Dojče vele: Počinju manevri koji zabrinjavaju Zapad, učestvuje i Srbija

Zajednički strateški manevri „Zapad 2021“ (Запад-2021) počinju 10. septembra i održavaju se na četiri beloruska i devet ruskih poligona. Ukupno će učestvovati do 200.000 vojnika.U Belorusiji i Rusiji se svake dve godine održavaju vežbe „Kolektivnih snaga za brzo reagovanje“ (CRRF) zemalja koje pripadaju vojnom savezu „Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti“ (ODKB). Strateški vojni manevri poslednji put su izvedeni 2017. pod imenom „Zapad“.Prema informacijama iz Minska, u prvom delu manevra, na beloruskoj teritoriji, biće samo 12.800 vojnika, uključujući 2.500 iz Rusije i oko 50 iz Kazahstana.Ovoga puta, u drugom delu manevara na ruskom tlu, pridružiće se i vojska iz Jermenije, Kazahstana, Tadžikistana, Indije, Kirgizije, Mongolije, Srbije i Šri Lanke. Kina, Vijetnam, Mjanmar, Pakistan i Uzbekistan šalju posmatrače.

"Veliki ruski vojni šou“

Ono što je ovoga puta posebno jeste neviđen opseg manevara, kaže Sergej Bogdan sa istorijskog instituta Fridrih Majneke pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu. „Manevri na koje je Minsk nekada uticao, sada se pretvaraju u binu za veliki ruski vojni šou“, ocenjuje Bogdan za DW. On je istovremeno uveren da je učešće kazahstanske vojske postignuće za Minsk: „Mislim da je Belorusija, zbog ozbiljne političke izolacije, želela još veće učešće Kazahstana i drugih zemalja.“Denis Meljancov iz ekspertske platforme „Minsk-dijalog“ objasnio je u intervjuu za DW da prvi deo manevara koji se odvija u Belorusiji, tradicionalno ima za cilj odbranu rusko-beloruske unije. Ovoga put je, međutim, predviđeno manje ljudstva i opreme nego pre četiri godine. A u drugom delu, na ruskim poligonima, Moskva želi da pokaže da „ima dovoljno saveznika i da može da napravi koaliciju protiv Zapada“, rekao je Meljancov.Vojni stručnjak Vasilij Kašin sa Moskovske visoke ekonomske škole ubeđen je da su sadašnje vežbe namenjene i ispitivanju operativne spremnosti čitavog komandnog sistema ruskih oružanih snaga u slučaju velikih sukoba: „Da su odnosi između Rusije i Zapada konstruktivniji, manevri bi izgledali drugačije – sa mnogo posmatrača“, ukazao je Kašin za DW.

Vežbe odražavaju stanje u regionu

Manevri „Zapad 2021“ zasnovani su na kriznom i konfliktnom scenariju povezanom sa „povećanjem aktivnosti ilegalnih oružanih grupa, separatističkih i međunarodnih terorističkih organizacija uz spoljnu podršku“.Prema rečima Sergej Bogdana, taj scenario se praktikovao i u prethodnim zajedničkim manevrima. Vasilij Kašin takođe smatra da se vežbe održavaju radi spremnosti protiv terorističkih napada. Međutim, prema mišljenju tog stručnjaka, pozivanje na „spoljnu podršku“ ukazuje na ozbiljne međunarodne razlike. „Rusija i Zapad međusobno se optužuju za subverzivne aktivnosti. Zato to opravdanje samo odražava loše stanje odnosa između Moskve i država NATO“, ocenjuje Kašin.

Reakcija suseda i posledice po region

Tokom manevara „Zapad 2017“, evropski posmatrači su strahovali da bi deo ruskih trupa mogao i da ostane u Belorusiji. Prema Denisu Meljancovu, razlog za to bio je napet odnos između Rusije i Ukrajine.I ove godine čuju se slični glasovi, uključujući optužbe da Moskva i Minsk protiv EU vode hibridni rat – kombinaciju klasičnih vojnih operacija, sajber napada ili propagande.Prema rečima stručnjaka, to ima veze sa izolacijom Belorusije i sankcijama koje je Zapad uveo, nakon što je Aleksandar Lukašenko prošle godine suzbio masovne proteste. Drugi razlog je izbeglička kriza koju je Belorusija izazvala na granici sa Litvanijom i Poljskom.Vasilij Kašin naglašava da su vremena pre i posle protesta protiv zvaničnih rezultata predsedničkih izbora u avgustu 2020. dve različite epohe u beloruskoj spoljnoj politici. „Minsk zna da su male šanse da se u dogledno vreme vrati onome što je nekada bilo takozvana multi-vektorska politika. Lukašenko je dugo uspevao da sedi na dve stolice, ali je morao da donese odluku, i to je učinio“, smatra Kašin. Prema njegovim rečima, Lukašenko sada želi da demonstrira potpuno novi nivo vojne interakcije sa Rusijom.Pre četiri godine, Minsk je još demonstrativno protivrečio Moskvi i tražio da se manevri održavaju na poligonima udaljenim od državnih granica, zahtevajući pritom i veću transparentnost sa što je moguće više posmatrača, podseća Meljancov. Istovremeno, prema Bogdanu, Zapad je prethodnih godina optuživao Belorusiju da pogoršava situaciju i da takoreći pomaže u pripremi ruske invazije na Ukrajinu.

Manevri NATO u Ukrajini

Vezano za reakciju suseda u regionu na manevre „Zapad 2021“, Sergej Bogdan kaže da će se krajem septembra na svim poligonima za obuku ukrajinske vojske, ali i na Crnom i Azovskom moru, održati manevri „Zajednički napori 2021“ (Joint Efforts) – uz učešće vojske iz desetak članica NATO i zemalja-partnera.„Obe strane proširuju svoje manevre, pojačavaju svoju ofanzivnu komponentu, pa čak i izazivaju jedna drugu“, rekao je Bogdan. On očekuje da će se region „sve više militarizovati, što će imati posledice po sigurnost i stabilnost celog kontinenta i sveta.“

"Liči na hladnoratovsku rutinu“

Uprkos svim problemima, kaže Kašin, situaciju ne treba previše dramatizovati: „Pre sastanka Bajdena i Putina u Ženevi u junu, postojao je period izuzetno opasnih tenzija oko Ukrajine. Bilo je koncentracija trupa, velikih vežbi i neprijatnog tona. Samit nije promenio ništa fundamentalno, ali je doneo određeno popuštanje.“Prema Kašinovim rečima, trenutnim manevrima, koji se odvijaju gotovo istovremeno, suprotne strane pokazuju da su spremne da brane svoje interese. U isto vreme, niko ne želi da ode predaleko. „Ovo već liči na hladnoratovsku rutinu“, zaključuje Kašin.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram