Brnabić odgovorila na zahteve opozicije: Prihvatam sve osim jednog

Ana Brnabić je u odgovoru navela da će sledeći sastanak o pristiglim predlozima, a koji su "kategorizovani u pet zahteva", biti održan u sredu, 17. aprila, sa početkom u 9.00 časova.

"Osim jednog predloga koji je direktno suprotan Ustavu Srbije, sve ostale predloge prihvatam u najboljoj veri da ćemo u narednim danima formirati oba radna tela — i za izmene i dopune relevantnih zakona u skladu sa preporukama ODIHR, i za uvid, reviziju i kontrolu Jedinstvenog biračkog spiska", napisala je Brnabić u odgovoru.

Ona je u dopisu i obrazložila zašto ne prihvata zahtev koalicije "Srbija protiv nasilja" o obustavi izbornih radnji za beogradske izbore.

"Ono što je činjenica jeste da su izbori za odbornike Skupštine grada Beograda raspisani blagovremeno, 3. aprila 2024. godine, kada je isticao zakonski rok za predsednika Skupštine Srbije da raspiše navedene izbore, s obzirom na to da je Ukupan izveštaj o rezultatima izbora za odbornike Skupštine grada Beograda, održanih 17. decembra 2023. godine, objavljen 3. januara 2024. godine, te da je 3. marta isticao rok za konstituisanje novoizabrane Skupštine grada Beograda. Izborni postupak je, dakle, započet, Gradska izborna komisija (GIK) je, u skladu sa zakonskom obavezom, utvrdila i objavila obrasce za kandidovanje i već je podneta i proglašena i prva izborna lista kandidata za odbornike, što znači da bi prihvatanje navedenog zahteva opozicije neosnovano i neopravdano dovelo do povrede prava i Ustava Srbije. Iz ovih razloga, navedeni predlog ie apsolutno neprihvatljiv i suprotan je Ustavu", napisala je Ana Brnabić u svom odgovoru.

Komisija za praćenje implementacije preporuka ODIHR

Među zahtevima poslaničkih grupa je i da Narodna skupština formira radno telo (predlog poslaničkih grupa u okviru koalicije 'Srbija protiv nasilja') ili Komisiju za praćenje implementacije preporuka ODIHR (predlog SDA i PDD), koje bi činili narodni poslanici vlasti, opozicije i predstavnici civilnog društva, a čiji zadatak bi bio da izradi predloge zakona kojima se ispunjavaju sve preporuke ODIHR, a posebno preporuke br. 1, 4, 5, 6, 7, 18, 19 i 21 iz finalnog izveštaja ODIHR.

To posebno uključuje, ali nije ograničeno na, kako je navela predsednica Skupštine Srbije, izradu predloga za izmenu i dopunu: Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima, Zakona o JBS, Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o Ustavnom sudu.

"Važno mi je da napomenem da su, dodatno, određene poslaničke grupe, a posebno organizacije civilnog društva (CRTA, CeSID i Transparentnost Srbija) skrenule pažnju u svojim predlozima, da se ovo radno telo mora baviti svim preporukama ODIHR koje nisu primenjene, ili nisu u potpunosti primenjene, kako onim iz Konačnog izveštaja o sprovedenim parlamentarnim izbora održanim 17. decembra 2023. godine, tako i iz svih ranijih izveštaja. S obzirom da se sve poslaničke grupe koje su se izjasnile slažu da preporuke ODIHR u prinicipu treba primeniti, mada su neke protiv određenih preporuka, kao na primer preporuke broj 1 — da se razmotri uklanjanje ograničenja u pogledu davanja potpisa podrške za više od jedne izborne liste, a što je iznela poslanička grupa Ivica Dačić — Socijalistička partija Srbije. Jasno želim da kažem da se ovaj predlog prihvata i da, na sledećem sastanku, nadležna Služba NSRS treba da predstavi konkretan predlog za osnivanje ovog radnog tela, njegovu ulogu, način rada, ciljeve, članove i metodologiju rada, a da će se radno telo baviti i prethodnim preporukama ODIHR koje nisu uopšte ili u potpunosti primenjene", rekla je Brnabić.

Izmene u biračkom spisku 6 ili 12 meseci nakon promene prebivališta

Brnabić je navela da je njen predlog da se prihvati i zahtev koji su iznele poslaničke grupe grupisane oko koalicije "Srbija protiv nasilja", kao i organizacije civilnog društva (CeSID), a kojim se traži da se izmene relevantni zakoni tako da se promene u evidenciji prebivališta evidentiraju u Jedinstveni birački spisak nakon 12 meseci (predlog "Srbije protiv nasilja"), odnosno 6 meseci (predlog CeSID), nakon promene prebivališta u cilju uspostavljanja poverenja građana u tačnost biračkog spiska.

"Iako ostale poslaničke grupe nisu iznele ovo kao predlog, niti su se do sada po ovom predlogu izjašnjavale, razumevajući intenciju i logiku iza ovakvog predloga, želim da naglasim da je moj predlog da se ovo prihvati, a da se u razgovoru definiše da li je prihvatljiv rok 6 ili 12 meseci, a u skladi sa najboljom međunarodnom praksom i preporukama i mišljenjem relevantnih organizacija i institucija, kao što je Venecijalnska komisija", navela je Brnabić.

O datumu lokalnih izbora

Ana Brnabić je navela i da je spremna da razgovara o zahtevu političke stranke SDA i PDD, a kojim se traži da se izbori za odbornike u Skupštinama gradova i opština u Srbiji održe u periodu između 29. septembra i 13. oktobra 2024. godine.

"U skladu sa mojim predlogom iznetim na Kolegijumu 3. aprila ove godine, apsolutno sam spremna da razgovaram o ovom predlogu, uz razumevanje da izbori za odbornike u Skupštini grada Beograda moraju da se održe u zakonskom roku, odnosno 2. juna 2024. godine", ponovila je ona.

Komisija za reviziju i kontrolu biračkog spiska

Što se tiče petog zahteva kojim se traži formiranje Komisije za vršenje uvida, revizije i kontrolu nad biračkim spiskom, Brnabić je predložila da nadležna služba Skupštine Srbije pripremi konkretan predlog za formiranje Komisije i predstavi ga na sledećem sastanku u sredu.

"Skupština Srbije svakako može da obrazuje ovakvu Komisiju sa jasnim nadležnostima i metodologijom rada bez donošenja posebnog zakona ili izmena i dopuna postojećih zakona", rekla je ona.

Ona je navela da su do sada predloge članova ove komisije dostavile poslaničke grupe Aleksandar Vučić — Srbija ne sme da stane (Nikola Banjac i Vesna Mizdrak), Ivica Dačić Socijalistička partija Srbije (Marjan Jovanović i Aleksandra Mlađan), Mi glas iz naroda (Marko Dejanović), SDA i PDD (Ahmedin Škrijelj i Rahim Salihi).

"Ostale poslaničke grupe ili nisu dostavile imena ili su, kao i određene organizacije civilnog društva (CRTA), dale predlog da posebnim zakonom moraju da se definišu ciljevi, načela, nadležnosti, sastav i način rada Komisije", dodala je ona.

"Imajući sve ovo u vidu, smatram da smo napravili još jedan korak u dobrom pravcu i još jednom vam se iskreno zahvaljujem na učešću u ovom procesu", zaključila je Brnabić u odgovoru poslaničkim grupama.

***

BONUS VIDEO - Vlast pokušava da umanji važnost lokalnih izbora, Vučić tvrdi da to interesuje tek dva odsto građana