Veliki intervju ambasadora Britanije za Nova.rs: Edvard Ferguson o odnosima država, studentskom pokretu, protestima, izbornim uslovima i potencijalu Srbije

U trenutku pojačanih političkih tenzija, studentskih protesta i sve izraženijih pritisaka na medije, britanski ambasador u Beogradu Edvard Ferguson u razgovoru za Nova.rs govori o tome kako Velika Britanija vidi Srbiju, njen demokratski razvoj i evropsku perspektivu.

Ferguson ocenjuje da Srbija ima veliki potencijal, ali upozorava da problemi na koje godinama ukazuju izveštaji Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava i Evropske unije moraju biti rešeni kako bi izborni uslovi bili ravnopravniji, a institucije snažnije. U intervjuu govori i o studentskom pokretu, političkoj polarizaciji, odnosu ambasade prema opoziciji i akademskoj zajednici, kao i o tome zašto veruje da je Srbiji potreban dijalog, a ne dalje produbljivanje podela.

Intervju započinjemo pitanjem o odnosima Srbije i Velike Britanije i o tome da li je London, uprkos Bregzitu, i dalje snažno prisutan u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Veoma sam zadovoljan odnosima između naših zemalja. Upravo smo u rezidenciji imali izuzetan događaj povodom Međunarodnog dana medicinskih sestara, okupili smo oko 250 srpskih lekara, medicinskih sestara i zdravstvenih radnika iz cele Srbije. To smo organizovali kako bismo napravili vezu sa bolnicama škotskih, čije su volonterke u velikom broju došle u pomoć Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Tu su, naravno, i Flora Sends i Elsi Inglis, po kojoj moja rezidencija nosi ime. To je bila lepa prilika da se povežu naša zajednička prošlost i sadašnjost.

Ono što je za mene posebno važno jeste da danas imamo savremeno i vrlo konkretno partnerstvo u oblasti zdravstva, koje i danas spasava živote. Prošle nedelje su hirurzi iz bolnice Grejt Ormond Strit u Londonu, jedne od vodećih dečjih bolnica na svetu, došli u Beograd kako bi izveli složene operacije srca kod dece. Nedavno je i AstraZeneka potpisala veliki ugovor sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje Srbije, koji će omogućiti pristup veoma inovativnim lekovima za deset različitih vrsta karcinoma.

Dakle, imamo bogatu zajedničku istoriju, ali i moderno, relevantno partnerstvo. To je ono na šta sam fokusiran. Naravno, uvek sam ambiciozan i uvek bih voleo da radimo više, ali mislim da imamo snažno prisustvo u regionu i posle Bregzita. Nastavljamo, naravno, da veoma blisko sarađujemo i sa našim evropskim partnerima.

U kojim oblastima vidite najveći potencijal za unapređenje saradnje između dve zemlje?

Postoji mnogo oblasti u kojima sarađujemo, ali bih izdvojio tri.

Prva je trgovina i ekonomija. Naša trgovinska razmena raste oko devet odsto godišnje, što je brže od rasta obe naše nacionalne ekonomije. To je dobra vest. Ukupna trgovinska razmena sada vredi više od 1,2 milijarde funti godišnje, a najbrže raste u modernim sektorima, poput digitalne industrije. Želim da taj rast bude još veći.

Sporazumi poput onog sa AstraZenekom pokazuju da se naši odnosi razvijaju u važnim oblastima kao što su farmacija, tehnologija i inovacije.

Druga važna oblast je bezbednosna saradnja. Naši policijski i bezbednosni stručnjaci veoma blisko sarađuju. Velika Britanija je, koliko znam, tokom prethodne godine donirala više od milion funti opreme i obuka srpskim institucijama, posebno za borbu protiv trgovine narkoticima. Imali smo i veoma uspešne zajedničke operacije.

Sarađujemo u borbi protiv narkotika, ilegalnih migracija i u oblasti sajber bezbednosti. To su partnerstva koja pomažu da građani obe zemlje budu bezbedniji.

Treća oblast su kultura i veze među ljudima. Pre razgovora smo pričali o fudbalu, a fudbal je jedna od stvari koja često povezuje Britance i Srbe, često i kroz navijanje za iste klubove. Tu su i britanski filmovi, muzika, kultura. Mnogi ljudi u Srbiji svakodnevno se susreću sa britanskom kulturom i to je sjajna tačka povezivanja koju želimo da dodatno razvijamo.

Već ste pomenuli neke prioritete Velike Britanije na Zapadnom Balkanu, ali moram da vas pitam i o strateškom značaju ovog prostora. Kroz istoriju je Velika Britanija bila prisutna ovde, još od vremena moderne srpske državnosti. Kako danas gledate na Zapadni Balkan?

Smatramo da je Srbija važna zemlja u veoma važnom regionu, u samom srcu Evrope. To ima stvarni strateški značaj.

Želimo da ovaj region bude potpuno integrisan u evropske vrednosti i evropske standarde, kada je reč o demokratiji, vladavini prava, ljudskim pravima, slobodi medija i drugim oblastima.

Naš strateški prioritet je stabilnost čitavog regiona, ali to shvatamo veoma široko. Želimo jaka i uspešna društva, koja počivaju na snažnim demokratskim institucijama i vladavini prava.

Takođe želimo da pronađemo načine da zemlje regiona budu bliže jedna drugoj. Nažalost, neki sukobi iz devedesetih još nisu potpuno razrešeni i to ograničava potencijal ovih zemalja. A ja taj potencijal u Srbiji stalno vidim. On bi mogao biti još veći kada bi neka od tih pitanja bila rešena. Zato Velika Britanija uvek traži načine da podstakne saradnju među zemljama. Prošle godine smo u Londonu bili domaćini Berlinskog procesa, koji je okupio zemlje regiona i brojne evropske partnere kako bi razgovarali o tome kako olakšati trgovinu, poslovanje i kretanje ljudi.

Imamo i važan instrument, britansku agenciju za finansiranje izvoza (UKEF), kroz koju postoji mogućnost finansiranja projekata vrednih 15 milijardi funti širom regiona. Samo za Srbiju postoji potencijal finansiranja projekata vrednih do pet milijardi funti, posebno u velikim infrastrukturnim i energetskim projektima. Konkretan primer jednog takvog projekta je Moravski koridor za koji je iz UKEF usmereno više od 700 miliona evra.

Posebno smo zainteresovani za prekogranične projekte, na primer one koji bi mogli da povežu Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom železnicom, ili sa Severnom Makedonijom. Nedavno smo objavili i novi projekat podrške organizacijama koje se bave rodnom ravnopravnošću i pravima žena širom regiona, jer je puna ravnopravnost žena i muškaraca jedan od važnih prioriteta Velike Britanije, ne samo na Zapadnom Balkanu, već širom sveta.

Kako danas vidite Srbiju? U kojoj meri Srbija ispunjava osnovne standarde demokratske države?

Mislim da se najbolji odgovor na to pitanje može pronaći u izveštajima Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava posle izbora. Ti izveštaji su, po mom mišljenju, veoma sveobuhvatna, objektivna i fer analiza situacije.

U njima se navodi da građani Srbije na izborima imaju širok izbor političkih stranaka i opcija. Ali istovremeno se ukazuje i na zabrinutost zbog sistemskih problema, na primer zbog pristrasnosti u medijima i zloupotrebe javnih resursa.

To su pitanja koja moraju biti rešena. Mi radimo sa Vladom, parlamentom, partijama sa različitih strana političkog spektra i stručnjacima iz civilnog društva kako bismo pomogli u pronalaženju rešenja.

Ohrabruje me to što postoje neke pozitivne inicijative. Komisija za jedinstveni birački spisak sada funkcioniše. Veoma je važno da joj bude omogućeno da radi svoj posao i da ima pristup podacima kako bi birački spisak bio što tačniji pre sledećih izbora.

U Skupštini se trenutno nalaze zakoni koji bi trebalo da odgovore na deo preporuka OEBS-a, ali mnogi smatraju da je reč o kozmetičkim promenama koje same po sebi neće rešiti suštinske probleme.

Koliko razumem, zakoni koji su trenutno u parlamentu dobili su pozitivnu ocenu Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, u smislu da su u skladu sa njihovim preporukama. Ali to nije kraj priče. Postoje i druga važna pitanja koja moraju da se reše. Jedno od njih je kako obezbediti jasnu razdvojenost države i političkih stranaka, kao i kako sprečiti da se javna sredstva koriste u interesu političkih partija. To su veoma važna pitanja. Kao i uvek, spremni smo da pomognemo, ako se to od nas zatraži.

Evropska unija je više puta ukazivala na probleme u oblasti pravosuđa, medijskih sloboda, izbornog procesa i vladavine prava. Kakvo je stanovište Velike Britanije o tim pitanjima?

Velika Britanija je napustila Evropsku uniju iz svojih razloga, ali mi imamo potpuno drugačiju geografiju i, istoriju od vas. Srbija je, kao što sam rekao, u srcu Evrope, okružena članicama Evropske unije. Vaša ekonomija i kultura duboko su povezane sa Evropom. Srbija je donela stratešku odluku da želi da pristupi Evropskoj uniji i to za nas ima smisla. Mi podržavamo Srbiju u ostvarivanju ciljeva koje je sama postavila. Proces pristupanja Evropskoj uniji može biti veoma pozitivan, jer zahteva značajno jačanje demokratskih institucija, reforme u oblasti vladavine prava, ljudskih prava, slobode medija i drugih oblasti, uključujući i ekonomske, tehničke i poljoprivredne standarde. U potpunosti podržavamo taj proces i nadamo se da će Srbija ubrzati svoj napredak.

EU je privremeno zaustavila isplatu dela sredstava iz Plana rasta, a iz Evropske komisije stižu poruke da Srbija nije dobila novac zbog problema u reformama, uključujući pravosuđe i medije. Pojedine zemlje, poput Švedske, obustavile su deo finansijske podrške Srbiji zbog političke situacije. Vi ste pomenuli novac koji Velika Britanija ima za infrastrukturne projekte u Srbiji. Kako posmatrate političku krizu kroz koju Srbija prolazi i da li ona utiče na vaš odnos prema Srbiji?

Ne mogu da govorim u ime Evropske unije ili Švedske. Nisam siguran ni da bi oni u potpunosti prihvatili takvu karakterizaciju, jer mislim da i dalje pružaju podršku projektima, civilnom društvu i drugim akterima. Što se tiče Velike Britanije, mi radimo tamo gde možemo da damo pozitivan doprinos i sa onima koji žele da rade sa nama, kako bismo bili što korisniji. Naš osnovni princip je da želimo snažan i moderan odnos koji funkcioniše za obe strane i koji je zasnovan na zajedničkom interesu. Radimo sa veoma širokim krugom aktera u Srbiji. Sa državnim institucijama, na primer, sarađujemo na uspostavljanju nove agencije za sajber bezbednost, jer su sajber pretnje danas među najvećim pretnjama za naše ekonomije i građane. Tu imamo iskustvo koje želimo da podelimo kako bismo pomogli da i građani Srbije budu bezbedniji. Sa civilnim društvom, na primer, podržavamo organizacije poput CRTA, koje učestvuju u radu Komisije za jedinstveni birački spisak, kako bi se stručno znanje ugradilo u proces reformi i kako bi one bile uspešne i delotvorne. Radimo i sa mnogo manje poznatim organizacijama širom Srbije. Pomenuli smo podršku ženama i devojčicama, imamo projekte podrške preduzetnicama “Snažne i važne”. Nedavno smo završili obuku više od 150 devojčica iz deset škola širom Srbije u oblasti sajber veština. Radimo i sa humanitarnim organizacijama i socijalnim preduzetnicima. Uskoro ćemo, na primer, donirati oko 6.000 evra Belhospisu, organizaciji koja pruža palijativnu negu pacijentima u završnoj fazi bolesti. Podržavamo i Crveni krst, učestvujemo u humanitarnim aktivnostima beogradskog “Svratišta”, sarađujemo sa organizacijama poput „Liceulice“ i ”Evo ruke”... Dakle, radimo na svim nivoima vlasti i društva kako bismo dali pozitivan doprinos i pomogli gde možemo. Da li bismo želeli brži napredak? Da, ali radimo ono što možemo da pomognemo.

Da li ova politička situacija u Srbiji, složićete se da je atipična, utiče na odnos Velike Britanije prema Srbiji?

Situacija u Srbiji je sada jasno složena, a politička scena veoma polarizovana. To jeste izazov za svaku zemlju,i nešto jedinstveno za Srbiju. Mnoge zemlje u svetu suočavaju se sa sličnom polarizacijom, koju pokreću promene u politici, društvu, ali i mediji, naročito društvene mreže. Nadam se da će Srbija uspeti da prevaziđe tu polarizaciju, jer je to u interesu svih u ovoj izuzetnoj zemlji. Potencijal koji vidim gde god da odem u Srbiji treba da bude ostvaren. Za to je potrebno da se ljudi okupe oko vizije budućnosti koja ih ujedinjuje, i da sarađuju. To je ono što mi pokušavamo da radimo. Pokušavamo da pronađemo oblasti u kojima možemo da povežemo ljude, ponekad i preko linija političkih podela. Komisija za jedinstveni birački spisak je dobar primer, jer okuplja predstavnike vlasti, opozicije i civilnog društva.

Pošto ste povezani sa Balkanom i pre dolaska u Srbiju, da li je vam deluje da je ova vrsta polarizacije, teorija zavere i političke imaginacije nešto što je tipično za balkanske narode?

Ljudi na Balkanu imaju bogatu maštu i umeju da pričaju sjajne priče. Nažalost, ponekad i mi postanemo deo tih priča, hteli to ili ne. Mnogo je besmislica izrečeno o ulozi Velike Britanije u raznim teorijama zavere širom regiona. Kao što sam rekao, mi pokušavamo da gradimo moderne i pozitivne odnose sa svakom zemljom u regionu i da pronađemo načine da ljude i države okupimo oko pozitivnije vizije budućnosti. A potencijal je stvaran. Prekjuče sam posetio takmičenje u kodiranju koje je organizovao Britanski savet. Deca od petog do osmog razreda koristila su veštine programiranja koje smo im pomogli da steknu i osmislila neverovatne uređaje za rešavanje stvarnih problema, u poljoprivredi, saobraćaju i drugim oblastima. To su veoma mlada deca, a potencijal je ogroman. Nadam se da će neki od njih za nekoliko godina biti milioneri. To je ono o čemu govorim kada govorim o budućnosti Srbije i regiona. Ali da bi se to ostvarilo, ljudi moraju da prestanu da izmišljaju priče jedni o drugima i da pronađu načine da rade zajedno.

Jedna od stvari koja ometa Srbiju jeste i medijska scena. Nezavisni mediji su godinama pod pritiskom izvršne vlasti, oni manji jedva opstaju. To je sada prepoznato i kao jedan od ključnih problema u pristupu Srbije EU. Kako vidite medijsku scenu u Srbiji?

Moram da kažem da mislim da građani Srbije nemaju medije kakve zaslužuju i da mediji ovde često igraju veoma toksičnu i polarizujuću ulogu. Velika Britanija ove godine kopredsedava Globalnom koalicijom za slobodu medija. Uvek smo se zalagali za slobodu medija širom sveta, a ove godine je posebno važno jasno reći da su svaki pritisak i svaka pretnja novinarima potpuno neprihvatljivi i da moraju prestati. Prošle nedelje sam se sastao sa više novinara koji su lično doživeli pritiske i čuo njihove priče. One su veoma zabrinjavajuće. Mislim da institucije moraju veoma ozbiljno da odgovore na taj problem. Ono što Velika Britanija radi, pored toga što jasno govori da institucije moraju da ispune svoje nadležnosti i zaštite novinare, jeste da tražimo načine da praktično podržimo nezavisno, kvalitetno i profesionalno novinarstvo, posebno na lokalnom nivou. Podržavamo medije koji su važni za lokalne zajednice, jer građanima omogućavaju pristup informacijama od javnog značaja. Planiramo i novi projekat sa pravosudnom i pravnom zajednicom kako bismo pomogli da se bolje razume problem zlonamernih i neosnovanih tužbi (SLAPP), koje se koriste za zastrašivanje medija i pritisak na njih. Kao i svuda u svetu, verujemo da je sloboda medija ključni sastojak zdravog demokratskog društva. Problemi u Srbiji postoje i mogu biti rešeni. Mi ćemo, ako budemo pozvani, učiniti ono što možemo da pomognemo.

U Srbiji se pojavio novi politički akter, studentski pokret. Kako vam deluju studentski protesti koji su poslednjih meseci obeležili politički život Srbije?

Jasno je da je to postao važan pokret koji je promenio politički kontekst u Srbiji tokom skoro tri godine koliko sam ovde. Moje lično mišljenje je, u širem smislu, nebitno, jer nisam politički akter u Srbiji i nemam pravo glasa.

Ali vi ste ambasador velike države, vaše mišljenje ipak ima težinu.

Možda, ali ono što je zaista važno jeste mišljenje građana Srbije. Naša uloga nije da se mešamo u unutrašnju politiku Srbije. Mi smo neutralni kada je reč o domaćoj politici. Ono gde međunarodna zajednica, uključujući Veliku Britaniju, može da ima ulogu jeste ako smo pozvani da pomognemo u stvaranju uslova za slobodne i poštene izbore, koji građanima omogućavaju da izraze svoju volju i izaberu svoje demokratske predstavnike. Mi ćemo, naravno, poštovati ishod takvih izbora i sarađivati sa izabranom vladom.

Da li je Srbiji potreban širi društveni dijalog kako bi izašla iz krize? Nešto poput posredovanja iz devedesetih, kad je Felipe Gonzales dolazio u Srbiju.

Kao diplomata, čvrsto verujem u dijalog. Brine me kada je dijalog nemoguć. Mislim da je veoma važno smiriti politički dijalog, promeniti jezik koji se koristi i smanjiti tenzije, kako bi se otvorio prostor za razgovor. U osnovi, građani Srbije, kao i građani bilo koje druge zemlje, uključujući i Veliku Britaniju, zaslužuju priliku da svoju demokratsku volju izraze na mirnim, slobodnim i poštenim izborima. Smirivanje političke situacije je u interesu svih, i odgovornost svih.

Kad govorimo o dijalogu, da li su za vas relevantni sagovornici predstavnici studenata, akademske zajednice i opozicije, ili je komunikacija ambasade pretežno usmerena na vlast?

