Hoće li opozicija imati dovoljno vremena za kampanju: Šta se dešava ako svi izbori budu 2. juna

Iako su izbori raspisani pre dve nedelje, prava izborna kampanja još uvek nije počela iz razloga što i dalje nije poznato da li će dve najveće opozicione koalicije Srbija protiv nasilja i NADA učestvovati na predstojećim beogradskim izborima.

Zahtevi opozicije odavno su poznati kao i sada već čuvena rečenica “neće biti izbora ukoliko ne dođe do poboljšanja izbornih uslova”.

Zbog toga je fokus opozicije trenutno prebačen na dijalog sa vlastima, u nadi da će doći do poboljšanja uslova kao i ispunjenja zahteva da svi izbori budu održani u istom danu.

Ako je suditi po nedavnim izjavama opozicionih predstavnika, oni ću na izborima učestvovati ako im se to ispuni.

Spajanje izbora i dalje moguće i izvodljivo ukoliko se do 18. aprila izmeni Zakon o lokalnim izborima, povećavajući rok za raspisivanje izbora sa 120 pre isteka mandata na 150 dana, što je jedan od predloga opozicije.

U tom slučaju opoziciji bi ostalo mesec i po dana za kampanju, a da li je to dovoljno?

Uzimajući u obzir činjenicu da su beogradski izbori koji su održani 17. decembra prošle godine kao i lokalni izbori u 65 opština i gradova, raspisani 1. novembra odnosno 46 dana ranije, opozicija bi imala isto vremena za kampanju kao za prethodne izbore.

S tim da bi prvih nekoliko dana, kao i prošlog puta, opozicija potrošila na prikupljanje potpisa za kandidatura na izborima, a ne na aktivnu kampanju.

Kada se to oduzme opozicija bi imala na raspolaganju nekih mesec dana za rad na terenu, mitinge, kampanju od vrata do vrata, kao i druge uobičajene predizborne radnje, što bi ponovo, bilo istovetno vremena kao prošle godine.

Da ima vremena smatra i univerzitetski profesor Čedomir Čupić, ali dodaje da je potrebno je nekoliko uslova pre toga ispuniti.

"Ako bi se hitno formirala grupa koja bi ispitala birački spisak koja bi ustanovila da li je sve u redu sa njim i ukoliko se javni servis otvori pod hitno u roku od pet, šest dana onda pretpostavljam da bi opozicija imala vremena za kampanju. Ali u slučaju ako bi se ovo svodilo na odlaganje i da se sa time odlaže do recimo 15. maja onda nema vremena. To je pitanje racionalizacije, kako će izgledati to vreme i da li će postojati opstrukcija", kazao je Čupić za Novu.

Međutim, postoji jedna razlika u odnosu na prethodne izbore koja bi značajno otežala kampanju, a to je reč bojkot.

Iako opozicioni predstavnici izbegavaju tu reč, jasno je, da gotovo tri nedelje govore o tome da neće učestvovati na izborima, odnosno, da će ih bojkotovati ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi.

Pred prošle izbore nije se dovodilo u pitanje da li će opozicija izaći ili će bojkotovati izbore jer su sami zahtevali raspisivanje prevremenih parlamentarnih i beogradskih izbora.

Ovoga puta, nešto više od mesec i po dana, nejasno je da li će izaći, a upravo to može da bude razlog zbog čega bi im posao animiranja birača, ukoliko dođe do odluke da ipak učestvuju na izborima, bio daleko teži.

Podsetimo, nedavno je narodni poslanik i kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović rekao da bi svaka odluka, bojkot ili ne, imala svoju dobru ili lošu stranu.

„Želimo da damo svaku šansu ovim pregovorima. Bilo bi loše da izađemo iz ovoga bez da napravimo neki korak ka slobodnim i fer izborima. Naterali smo vlast da ponovi izbore, što je veliki uspeh opozicije, veliki uspeh je međunarodna podrška koju smo dobili sa svih strana sveta. Sada se razgovori vode o tome šta ćemo sa time da radimo“, rekao je Lazović.

BONUS VIDEO: