Kad je reč o međunarodnoj istrazi izbora u Srbiji, moguće je da za to budu zadužene dve misije. Jedna Evropskog parlamenta i druga Evropske komisije. Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović je deo delegacije koalicije “Srbija protiv nasilja” koja u ponedeljak putuje u Brisel na sastanak sa predstavnicima EK, a u razgovoru za Novu otkriva da se ova mogućnost ozbiljno razmatra.
Rezolucijom Evropskog parlamenta upućen je zahtev Evropskoj komisiji da oformi misiju koja će istražiti decembarske izbore u Srbiji. U međuvremenu, do kraja ovog meseca, očekuje se finalni Izveštaj ODIHR o svemu što se dešavalo pre, na dan i posle 17. decembra.
Predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” u ponedeljak odlaze u Brisel, gde će se sastati s predstavnicima Evropske komisije. Uoči ovog puta, uveren su da će EK predložiti istragu izbora u našoj zemlji.
Kako u razgovoru za Novu otkriva potpredsednik SSP Borko Stefanović razmatra se mogućnost formiranja dve misije – Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
“Naša delegacija ide u Brisel da bismo imali sastanke sa izvršnim organima Evropske unije, u Direktoratu za proširenje, u Evropskoj komisiji i u Savetu Evropske unije. Cilj je da dodatno utvrdimo načine i modalitete kako će i na koji način buduća, ekspertska misija Evropske unije da funkcioniše u pronalaženju svih nedostataka i zloupotreba na decembarskim izborima”, kaže Stefanović u intervjuu za novine „Nova“, koji će čitaoci moći da čitaju u sutrašnjem broju, a zatim dodaje:
“Važno putovanje, zbog toga što treba međusobno razmeniti informacije o poslednjim događanjima i reakcijama vlasti u Srbiji na Rezoluciju Evropskog parlamenta i očiglednu spremnost Evropske unije da pošalje čak dve misije koje se očekuju. Jedna je Evropskog parlamenta, jedna je Evropske komisije, koje će imati zadatak da utvrde tačno šta se dogodilo i da daju preporuke kako da se izborni uslovi poprave. I usaglase sa preporukama OEBS koje su date još ranije”.
Na pitanje da li je tako nešto moguće i da li je to ikada bila praksa Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za Novu kaže da je ono što se desilo u našoj zemljii 17. decembra presedan i da ništa ne može biti isključeno.
“Ovo su zaista neistražene vode za sve. Biće onako kako se dogovore, tu nema nekog pravila. Činjenica je da članovi 4 i 5 Rezolucije Evropskog parlamenta predviđaju tri mogućnosti. U tački pet to je praktično nalog Evropskoj komisiji da se oformi misija, koja bi bila ekspertska. Dakle, nešto po ugledu na Pribeovu misiju koju smo imali u Severnoj Makedoniji, a koja se ne bavi samo izborima, već zapravo stanjem demokratije i vladavinom prava”, kaže Međak i dodaje:
“U tački 4 Rezolucije EP spominje se misija čiji bi rad prevazišao nalaz ODIHR, koji se očekuje do kraja meseca. Dakle, taj Izveštaj bi bio osnov, a ova misija bi imala zadatak da ide preko toga. Na posletku, u istoj toj tački Rezolucije spominje se i ad hoc misija za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta”.
Sve navedeno u ova dva člana jeste stvar kompromisa Evropskog parlamenta, kaže Međak, a koji će od ovih predloga biti usvojen i da li će to biti jedna, dve ili sve tri misije odluka je evrospkih institucija.
Govoreći o rokovima do kad bi mogli očekivati konačnu odluku, Međak kaže:
“Rok je što pre. U maju su evropski izbori, dakle ističe mandat EP i EK. Nakon toga, oni će se baviti neodložnim poslovima, a ovo svakako ne spada u to. Evropska komisija, u svakom slučaju, treba da odgovori Evropskom parlamentu do kraja mandata, a to je uskoro. Najzad, ovo što se desilo u Srbiji je presedan. Nikad se ovako nešto nije desilo ni u jednoj državi koja pretenduje da bude član EU i to baš pred evropske izbore”, navodi Međak ističući da se situacija u Severnoj Makedoniji dešavala usred mandata evrospkih institucija, pa se zato ne može porediti sa ovom u Srbiji.
“U svakom slučaju, moram da napomenem, šta god bude EK odlučila, nemoguće je sprovesti ovu istragu ukoliko vlast u Srbiji na to ne pristane. Ukoliko se to desi, onda će se s njima, verovatno, pričati na drugačiji način”, zaključuje Međak.
Podsetimo, Rezolucija Evropskog parlamenta usvojena je 7. februara. Evroposlanici su ogromnom većinom podržali ideju da izbore koji su u Srbiji održani 17. decembra treba istražiti.
EP žali što su srpski parlamentarni i lokalni izbori odstupili od međunarodnih standarda, da je zabeležena uporna i sistematska zloupotreba institucija i medija od strane aktuelnih zvaničnika da bi stekli nepravednu i neprikladnu prednost.
„EP smatra da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima, uznemireni smo izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji. Izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog tih nepravilnosti i ukupnog izbornog okruženja, koji je pao ispod očekivanih standarda za zemlju kandidata za članstvo u EU”, navodi se između ostalog u Rezoluciji.
Pored istrage, pojedini evroparlamentarci su tražili i preispitivanje pristupa Srbiji fondovima Evropske unije.
BONUS VIDEO: Zašto je naprednjacima važan legitimitet u Beogradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare