Podeli
Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Prema jučerašnjoj izjavi predsednika Srbije, Narodna skupština bi konačno moglo da zaseda narednog ponedeljka ili utorka, 43 ili 44 dana nakon proglašenja vanrednog stanja, piše portal European Western Balkan.

Profesroka Violeta Beširević sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union, u razgovoru za EWB, navodi da je pri proglašenju vanrednog stanja došlo je do povrede ustavnog načela vladavine prava, jer kako objašnjava, mogao se naći bezbedan način da se sednica održi u odgovarajućem otvorenom prostoru kao što su se svojevremeno na otvorenom održavale sednice Vlade Srbije, ili da se sednica mogla održati u samoj zgradi Skupštine uz sve bezbednosne mere, uz fizičku razdvojenost poslanika, kao što je to urađeno u Francuskoj, kada se francuski parlament sastao samo da proglasi vanredno stanje.

Sličnog mišljenja je i Sofija Mandić, pravnica i aktivistkinja za ljudska prava iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), koja je rekla za ovaj portal da je Narodna skupština morala je da se sastane i odluči o proglašenju vanrednog stanja, kako bi raspravila o potrebi da ono bude proglašeno, kao i eventualnim merama za ograničavanje prava građana.

“Treba da imamo u vidu da u trenutku proglašenja vanrednog stanja nije bila proglašena čak ni epidemija na teritoriji Republike Srbije, to je učinjeno tek pet dana kasnije – 20. marta“, rekla je Mandić i dodala da  čak i da epidemija jeste bila proglašena na vreme, mogli su biti obezbeđeni zdravstveni uslovi u kojima Narodna skupština može bezbedno da zaseda, makar to bilo i na otvorenom.

Beširević je potvrdila da je predsednica Narodne skupštine, u skladu sa članu 244, stav 1, tač. 5 Poslovnika NS jeste ovlašćena da obavesti predsednika Republike i predsednicu Vlade da Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, ali je takođe mišljenja da se mogao naći način da NS potvrdi ovu odluku.

“Ukoliko takvu procenu donese predsednik NS, primenjuje se odredba člana 200, stav 5. Ustava RS“, istakla je Beširević i dodala da je mišljenja da su se uz primenu savremenih tehnoloških i komunikacionih sredstava, mogli iznaći načini da se ovo dogodi u roku od 48 sati, u skladu sa članom 200, stav 8. Ustava RS.

EWB navodi da, iako je Narodna skupština raspuštena, odlukom predsednika Republike o raspisivanju izbora za narodne poslanike i ostala da vrši “tekuće i neodložne poslove“, sada kada je proglašeno vanredno stanje uspostavljena je njena puna nadležnost koja traje do okončanja vanrednog stanja, ako je suditi prema članu 109 Ustava. Takođe, član 106 Ustava naše zemlje propisuje da u vanrednom stanju nije potrebno da bilo ko saziva Narodnu skupštinu jer se ona po proglašenju vanrednog stanja sastaje bez poziva.

Pored navedenih pravnih osnova, profesorka Beširević ističe u razgovoru za portal EWB da i u članu 200, stav 3. Ustava, kojim se navodi da se “za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena“ znači da se ne zahteva da određeni broj poslanika ili Vlada zahtevaju održavanje sednice Narodne skupštine kao u slučaju vanrednih zasedanja, a može se tumačiti i da nije potrebno ni da predsednik Narodne skupštine u skladu sa članom 104, stav 2. Ustava sazove sednicu.

“Ustav je nedorečen. Interesantno je napomenuti da Poslovnik Narodne Skupštine, u članu 244, st. 1. tač. 1 predviđa da Predsednik Narodne skupštine, u slučaju ratnog ili vanrednog stanja, određuje vreme i mesto održavanja sednice Narodne skupštine, ovo zbog toga što je ipak potrebno da neko obavesti poslanike da će se sednica održati“, pronosi EWB reči profesorke Beširević.

Kako se navodi, ona je zaključila da shodno navedenim ustavnim i zakonskim odredbama Skupština ima pun kapacitet da odlučuje u vanrednom stanju.

Mandić primećuje da se Vlada i svi drugi izvršni organi mogu sastajati, a da to jedino ne može Narodna Skupština, ističe se u tekstu.

“Vidimo da se predstavnička tela širom Evrope pronalaze načine da odlučuju u pandemijskim uslovima, a ovo je izuzetno bitno zbog demokratske kontrole uvođenja mera ograničavanja prava građana, kao i zbog javnosti rasprave o ovim pitanjima“, zaključuje ona.

Međutim, iako ne postoje prepreke u pozitivnopravnim propisima, postoje one prepreke političke prirode, mišljenja je Mandić.

Komentari

Vaš komentar