Nameštanje državnih unosnih poslova za određene, po pravilu uvek vlastima bliske, firme nije novina i praktikovala je svaka vlast. Ovaj vid korupcije se sve vreme samo usavršava uprkos zakonu koji je to trebalo da spreči. U međuvremenu je pod aktuelnom vlašću gotovo ukinuta konkurencija na tenderima. Unapred se zna ko će dobiti posao, pod kojim uslovima i ceni.
Unapred dogovoren posao sa određenom firmom, javljanje samo jednog ponuđača, utvrđivanje kriterijuma i uslova po meri određene firme… Ovo su samo neki od primera kako se u Srbiji dodeljuju državni poslovi.
U međuvremenu, sve češće se poslovi ugovaraju direktno bez objavljivanja javnog poziva, u takozvanim pregovaračkim postupcima.
Na taj način su ugovorene mnogobrojne velike javne nabavke i projekti. Izostavljeno je nadmetanje i konkurencija, pa samim tim i mogućnost postizanja najbolje cene.
Javnost, po pravilu, ostaje bez važnih informacija o detaljima ugovora, a samim tim i o trošenju javnih sredstava iz buđžeta koji pune svi građani Srbije.
Rezultati istraživanja Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava pokazuju da je u 100 najvećih javnih nabavki prosek ponuđača 1,34.
U čak 75 nabavki bio je samo jedan ponuđač, 18 ih je bilo sa dva, pet sa tri i dve sa četiri ponuđača. Upravo ti podaci ukazuju na nedostatak konkurencije.
Usavršena praksa – dodela posla bez tendera
Nemanja Nenadić, iz organizacije Transparentnost Srbija, za list „Nova“ kaže da su u Srbiji na prvom mestu sporne javne nabavke gde tendera i nema.
– Tu imamo dve situcije – kada naručilac svesno prekrši zakon i sklopi ugovor za posao za koji nije raspisao tender. Takav primer imamo kod JP „Putevi Srbije“, što je utvrdila Državna revizorska institucija. Druga situacija su nabavke, odnosno dodela posla na osnovu međudržavnih sporazuma bez ikakve konkurencije – navodi Nenadić.
On objašnjava da za to postoji pravno pokriće, jer taj sporazum ima veću snagu od zakona. To, međutim, kako objašnjava, urušava ceo sistem javnih nabavki.
Advokat i saradnik NUNS-a Rade Đurić, koji se godinama bavio javnim nabavkama , u izjavi za „Novu“ kaže da je, prema njegovoj proceni, od 50 do 70 odsto tendera u Srbiji namešteno.
– Gledajući tehničke specifikacije i odziv konkurenata, moja procena je da je konkurencija u javnim nabavkama u ozbiljnom padu – kaže Đurić.
Firme se povlače iz straha
Strah da ih ne stave na crnu listu ili da ostanu bez firme, nepoverenje u sistem, lojalnost i kartelski dogovori su ključni i sve vidljiviji problemi. Ono što je, prema njegovoj oceni, ipak i dalje najčešći i ključni način za nameštanje tendera je podešavanje tehničkih specifikacija.
– To je i dalje najefikasniji metod, da vi do te mere specificirate određene predmete javne nabavke tako da u što većoj meri umanjite konkurenciju. Dakle, da eliminišete sve ostale tako što ćete tražiti neki proizvod pod uslovima koji sprečavaju neka druga zainteresovana lica da se jave. Time dobijate privid konkurencije i ako se taj deo nabavke dobro uradi, onda se ide na najnižu ponuđenu cenu, jer su svi ostali uslovi obezbeđeni – objašnjava Đurić.
Kada nije moguće sve namestiti kroz tehničke specifikacije, posao određenoj firmi obezbeđuje se i kroz takozvane dodatne uslove odnosno kriterijume. Nemanja Nenadić objašnjava da se tim dodatnim uslovima firme diskriminišu.
– Postavljaju se dodatni uslovi koji nisu relevantni. Pa se tako traže, recimo, određene mašine, oprema ili određen obrt kapitala, a da to nije neophodno. A sve to imajući u vidu određenu firmu koja treba da dobije posao – navodi naš sagovornik.
Jedan od načina da se nabavka namesti je i raspisivanje pregovaračkog postupka sa ili bez javnog poziva. To znači da se o poslu pregovara sa određenim firmama, neretko i samo sa jednom, koje izabere naručilac.
– Ovaj postupak je moguće sprovesti pod obrazloženjem hitnosti, što često nije slučaj. Jedan od primera je fabrika vakcina. Nije bilo potrebe za hitnošću, jer vakcina imamo – navodi Nenadić samo jedan od mnogobrojnih primera.
Advokat Rade Đukić dodaje da je upravo kovid-kriza dovela do mnogobrojnih zloupotreba ove zakonske mogućnosti i kada je reč o nabavci usluga, dobara ili građevinskih radova.
– Zahvaljujući dobijanju poslova, na taj način vidimo mnogobrojne male i mlade firme koje velikom brzinom postaju velike – ocenjuje naš sagovornik.
Kobni član 61, kojim se legalizuje korupcija u tenderima
Zakon o javnim nabavkama otvara mogućnost za pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. To je omogućeno članom 61, koji ostavlja široke mogućnosti da se isključi otvorenost postupka i da se javna nabavka usmeri ka određenim ponuđačima. To je od početka pandemije postala praksa, posebno u oblasti zdravstva.
Bonus video: Kako se nameštaju poslovi u zdravstvu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar