Nakon Rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji stigao je i konačan izveštaj posmatračke misije ODIHR-a, a ovo su ključne tačke oba dokumenta koje svedoče o tome da je izborni proces obilovao neregularnostima.
U Izveštaju ODIHR koji je Nova.rs ekskluzivno objavila, nekoliko je ključnih tačaka. A to su upravo stvari na koje međunarodni posmatrači, opozicija i poslanici Evropskog parlamenta ukazuju od 17. decebra do danas. Najviše se govori o biračkom spisku, preminulima koji se i dalje u njemu nalaze, kao i o migracijama birača.
„Ograničeni su mehanizmi za efikasno ispitivanje jedinstvenog biračkog spiska, nedostataka detaljnih podataka o promenama u stalnoj i privremenoj registraciji, kao i navoda o brojnim preminulim osobama koje ostaju u registru, ali i tvrdnji o masovnoj migraciji birača u vezi sa lokalnim izborima, što je značajno nagrizli poverenje javnosti u tačnost biračkog spiska. Ovo ograničeno poverenje je dodatno pogoršano nedostatkom sveobuhvatnog odgovora vlasti na ove zabrinutosti. Prethodna preporuka ODIHR da se izvrši potpuna revizija biračkog spiska nije sprovedena“, navodi se u Izveštaju ODIHR.
Zato se u preporukama, pod rednim brojem 4 navodi:
„Da bi se rešila zabrinutost oko tačnosti biračkih spiskova i povećalo poverenje javnosti, relevantne zakone, propise i praksu treba ponovo razmotriti kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka“.
PROČITAJTE JOŠ:
Naredne tri preporuke odnose se na funkcionersku kampanju, zastrašivanje birača i rad REM-a.
U preporuci broj 5 se navodi da Zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti kampanje nosilaca funkcije.
„Vlasti treba da preduzmu mere da spreče zloupotrebu položaja i državnih resursa, a na bilo koje kršenje treba proaktivno rešavati kroz proporcionalne i odvraćajuće sankcije“.
Prethodno je navedeno da je u kampanji dominirao odlučujući angažman predsednika Aleksandra Vučića, koji je dajući sistemsku prednost vladajućoj stranci, stvorio nepravedne izborne uslove.
Zatim se u preporuci 6 kaže i da vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i zaposlene u javnom sektoru i državnim institucijama.
Kad je REM u pitanju, Izveštaj ODIHR o izborima u Srbiji navodi:
„Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) treba da bude garantovana i u skladu sa novim zakonskim odredbama. REM treba proaktivno da koristi svoje zakonska ovlašćenja i da postupa po službenoj dužnosti u slučaju kršenja medijske regulative, a na osnovu njenog sistematskog praćenja“.
Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o izborima u Srbiji 8. decembra, taj dokument sadrži ukupno 29 tačaka, a ovo su ključne.
Izbori u Srbiji su odstupili od međunarodnih standarda i obaveza Srbije na slobodne i poštene izbore zbog uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane aktuelnih zvaničnika da bi stekli nepravednu i neprikladnu prednost.
U tački 2 EP napominje da je posmatračka misija konstatovala da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.
Takođe, EP je konstatovao da postoje brojni dokazi koje su prikupili međunarodni i domaći posmatrači koji pokazuju aktivnosti koje su prethodile i tokom izbornog dana koje su mogle promeniti izborni ishod, a koje su mogle kritično uticati, posebno na rezultate izbora za Grad Beograd i ozbiljno narušiti legitimitet parlamentarnih izbora.
Zbog svega navedenog EP je pozvao na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda.
U Rezoluciji je naglašeno da je Regulatorno telo za elektronske medije zanemarilo svoje zakonske obaveze da pažljivo prati kampanju u medijima, izveštava o njenim nalazima i sankcioniše medije koji su kršili zakon, širili govor mržnje i kršili novinarske standarde.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare