U prkos svim zabranama, sankcijama SAD i Velike Britanije, Interpolovoj poternici, pa čak i strašnoj nesreći 2022, kada je u padu aviona osam osoba poginulo, omiljeni trgovac naoružanjem srpskih vlasti Slobodan Tešić ostvaruje rekordne prihode i profit. Za njega je prošla, 2023. po mnogo čemu bila veoma uspešna godina, što se za državne fabrike naoružanja i vojne opreme baš i ne bi moglo reći. Tim pre što je ovih dana počeo novi talas otpuštanja „prekobrojnih“ u valjevskom Krušiku, sa kojim su Tešićeve firme u proteklom periodu sklopile niz sumnjivih ugovora. Istovremeno, samo tri privatne firme, koje se dovode u vezu sa Slobodanom Tešićem, prošle godine izvezle su više naoružanja i vojne opreme, proizvedene u Srbiji, od nekada neprikosnovenog, najvećeg izvoznika, državne kompanije Jugoimport SDPR.
Istraživački tim NIN-a otkrio je da su u prvih 11 meseci Valir, Sofag i Zenitprom, tri firme koje kontroliše Tešić, iz ovdašnjih fabrika namenske industrije izvezle oružja i municije u vrednosti od skoro 91,2 miliona evra. Konkretno Valir je izvezao robu vrednu 58,4 miliona evra, Sofag 26,4 miliona, a Zenitprom 6,4 miliona evra. Iako je u odnosu na druge imao više nego skroman rast, Zenitprom je za 11 meseci prošle godine u odnosu na celu 2022. izvoz naoružanja i vojne opreme iz Srbije skoro udvostručio, sa 3,3 miliona na 6,4 miliona evra, uz rast od 94,2 odsto, na čemu bi mu pozavideli i najuspešniji srpski izvoznici.
Osim Valira, koji je izvoz u istom periodu povećao 164,2 odsto, sa 22 miliona na 58,4 miliona evra. Šta tek reći za Sofag, čiji je izvoz, za nepunih godinu dana, porastao 662 odsto, sa 3,46 miliona na 26,4 miliona evra.
Pročitajte još
Da je to divljenja vredan poslovni uspeh svedoči i podatak da je u istom periodu nekada (i sada) najveći državni trgovac naoružanjem i vojnom opremom, Jugoimport SDPR, uspeo da od izvoza ostvari prihod od nepunih 73,2 miliona evra, što je za 18 miliona evra slabiji rezultat od Tešićevih kompanija.
Za nevericu je da državno preduzeće sa dominantnom ulogom i pozicijom na našem tržištu, sa 359 zaposlenih, višedecenijskom tradicijom, logistikom i razgranatom mrežom agenata širom sveta ima lošije izvozne rezultate od privatnog trgovca, sa svega nekoliko zaposlenih u tri firme, od kojih je najstarija osnovana pre samo četiri godine. Uz to, opravdano se nameće pitanje čemu uopšte služe prodajne i marketing službe i kompletan menadžment najvećih državnih preduzeća namenske industrije, a posebno valjevskog Krušika, kragujevačkog Zastava oružja, čačanske Slobode, trsteničke Prve petoletke – namenske, iz čijih fabrika i izlaze gotovi proizvodi, za koje su jedino i zainteresovani privatni trgovci naoružanjem.
„Milan Blagojević“ iz Lučana i Prva iskra iz Bariča, naime, snabdevaju druge vojne fabrike sirovinama, a Prvi partizan iz Užica posluje sve bolje i uglavnom proizvedenu municiju sam, bez posrednika, prodaje stranim kupcima. Nabrojana strateški važna državna preduzeća zajedno su na strana tržišta do kraja novembra 2023. direktno, bez posrednika, izvezla oko 156,5 miliona evra vrednu robu. Pri tome, ovih sedam državnih preduzeća zapošljavaju više od 10.200 ljudi. Zvuči skoro paradoksalno, ali je istina da su tri Tešićeve firme sa po nekoliko zaposlenih uspele da ino-kupcima u prvih 11 meseci 2023. ostvare 11 puta veći izvoz naoružanja i vojne opreme od najstarije fabrike naoružanja Zastava oružja (njen izvoz za 11 meseci lane bio je 8,55 miliona evra), 10 puta više od Prve iskre – namenska (9,3 miliona), devet puta više od Prve petoletke (10,3 miliona), četiri i po puta više od Krušika (20,8 miliona evra), tri puta više od „Milana Blagojevića – namenska“ (29,7 miliona evra) i Slobode (27 miliona evra).
Jedini svetli primer je užički Prvi partizan, koji je u istom periodu od izvoza svojih proizvoda zaradio nešto više od 60 miliona evra, znalački koristeći ogromnu potražnju za municijom na svetskom tržištu naoružanja. Ali, čak i Prvi partizan bi morao isporuke stranim kupcima da poveća za 50 odsto samo da bi se po ostvarenom izvozu približio firmama koje kontroliše najveći privatni trgovac oružjem na Balkanu.
Sami po sebi ovi podaci izazivaju dodatno podozrenje jer proizvođači, za razliku od trgovaca, imaju mogućnost da na inostrana tržišta svoje proizvode prodaju direktno, bez posrednika, po najpovoljnijim uslovima ili da, vodeći se svojim interesima, diktiraju uslove i domaćim trgovcima. Uprkos tome, zvanični podaci iz finansijskih izveštaja pokazali su da je kraj 2022. čak 10 od 19 preduzeća iz grupacije Odbrambena industrija Srbije dočekalo u minusu, te da su sva ta preduzeća zajedno te godine iskazala neto gubitak od 11 miliona evra, o čemu je NIN opširno pisao u avgustu 2023. u tekstu Ko je opljačkao oružare. A skoro istim tempom, kojim se gomilaju gubici državnih fabrika, rastu prihodi i profiti privilegovanih, privatnih trgovaca oružjem.
Iako Tešić nije formalni vlasnik Valira, Sofaga i Zenitproma, brojne su indicije koje pokazuju da ih upravo on kontroliše. Sofag je osnovan 20. aprila 2020, firma je registrovana na Dedinju, u Diplomatskoj koloniji 4, a prema podacima Agencije za privredne registre, zvanični vlasnik je Tešićeva mlađa ćerka, Jelena Petrović. Izvori NIN-a potvrđuju da je dugačak konvoj kamiona, koje je angažovao Sofag, natovaren oružjem i municijom, pravio priličnu gužvu na graničnom prelazu Gradina poslednjih dana novembra 2023.
Pročitajte još
Veza Tešića sa firmom Valir otkrivena je nakon što se kod Kavale u Grčkoj srušio avion sa oružjem ovog preduzeća, u julu 2022. Tada je poginulo svih osam članova posade aviona, koji je prevozio mine iz Krušika, koje je Valir preprodao Bangladešu. Indikativno je da je ta firma registrovana samo 11 dana nakon što su SAD, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije 9. decembra 2019, uvele nove sankcije Tešiću, njegovim saradnicima i firmama sa kojima je u to vreme bio povezan. U APR je kao formalni osnivač i direktor Valira upisan Stefan Čupković. Nekoliko meseci ranije, u maju 2019. osnovana je i firma Elvante (Elvante ltd). U APR-u se kao njen vlasnik vodi istoimeno preduzeće Elvante limited sa Kipra, u kom je Čupković jedan od dvojice direktora. Drugi je bio Goran Andrić, čije se ime na crnoj listi SAD nalazi odmah iza Tešićevog, uz obrazloženje da je jedan od njegovih najvažnijih saradnika.
NIN navodi da je uz to, Čupković prilikom osnivanja, 22. septembra 2020, bio i prvi direktor firme Lusor, koja je sa Tešićem povezana preko njegovog saradnika Kaleda Hameda. Kao njen vlasnik tada je bio upisan kiparski Hamervate limited, a sada je kao vlasnik Lusora u APR-u upisan Novus restaurants, čiji je jedini vlasnik Tešićev saradnik Kaled Hamed, državljanin Jemena sa srpskim pasošem. Direktor Novus restaurants-a od početka rada je Novak Novović, koji je u međuvremenu zamenio Čupkovića i na mestu novog direktora Lusora. KRIK je svojevremeno objavio da je 2016. Vlada Srbije, dok je Aleksandar Vučić bio premijer, Tešićevom partneru Hamedu dodelila državljanstvo Srbije, preskačući redovnu proceduru i pozivajući se na „nacionalni interes“.
Zenitprom je osnovan 7. maja 2018, na adresi Diplomatska kolonija 14 u Beogradu, samo godinu dana nakon što je Tešić prvi put bio na meti američkih sankcija. Kao vlasnik i direktor se u APR-u vodi Goran Tukić, koji je pre toga radio u državnom Jugoimport SDPR-u, a jedno vreme bio je i direktor takođe državnog preduzeća Utva avioindustrija iz Pančeva. BIRN je, međutim, u avgustu 2022. objavio da im je više različitih izvora potvrdilo da Tešić kontroliše i Zenitprom. U međuvremenu je kao sedište firme prijavljena nova adresa – Hercegovačka 16, u Beogradu na vodi – da bi tri meseca kasnije, na bivšoj adresi Zenitproma bila registrovana Fondacija Humana srca, koju vodi Tešićeva ćerka Danijela Vasilijević, a na istoj adresi je prijavljena i njena firma Emar. U akcijama ove Fondacije učestvovali su prijatelji predsednika Vučića, njegov kum i predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić i vlasnik i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević.
Čak 42 odsto oružja vrednog 38,3 miliona evra, koje su lane izvezle firme pod Tešićevom kontrolom, završilo je u Bugarskoj, a po vrednosti ostvarenog izvoza slede Azerbejdžan sa 18,65 miliona evra, Senegal sa 10,87 miliona, SAD sa nešto više od 9,1 milion, Turska sa 4,8 miliona, dok je ostalim zemljama isporučeno naoružanje vredno 9,4 miliona evra.
Sofag je kupcima iz Bugarske isporučio naoružanje proizvedeno u fabrikama domaće odbrambene industrije vredno 21,6 miliona, a Valir za 16,7 miliona evra. Zli jezici bi sada rekli da se Bugarska baš potrudila da pomogne i „oživi“ rad ovdašnjih fabrika naoružanja, što se nikako ne uklapa u nametnuti narativ vlasti.
Naime, od otkrivanja afere Krušik 2019, najviši predstavnici vlasti, među kojima se posebno isticao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nebrojeno puta su u javnosti ponavljali tvrdnju da Bugarska želi da uništi ovdašnju namensku industriju, lažno optužujući uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića i istraživačke novinare koji su pisali o ovoj aferi da zapravo rade „za interese bugarske vojne industrije“. A od tada do danas, skoro pet godina, dok je vlast pokušavala da odbrani neodbranjivo, čvrsto žmureći na dokumentovane dokaze da su sporni ugovori sklapani na štetu državnih preduzeća, privatni trgovci bliski vlastima, među kojima je i Tešić, koriste privilegovani položaj u fabrikama odbrambene industrije i kupuju oružje, municiju i drugu vojnu opremu po nepromenjenim uslovima i cenama ispod tržišnih, čime se nanosi direktna šteta proizvođačima u državnom vlasništvu.
Istovremeno, sve što kupe po cenama ponekad manjim i od cene koštanja, privatni trgovci stranim kupcima prodaju po višestruko višim cenama i tako ostvaruju ogroman profit, koji zadržavaju za sebe. Čitaoci NIN-a su prvi, još 2019, saznali kakvu je ulogu u ovim sumnjivim poslovnim aranžmanima imao glavni junak i ove najnovije priče, a nažalost od tada do danas se malo toga promenilo. Omiljeni trgovac oružjem srpskih vlasti očito je uspeo da sačuva svoj položaj, status i privilegije.
Pročitajte još
Malo je, međutim, verovatno da je sve oružje koje su Tešićeve firme lane izvezle u Bugarsku tamo i ostalo. Zato se kao ključno nameće pitanje gde zapravo završava naoružanje nakon što dođe u Bugarsku i ko je stvarni kupac tog naoružanja i to će svakako biti tema posebnog istraživanja u narednom periodu.
Druga „omiljena“ izvozna destinacija Tešićevih firmi u 2023. bio je Azerbejdžan. Kargo avioni azerbejdžanskog avio-operatera Silk vej transportovali su sa beogradskog i niškog aerodroma oružje i municiju iz srpskih fabrika namenske proizvodnje vredno 18,65 miliona evra. Od prve isporuke za Azerbejdžan, u novembru 2020, pa do poslednje evidentirane, u oktobru 2023, Valir je kupcima iz te zemlje prodao oružja i municije za čak 78 miliona evra, ili tačnije za 77.981.118 evra. I to ne bi bilo toliko čudno da od oružja i municije, koje su Tešićeve kompanije ranije isporučile Jermeniji, do 15. juna 2020, nisu ginuli azerbejdžanski vojnici tokom sukoba zbog NagornoKarabaha. NIN je svojevremeno prvi objavio da su Tešićeve firme Vektura trans i Partizan tek isporučile najmanje 142.000 komada minobacačke municije različitog kalibra, 10 raketa grad-2000, 50 minobacača za mine kalibra 120 milimetara i tri protivavionska topa M55 kalibra 20 milimetara.
Nakon izbijanja sukoba u junu 2020. i pogibije nekoliko azerbejdžanskih vojnika od oružja proizvedenog u fabrikama Krušik, Prva petoletka – namenska i Zastava oružje, izbio je veliki diplomatski skandal, a Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana je „izrazilo duboko razočaranje i zbunjenost zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu minobacača i drugog oružja različitog kalibra u Jermeniju, koja je zatim to oružje iskoristila u napadu na azerbejdžanske policajce na granici dve zemlje“.
U rešavanje ozbiljnog diplomatskog problema uključili su se i predsednici dveju zemalja, dugogodišnji ambasador Azerbejdžana u Srbiji je razrešen dužnosti i uhapšen po povratku u zemlju, Srbija je morala prevremeno da otplati veliki kredit Azerbejdžanu, a omiljeni trgovac oružjem srpskih vlasti, koji je do juna 2020. snabdevao odbrambene snage Jermenije, samo par meseci kasnije započeo je, doduše preko druge firme (Valir), sa isporukama oružja i municije Azerbejdžanu, koje do danas nisu prekinute. Već te 2020.
Valir je u Azerbejdžan izvezao oružje vredno 12,8 miliona evra, sledeće godine za čak 41,58 miliona, pretprošle za 4,9 miliona, a lane do kraja novembra za 18,6 miliona evra. Ukupno za tri i po godine skoro 78 miliona evra.
Osim što su za posledicu imale diplomatski skandal, isporuke oružja Vekture trans kupcu iz Jermenije bile su sporne i zbog nekih drugih razloga. Tri nedelje pre 9. marta 2018, kada je Tešićeva Vektura trans potpisala prvi ugovor sa Krušikom za izvoz u Jermeniju, Nadzorni odbor fabrike iz Valjeva dao je saglasnost na 7,15 miliona dolara vredan direktan ugovor ove državne fabrike sa Ministarstvom odbrane Jermenije. Taj posao, međutim, nije nikada realizovan, jer nije dobio saglasnost – nadležnih u Srbiji! Za razliku od Krušika, Tešićeva firma je za ugovorene isporuke sa istim kupcem u Jermeniji brzo dobila sve potrebne saglasnosti – ministarstava odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, BIA i na kraju Ministarstva trgovine.
Dok je u maju 2018, kako se sam hvalio, Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, Tešićeva Vektura trans je te godine sa Krušikom potpisala četiri ugovora i započela sa isporukama oružja Jermeniji, vredna 5,9 miliona evra i 5,3 miliona dolara, a iz „paking liste“ vidi se da je uz mine iz Krušika isporučila i tri protivavionska topa M55A4 Zastava oružja i 100 minobacača Prve petoletke – namenske, čija je direktorka u to vreme bila Anđelka Atanasković, kasnije ministarka privrede u drugoj vladi Ane Brnabić.
To oružje Vektura trans je izvezla preko poreskog raja na Maršalskim ostrvima. Izvoz preko poreskih rajeva stvara sumnju i da je Krušik dodatno oštećen u korist trgovca posrednika, koji ima pravo samo na proviziju kao procenat od krajnje cene, koji je iznosio pet odsto.
Uganda, Nigerija, Kongo, Libija i Egipat su već tradicionalna tržišta na afričkom kontinentu kojima kompanije Slobodana Tešić godinama izvoze oružje i municiju, a od novembra 2023. naoružanje proizvedeno u Srbiji, vredno 10.867.000 evra, koristiće i oružane snage Senegala.
Ceo tekst pročitajte u novom broju nedeljnika NIN.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar