Ova vlast nikad neće organizovati regularne izbore. Da ih je ranije organizovala ne bi imala sledeću priliku jer više ne bi bila vlast. Izborne manipulacije su suštinski mehanizam opstanka SNS na vlasti. Na to se troši najviše energije i tome se poklanja maksimalna pažnja, kaže u intervjuu za portal Nova.rs predsednik Stranke Srbija centar Zdravko Ponoš.
Za danas je najavljen sastanak sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić oko izveštaja misije ODIHR. Šta očekujete od tog sastanka?
Tužna je situacija u kojoj je ova zemlja ako treba da se pozdravi spremnost vlasti da razgovara s opozicijom o otklanjanju izbornih neregularnosti koje su uočili međunarodni posmatrači. A upravo takva je situacija. Mi iz opozicije smo inicirali te razgovore, zvanično smo se obratili pismom predsednicima Vlade i Skupštine. Danas dobijamo Anu Brnabić, dva u jedan. To je već čudo. Da sačekamo i vidimo da li će biti i jedino. Za ono šta mi kao opozicija tražimo i ono što su preporuke ODIHR treba samo elementarna spremnost vlasti da izborni uslovi u Srbiji budu bar kao pre 12 godina. Stanje u medijima je najočiglednija stvar kojoj treba remont. Sve televizije s nacionalnim frekvencijama su “Aleksandrove šarenice”.
Verujete li da je ova vlast uopšte spremna da dozvoli demokratske izbore?
Ova vlast nikada neće organizovati regularne izbore. Da ih je ranije organizovala ne bi imala sledeću priliku jer više ne bi bila vlast. Izborne manipulacije su suštinski mehanizam opstanka SNS na vlasti. Na to se troši najviše energije i tome se poklanja maksimalna pažnja. Zato se ne treba oslanjati na obećanja da će ispuniti preporuke ODIHR. Neće. Ispuniće neke tehničke koje nemaju veze s krađom. Ovaj režim će praviti ustupke srazmerne pritisku opozicije, domaće javnosti i međunarodnih organizacija. Unormaljivanje izbornih uslova u Srbiji, dok je SNS na vlasti je mukotrpan posao, ali on mora da se uradi kako bi napravili prekretnicu. Ovaj period pod SNS je dovoljno poučan i za one koji su indolentni prema politici.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta vi mislite o ideji bojkota izbora? Da li je ona za vas prihvatljiva?
Nema nikakvog smisla da opozicija ide na unapred pokradene izbore. Izborna krađa na decembarskim izborima je dokumentovana i dokazana. Jako je važno da postoji široko rasprostranjeno razumevanje, pa čak i među SNS glasačima, da su ti izbori bili neregularni. Imajući to u vidu, opozicija ima moralno pravo i politički razlog da ne pristaje na ponavljanje izbora pod istovetnim uslovima. Najpre smo jasno rekli da ne prihvatamo i ne priznajemo rezultate beogradskih decembarskih izbora. Ja sam to izjavio 18. decembra. Režim se koprcao i na kraju prihvatio ponavljanje tih izbora. Zatim su pokušali da te izbore zbrzaju organizujući ih već 28. aprila bez ikakve popravke izbornih uslova. Jasno smo rekli da takvih izbora neće biti. Režim je shvatio poruku i odustao od tog datuma. Sad barataju s datumom 2. jun. I ponovo ništa ne rade na izbornim uslovima. A mi smo ponovo rekli – ako nema uslova, neće biti ni izbora 2. juna. Izbori na kojim ne učestvuju koalicije Srbija protiv nasilja i Nada nisu izbori.
Šta mislite zbog čega nije došlo do međunarodne istrage o izborima u Srbiji koja je najavljivana? Smatrate li da su time izneverena očekivanja opozicije?
U svemu je važno da se ima razuman menadžment očekivanjima. Izborna krađa u Srbiji je privukla ogromnu pažnju u Evropi, ali ima nekih tema koje više brinu evropske vlade i briselsku administraciju. Demokratija u Srbiji je Evropi i Americi u ovom period manje važna od regionalnih tema i onih koji se tiču rata u Ukrajini. Za ono što je njima kratkoročno posmatrano važno, korisniji im je saradnik nego partner. Vučić je koristan saradnik. On nije ugledan partner. A i za odrađivanje poslova, posebno oko Kosova, pragmatično je da se sve završava na istom šalteru. Treba ipak da se primeti da je izborna krađa u Srbiji zavredila dužnu pažnju ne samo OEBS, Evropskog palamenta i evropskih vlada i parlamenata već i Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Međunarodni posmatrači su registrovali i dokumentovali izborne neregularnosti. To je činjenica koju su svi navedeni konstatovali. Istraga bi mogla da se pozabavi tehnologijom sprovođenja tih neregularnosti i mera za njihovo otklanjanje. Ali borba za regularne uslove je naša, domaća poltička bitka za demokratizaciju Srbije.
Kako može da se spreči selidba birača iz mesta u mesto koja se svakodnevno dešava i nakon izbora?
Neverovatno je da umesto prekida takve prakse imamo situaciju da predsednik države objašnjava kako je to sasvim u redu. Zato je važno da se uspostavi mehanizam koji to ne dozvoljava. Za početak, najvažnije je da taj mehanizam ne bude pod kontrolom vlasti već opozicije uz učešće kompetentnog civilnog sektora. Sve ostalo su tehnikalije.
Da li je izlaženje iz krize usvajanje leks specijalisa kojim bi svi izbori bili održani na jesen?
To je pravni mehanizam kojim se pruža formalna mogućnost za izlazak iz krize organizovanjem izbora van redovnih rokova. Ali to svakako nije dovoljno. Važno je pod kakvim uslovima će se organizovati ti izbori. Nisu tema rokovi, nego uslovi. I drugo – treba nam novi, privremeni institucionalni mehanizam koja obezbedjuje i garantuje sprovođenje onoga što se dogovorimo. Drugim rečima, treba nam telo sa izvršnim ovlašćenjima.
Budući da ste prvi put ste poslanik u Narodnoj skupštini, kakav je utisak na vas ostavila atmosfera i može li uopšte da se razgovara s naprednjacima?
Očekivano. Ne gajim optimizam da ćemo imati zrelu parlamentarnu debatu s poslanicima SNS. Verujem da među njima ima ljudi s kojima je moguće pristojno razgovarati, ali imam utisak da oni neće dobijati priliku da se oglase u Narodnoj skupštini. Tokom konsituisanja Skupštine bilo je očigledno da SNS primenjuje prastari Šešeljev skupštinski obrazac – pravljenje cirkusa od Skupštine, personalno vređanje, ometanje, diskusije koje nemaju veze s temom i slično. A za sve to su izabrani njihovi poslanici koji nemaju nikakvih skrupula u takvom ponašanju. Neki su u tome veoma uspešni i poznati već 30 godina, a neki brzo uče. Uveren sam da je takvo ponašanje SNS osmišljeno kako bi se Skupština obesmislila i kako bi se TV prenosi zasedanja učinili negledljivim. Sve to kako bi u odnosu na takvu Skupštinu i impotentnu Vladu Vučić izgledao kao jedini i nezamenjivi staratelj narodu i državi.
Nedeljnik Radar je objavio snimke na kojima se čuje glas ministra finansija Siniše Malog kako učestvuje u očigledno nelegalnim radnjama oko trošenja novca. Očekujete li da se uskoro pojave i neki snimci na kojima se čuje glas predsednika?
Ne. Ne još uvek iz domaćih izvora. Niko nije spreman da plati cenu za to, a verujem da bi bila visoka. Uostalom, teško da ima neko u toj družini o kome neko drugi nema nešo kompromitujuće, a naročito onaj ko je na vrhu piramide vlasti srasle s kriminalom. Problem za državu je što kompromitujuće podatke imaju stranci. To se odnosi na Banjsku, na crnogorske klanove, na Jovanjicu, na niz korupcijskih šema oko infrastrukturnih projekata i javnih nabavki. Takve stvari su im korisne dok se ne objave, do tada su koristan ucenjivački mehanizam. Kad ih objave, znači da je pala cena onome koga ucenjuju. Curenje detalja iz skaj komunikacija iz slučaja Šarić znači da je cena pala. Na temu Banjske se i dalje lepo radi.
Hoćemo li saznati ko je Oskar? Ko ga skriva?
Svi znamo ko je Oskar.
Čuli smo od predsednika države da će razmotriti mogućnost da se napusti Savet Evrope ako Kosovo postane članica, iako je na to pristao sporazumima iz Brisela i Ohrida. Čemu onda takav nastup?
To bi naravno bilo glupo i jako štetno za našu zemlju. Ta formulacija da će “nesto razmotriti” služi inače za podizanje temperature za domaću publiku. Ulazak Kosova u međunardone organizacije je nešto na šta je Vučić dao pristanak u Briselskom ili preciznije Vučić-Kurti sporazumu, a onda je prihatanjem Ohridskog sporazuma pristao i na impementaciju. Nije bila ni nepoznanica kojim redosledom će se Kosovo na osnovu tog sporazuma pripuštati u međunarodne organizacije. Vučić sad drami za domaću javnost kako bi mu to prošlo što bezbolnije. Pravda se kako ga je neko prevario, kako je Kurti trebalo da završi tri stvari, a završio je samo jednu pre ulaska u Savet Evrope. Time mu se omaklo priznanje da je on pristao na ulazak Kosova u SE, ali da su ga ponovo izigrali oko nekih obećanja Prištine. Znači – nema on problem s ulaskom Kosova u SE, a ni s tim što je ispao “skoro budala”, kako sam reče. Radi se samo o maskiranju onog što sprovodi i pranju od odgovornosti. Tome služi i učestalo slikanje s vojskom. Vikendom, da se podigne gledanost i demonstrira prepametnost.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare