"Renovirala sam staru kuću koju sam kupila. Kad smo podigli pod pronašla sam tragično pismo koje me progoni"

Kada se uselite u staru kuću, nikada ne znate kakve tajne se kriju ispod površine, bilo da su dobre ili loše. Najčešće vlasnici nailaze na loše urađene popravke prethodnih stanara i godinama kasnije moraju da popravljaju tuđe greške.

Međutim, jedna žena je tokom renoviranja kuhinje pronašla nešto mnogo ličnije.

Objasnila je da je skidala stari linoleum kada je ispod poda ugledala rukom pisano pismo.

Priču je podelila na Redditu.

" Pronašli smo rukom pisano pismo koje nikada nije poslato. Bilo je sakriveno ispod starog linoleuma u kuhinji. Jedna žena bila je veoma potresena odlukama koje je njen sin doneo i svu svoju tugu i bes izlila je kroz to pismo. Bilo je prilično teško za čitanje, pismo je napisano u tonu da ne želi više da ga vidi, i nadam se da su kasnije uspeli ponovo da pronađu način da se pomire kao porodica.

Pretraživala sam stare popise stanovništva kako bih pronašla njeno prezime i uspela sam da lociram jednog njenog potomka u svom gradu. Bili su oduševljeni kada su dobili pismo, a meni su doneli kopiju fotografije te žene kako stoji na dvorištu ispred kuće. Fotografija je nastala četrdesetih godina prošlog veka, kada je njen muž otišao u rat.

Rekli su mi da je žena još živa, da ima više od 90 godina i da planiraju da joj odnesu pismo u dom za stare. Kasnije su mi javili da joj je, uprkos sadržaju, bilo drago što je ponovo dobila to pismo. Takođe su mi rekli da je upravo ona razlog zbog kog dve spavaće sobe imaju pod od borovine, dok je ostatak kuće od belog hrasta. Oduvek sam se to pitala, jer je bilo prilično očigledno da su borove daske postavljane „uradi sam“ metodom, pošto krajevi nisu ravno isečeni.

Moja sestra je u svom zidu pronašla pisaću mašinu iz dvadesetih godina prošlog veka. Bila je prelepa. Očistili smo je, stavili novu traku, vodeći računa da zadržimo originalne metalne kalemove, a zatim smo je prodali jednom presrećnom kolekcionaru za 250 dolara.

Inače, moja kuća je iz 1913. godine. Ispred nje raste veoma, veoma star japanski javor koji je, navodno, posađen oko 1919. godine, kada se prvobitni vlasnik vratio iz Prvog svetskog rata. Mnogi ljubitelji japanskog javora svraćaju da mu se dive. Nije više veličanstven kao nekada, ali trudim se da ga negujem najbolje što mogu. Svake godine uzgojim male mladice iz njegovih semenki i poklanjam ih drugima kako bi njegova priča nastavila da živi negde drugde".