Uloga svake ambasade, svakako britanske ambasade bilo gde u svetu, jeste da razume zemlju u kojoj se nalazi u svoj njenoj raznolikosti i složenosti. Naravno da veoma aktivno razgovaramo sa izabranom vlašću, ali razgovaramo praktično sa svima koji žele da razgovaraju sa nama. Redovno razgovaramo sa opozicionim strankama, civilnim društvom, poslovnom zajednicom, mladim ljudima, akademskom zajednicom. I ne samo u Beogradu. Jedna od stvari koje najviše volim u ovom poslu jeste da idem van Beograda, da posećujem različite gradove i mesta u Srbiji, upoznajem ljude i pokušam da razumem šta se događa u različitim zajednicama. Na primer, ovih dana putujem u Požarevac sa Etno mrežom, organizacijom koja radi sa ženama širom Srbije i podržava njihovo ekonomsko osnaživanje kroz očuvanje tradicionalnih zanata. Moja supruga je njihov diplomatski pokrovitelj. Nikada ranije nisam bio u Požarevcu i radujem se toj poseti. To je, po mom mišljenju, osnovni posao ambasade, da razume državu u kojoj boravi. To je svakako ono što ja pokušavam da radim u Srbiji.

U prethodnim mesecima svedočili smo policijskoj represiji prema demonstrantima, pritiscima na univerzitete i medijskim kampanjama u kojima se kritičarima vlasti praktično presuđuje pre suda. Kako, kao predstavnik zemlje sa dugom demokratskom tradicijom, gledate na sve to?

Pre nego što odgovorim o Srbiji, rekao bih nešto o Velikoj Britaniji. Pomenuli ste našu demokratsku tradiciju. Velika Britanija je druga u svetu po “mekoj moći”, i to nije samo zbog fudbala, filmova ili muzike, već pre svega zbog naših institucija. Reč je o snazi parlamenta, pravosuđa, medija poput javnog servisa (Bi-Bi-Sija), pa čak i ličnostima koje su same po sebi postale institucije, kao što je Dejvid Atenboro, koji je prošle nedelje napunio sto godina. To je izvor poštovanja prema Velikoj Britaniji. Zato verujemo da su snažne institucije temelj uspešne demokratije i srećnog društva bilo gde u svetu. Kad je reč o Srbiji, ona je članica Saveta Evrope i ima obaveze u pogledu zaštite prava na miran protest i slobodu izražavanja. Građani očekuju da ih vlada i institucije tretiraju pravično. S druge strane, institucije imaju obavezu da štite javnu bezbednost. Pronalaženje prave ravnoteže može biti komplikovano, posebno u napetom okruženju. Zato se vraćam na potrebu smirivanja situacije i otvaranja prostora za dijalog. Retorika koja se prenosi kroz medije veoma je polarizujuća i ne mislim da je zdrava za bilo koje društvo. Odgovornost je političkih lidera da pronađu put ka smirivanju situacije, da otvore prostor za dijalog i za stvarna rešenja problema o kojima smo govorili, uključujući pitanja koja su identifikovali OEBS i Evropska unija, a koja su neophodna za ravnopravnije uslove budućih izbora.

Rekli ste odgovornost lidera i govorili ste o političkim akterima. Opozicija bi vam verovatno rekla da nema odgovornost kakvu ima vlast.

Ne želim da govorim ko je više ili manje odgovoran, niti da imenujem pojedince. Ali jasno je da lideri imaju odgovornost da vode. Možda sam staromodan, ali mislim da liderstvo treba da ujedinjuje, a ne da deli ljude. Voleo bih da toga bude više.

Zaposleni u vašoj ambasadi bili su meta medijskih napisa neposredno pred lokalne izbore. To je predstavljeno gotovo kao mešanje Velike Britanije u izborne procese u Srbiji. Šta se tačno dogodilo?

To je bila prilično besmislena priča. Dvoje članova mog tima bilo je u potpuno rutinskoj diplomatskoj poseti Aranđelovcu, pre nego što su lokalni izbori uopšte bili raspisani. Imali su zakazan sastanak sa predsednikom opštine, sa predstavnicima opozicionih partija i, koliko se sećam, sa jednom lokalnom nevladinom organizacijom. To je ono o čemu smo ranije govorili. To je redovan posao svake britanske ambasade bilo gde u svetu, da izađe na teren i razume zemlju, da vidi šta se događa. Ne sedimo samo u ambasadi u Beogradu, već pokušavamo da razgovaramo sa ljudima širom Srbije. To je sasvim normalna diplomatska praksa. Nažalost, dvoje naših zaposlenih tada su presrela dvojica muškaraca, snimali ih, uznemiravali i vređali. Bio sam veoma nezadovoljan kada sam to video.

To se dogodilo neposredno pred izbore. Da li ste saznali kako je neko mogao da zna ko su ljudi iz vaše ambasade, gde se nalaze i kad dolaze? Deluje neobično da neko dobije takvu informaciju.

Ne bih želeo da spekulišem o tome odakle su informacije došle. Ali oni su znali imena, najmanje jedne osobe koja je bila tamo, što sugeriše da im je neko to rekao i da je sve bilo planirano.

Da li vam se neko iz izvršne vlasti obratio tim povodom?

Da, imali smo razgovore sa vlastima nakon tog događaja. Naša specijalna izaslanica Karen Pirs bila je u Srbiji i javno je rekla, posle sastanaka sa zvaničnicima, da smo izneli zabrinutost zbog tog neprihvatljivog incidenta. Jasno smo ponovili da se Velika Britanija ni na koji način ne meša u unutrašnju politiku Srbije, baš kao što ne bismo očekivali da se Srbija meša u našu unutrašnju politiku.

Dobili smo uveravanja da se tako nešto neće ponoviti i nadam se da će tako i biti.

Jeste li dobili izvinjenje?

Da, dobio sam izvinjenja od više ljudi.

Bili ste na prijemu povodom Dana pobede koji je organizovala EU u Srbiji. Predsednik Srbije taj skup je nazvao “najvećim blokaderskim skupom još od Slavije”. Jeste li ga vi doživeli tako. Da li ste vi “blokader”?

Nazivali su me raznim imenima, ali to nije bilo jedno od njih. Bio sam na proslavi Dana Evrope u Muzeju savremene umetnosti, koji je zaista sjajan prostor. Meni je to bio veoma pozitivan događaj.

Nisam siguran na šta je predsednik mislio, ali jedan od razloga zbog kojih mi je događaj bio pozitivan jeste to što je okupio veoma širok krug ljudi. Video sam tamo pola Vlade Srbije, uključujući premijera, predsednicu Skupštine, ministra spoljnih poslova i mnoge druge ministre. Video sam članove svih političkih stranaka, ali i ljude koji ne pripadaju nijednoj stranci. Video sam mnogo mladih, zanimljivih, kreativnih ljudi. Ambasador Evropske unije je u govoru rekao da je različitost snaga i mislim da je upravo ta raznolikost bila veoma pozitivna. Meni je to pokazalo i ulilo nadu da je i dalje moguće okupiti ljude oko evropske vizije budućnosti Srbije. To mi daje optimizam.

Za kraj, jedno pitanje koje poamlo odudara od tona našeg razgovora. Vidite li potencijal li da neko jednog dana u Velikoj Britaniji bude veći ambasador Srbije od Nemanje Vidića?

To je zaista teško pitanje, posebno za mene koji nisam pasionirani ljubitelj fudbala. Nedavno sam video snimak Nemanje Vidića na utakmici Mančester junajteda, gde je ceo stadion skandirao njegovo ime. On je izuzetno poznat i poštovan u britanskom fudbalu. Takođe je uradio fantastične stvari u humanitarnom radu i prikupio mnogo novca za dobrotvorne svrhe. Rekao bih da je Nemanja Vidić sjajan ambasador fudbala i sporta. Ali nadamo se da će u budućnosti biti mnogo sjajnih ambasadora Srbije u Velikoj Britaniji, u digitalnim partnerstvima, zdravstvu, nauci, kulturi i svim drugim oblastima u kojima gradimo snažne i pozitivne odnose.