Kako su nam uništavali gradove: Koleno na vratu i brutalne batine - Novi Sad nikad neće zaboraviti kako je vlast plaćala batinaše da maltretiraju građane koji su čuvali Šodroš

Izgradnja četvrtog mosta na Dunavu, poznatog i kao "Kineski most", jedna je od najvećih kontraverzi novosadske vlasti koja se i u ovom slučaju silom usprotivila volji sopstvenih građana. Novosađani su mesecima protestovali, pokušavajući da odbrane poslednju zelenu oazu u gradskom priobalju, ali su umesto razumevanja nailazili na konstantne sukobe sa policijom, ali i batinjanje od strane privatnog obezbeđenja angažovano od strane Grada.

Šodroš, jedinstvena prirodna oaza u Novom Sadu, našla se u centru pažnje javnosti zbog kontroverznih radova koji prete njenoj ekološkoj ravnoteži, ali i kvalitetu života građana. Početkom 2022. godine, postao je mesto okupljanja ekoloških aktivista koji su postavili kamp kako bi protestovali protiv planirane izgradnje most ana ovoj lokaciji. Ovaj kamp je opstao više od 150 dana, služeći kao simbol otpora protiv urbanističkog divlljanja novosadske vlasti koja je i u ovom slučaju nametnula silu nad voljom sopstvenih građana. Aktivisti su često blokirali mašine i puteve, pokušavajući da zaustave radove.

Protesti su kulminirali sredinom oktobra 2022. godine, kada su radnici kineske kompanije CRBC, uz podršku policije, počeli postavljati ograde za privremene saobraćajnice i mostove potrebne za izgradnju. Aktivisti su pokušali da zaustave radove formiranjem "živih zidova" i rušenjem ograda, što je dovelo do brojnih hapšenja i sukoba s policijom​. Uprkos pritiscima i protestima, gradske vlasti su nastavile s projektom, navodeći da je sve po zakonu i propisima. Međutim, Bernska konvencija je ukazala na nedostatak transparentnosti u vezi sa zaštitom životne sredine, što je dodatno pojačalo sumnje i nezadovoljstvo među aktivistima​. Usvajanje Generalnog urbanističkog plana (GUP) 2022. godine, koji uključuje planove za četvrti most, izazvalo je dodatne kontroverze. Građani i ekološki aktivisti izrazili su nezadovoljstvo zbog manjka transparentnosti i javne debate pre usvajanja plana.

Tokom usvajanja GUP-a, protesti su postali intenzivniji, a situacija se dodatno zakomplikovala zbog incidenta sa gradskim vlastima koje su navodno ignorisale glasove opozicije i zabrinutih građana. Tokom ovih akcija, policija je intervenisala više puta, koristeći silu i privođenja kako bi uklonila demonstrante. Osim policije, angažovana je i privatna firma "Intersec" za obezbeđenje, što je dodatno eskaliralo tenzije.

Jedan od najdramatičnijih incidenata dogodio se ispred zgrade Banovine tokom sednice na kojoj se raspravljalo o usvajanju Generalnog urbanističkog plana (GUP), na koji su aktivisti prikupili više od 2.000 primedbi. Aktivisti su organizovali masovni protest ispred zgrade, zahtevajući od vlastio da se jednom njihovom predstavniku dozvoli ulazak u zgradu i učešće na sednici.

Kada su demonstranti pokušali da pomere ogradu koja je postavljena kako bi ih zaustavila, došlo je do sukoba između demonstranata i nepoznatih osoba bez ikakvih legitimacija, ali koje su postavljene kao “živi zid” između Novosađana i zgrade pokrajinske vlade. U koškanju koje je usledilo povređeno je par Novosađana, a jednom od njih je jedan od “čuvara” Banovine klečao na vratu, usled čega je završio u bolnici.

Par opozicionih aktivista je takođe zadobilo udarce pendrekom, a snimatelj N1 pogođen je flašom u glavu. Istog dana, ispostavilo se da je Novosađane ispred zgrade Vlade Vojvodine tuklo privatno obezbeđenje koje je angažovao Grad Novi Sad kojim je tada stolovao tadašnji gradonačelnik Miloš Vučević. Obezbeđenje je plaćano iz gradskog budžeta, dakle iz džepa Novosađana. I u ovom slučaju, Vučević je sosptvene građane izvređao, nazivajući ih “zgubidanima” i “anarhistima”.

“Grad neće stati zato što deset ljudi duva u pištaljke“, izjavio je tada Vučević, napominjući da on, “mirno spava” dok mu građanima kleče na glavama.

BONUS VIDEO: