0
Još jedna runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, uz posredovanja Miroslava Lajčaka, završena je fijaskom. Dogovor o registarskim tablicama nije postignut, a nema naznaka ni da će se u skorije vreme na dnevnom redu naći neka krupnije pitanja, poput Zajednice srpskih opština, energetike i imovine.
Ni u četvrtak uveče nije postignut dogovor o trajnom režimu za registarske tablice, iako je 21. april važio kao krajnji rok za model stikera. Tako su u prethodnom periodu građani centralne Srbije na ulazu na Kosovo stavljali nalepnice preko grba, a isto je važilo za one koji dolaze sa Kosova u centralnu Srbiju.
Pregovarači iz Beograda i Prištine Petar Petković i Besnik Bisljimi za nepostizanje dogovora krivicu prebacuju jedan na drugog, a Miroslav Lajčak, evropski posrednik u dijalogu, poziva obe strane da se sastanu ponovo u narednim danima kako bi se dogovorili “o putu napred i nastavili razgovore o trenutnim pitanjima“.
Goran Bogdanović, bivši ministar za KiM u Vladi Srbije, navodi za “Novu” da oni, na severu Kosova, ne znaju šta će biti već od utorka i da strahuju da li će moći da odu do centralne Srbije.
“Priština neće do utorka preduzimati ništa zbog vaskršnjih praznika, ali nisam siguran da neće već od utorka, pogotovo za tablice koje su sa oznakama gradova sa KiM – KM, PR, GL… To i jeste cilj Prištine da te tablice ukine. Mi koji imamo tablice sa tim oznakama, imaćemo veliki problem i sa zebnjom očekujemo šta će dalje biti. Nećemo moći ni do centralne Srbije da odemo”, kaže Bogdanović.
On navodi da ima mnogo nerešenih pitanja kada je reč o sprovođenju Briselskog sporazuma, počevši od diploma do energetskog sistema.
“Bez obzira što je potpisan sporazum o energetici, to još uvek nije implementirano na terenu. Imamo katastar koji još uvek nije rešen. Razmenjene su kopije katastarskih knjiga, ali su ostala nerešena pitanja imovinskih odnosa. Dok nije vraćena ta dokumentacija u Prištinu, imali smo problem gde su Albanci u stotine slučajeva uz saglasnost dva svedoka, srpsku zemlju prepisivali na Albance. Cilj tog Briselskog sporazuma je bio integracija Srba sa severa Kosova u kosovske institucija. Svi znamo da Prištini nije stalo ni do ZSO, ni do drugih pitanja. Kao što ni Beogradu nije stalo da reši neka pitanja da bi to stalno bilo u žiži interesovanja, da bi mogli na dnevno političkoj bazi da manipulišu sa patriotizmom”, smatra Bogdanović.
Upitan koliki bi značaj za intenziviranje dijaloga imala Zajednica srpskih opština, on kaže da ZSO ni na papiru nema velika ovlašćenja i da su jako male razlike u odnosu na Ahtisarijev plan, koji je ugrađen u zakone i Ustav Kosova.
“Priština koristi ZSO da bi pokazala da su oni protiv “Republike Srpske” na Kosovu, što nema nikakve veze”, navodi Bogdanović.
Sa druge strane, za Aleksandra Popova iz Igmanske inicijative ZSO je ključna tačka sporazuma. On za naš list navodi da će Srbija, dok se to pitanje ne reši, imati argument da negira mogućnost dogovora i ističe da je lopta u dvorištu Prištine.
“To što je njihov Ustavni sud doneo odluku da ZSO nije u skladu sa Ustavom to nema veze, ako je preuzeta obaveza u Briselu. Oni bi to uz pritisak sa Zapada mogli i morali da urade. Međutim, za sada ta volja ne postoji. U ovom trenutku je veći pritisak na Srbiju da se potpiše sporazum, pa da se onda rešavaju neka druga pitanja. Tu postoje dve varijante – pravno obavezujući sporazum, koji je formulacija Evrope, i druga varijanta koju traži Amerika – uzajmno priznanje. Evropa tu ide na mek način i ispustila je taj proces iz ruku još u vreme Mogerinijeve, a ni Lačjak nije mnogo agilniji”, ističe Popov i dodaje da bi to moglo da se reši uz pritisak Amerike, koja ima apsolutni uticaj na Kosovu.
On naglašava da je pitanje registarskih tablica simbolično i da nema istu težinu kao ZSO.
“Energetika je posebna priča, kao i imovina. Postoji pitanje jezera Gazidova, Trepče, ali i kompletne imovine na Kosovu. Tablice su simbolične”, kaže Popov.
Na konstataciju “Nove” da iako su, kako navodi, simbolične, ni oko njih ne možemo da se dogovorimo, naš sagovornik kaže da je to tako zato što SAD ima pristup da se Srbija i Kosovo prvo međusobno priznaju, pa da se onda ide ne rešavanje takvih stvari.
Bonus video: Prebrojali smo sve Vučićeve poraze u trci za Beograd od 2000.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
