Velikog romanopisca na velikom platnu tumači nemački glumac Hans Cišler, a jednu od njegovih ćerki Eriku, inače glumicu, spisateljicu i reli vozačicu Sandra Hiler. I otac i ćerka u doba kada je Hladni rat bio na vrhuncu kreću na izazovno i emotivno putovanje. U crnom “bjuiku” prolaze kroz Nemačku u ruševinama - od Frankfurta koji drži SAD do Vajmara kojim upravlja Sovjetski Savez.

Pavlikovski je u Kanu istakao da se njegov film bori sa previranjima istorije, s egzilom i našom transcendentalnom potrebom za domom i pripadnošću.

- Takođe spaja dramatičan istorijski trenutak sa veoma posebnom ljudskom pričom. Ali dok su likovi u "Idi" i "Hladnom ratu" izmišljeni, u središtu "Otadžbine" imamo istorijske ličnosti. Tu je Tomas Man koji je zarobljen u porodičnoj drami. Trudeći se da spojimo lično i istorijsko na dirljiv način, dopustili smo sebi malo slobode kad su posredi istorijske činjenice i hronologija, ali pokušali smo da ostanemo verni emocionalnoj i intelektualnoj istini o toj teškoj temi - poručio je Pavel Pavlikovski.

Kritičari su prigrlili novu avanturu poljskog reditelja pa je tako "Dedlajn" u recenziji "Otadžbinu" nazvao "vrhunskom Pavlikovskom" i "majstorskim umetničkim časom".