Izvršni direktor CeSida Bojan Klačar kaže da postoji dva glavna razloga zbog kojih Vlada Srbije još nije formirana, ali da ne očekuje da Srbija dobije Vladu u fotofinišu - već krajem ovog ili početkom sledećeg meseca.
Novembar je kraj zakonskog roka do kog bi Srbija trebalo da dobije novu vladu, a Klačar za N1 objašnjava zašto se čeka sa njenim formiranjem.
„Dva su najvažnija razloga – jedan o kojem se često govori i koji je tačan – da se radi o unutarstranačkim kalkulacijama u okviru SNS i pregovorima koje moraju da obave sa potencijalnim koalicionim partnerima, i drugi – o kom se manje govori je činjenica da ova vlada mora da obavi neke važne poslove imajući u vidu u koje vreme će se formirati i činjenicu da SNS, iako predstvaljena kao homogena stranka, zapravo je ogroman mehanizam sastavljen od 750.000 članova, verovatno sa različitim očekivanjima i interesima“, rekao je Klačar u „Danu uživo“.
On je zaključio da je stoga vrlo verovatno da su razlozi zbog kojih Vlada još nije formirana – kombinacija unutarstranačkih kalkulacija i pregovora sa ključnim strateškim partnerima, pre svega sa SPS.
Ističe i da bi bilo izenađenje i da ne veruje da ćemo čekati krajnje rokove za formiranje Vlade.
„Očekujem da Vlada bude formirana krajem septembra ili početkom oktobra“, istakao je i dodao da pre toga treba prvo da bude održana sednica Predsedništva SNS, kao i izabrano rukovodstvo parlamenta.
Klačar je ocenio i da je „uticaj sa strane“ na formiranje vlasti često predimenzioniran kad je reč o Srbiji.
„Nesporno je da društva u tranziciji jesu više zavisna od međunarodnih faktora, ali u ovom slučaju se taj uticaj često predimenzionira, iako je važno da proces formiranja Vlade bude praćen imenima koje mogu da ostvare strateške interese“.
On ne smatra da su razgovori o Kosovu u Vašingtonu bili ključni razlog zbog čega su se neke stvari prolongirale.
„I da nije bilo odlaska u Vašington, ne verujem da bismo imali vladu“, rekao je Klačar.
Naglasio je da pored Kosova, Vladu čekaju još tri izazova – zdravstveni, ekonomski i treći vezan za unutarpolitički život i činjenicu da se nalazimo u specifičnoj sistuaciji u kom imamo parlament bez važnog dela – opozicije, jer je „atipična situacija politički život u kom morate da vodite računa šta su interesi političke manjine jer ona nije predstavljena u inistucijama“.
Klačar je ukazao da je mnogo veći problem činjenica da je parlament na neki način u senci izvršne vlasti i predsednika republike.
„Politička moć ne stanuje u parlamentu u meri u kojoj bi trebalo da stanuje“, rekao je.
Stoga je ocenio da je srpska demokratija stagnaciji i u nazadovanju, što je povezano i sa izbornim procesom i medijima, a primetile su i međunarodne organizacije. Srbija je, ističe, došla u status hibridnog režima što nas opominje da demokratija ne može biti najbolji oblik vladavine ako se svake godine svi akteri ne potrude da to i bude.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar