Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je danas da Ministarstvo poljoprivrede krije koliko država duguje poljoprivrednicima za podsticaje za prethodne godine i da će možda i polovina od 70 milijardi dinara predviđenih za ovogodišnje podsticaje otići na isplatu dugova, što će dodatno pogoršati već veoma teško stanje u poljoprivredi, jer će onemogućiti njen razvoj.
„Najveći problem je novac i ljudi odlaze sa sela jer od svog rada ne mogu normalno da žive, a država ne isplaćuje redovno svoje obaveze prema seljacima. Da li je plan države da se snalazi kako ko može, pa da se zbog toga smanji broj malih proizvođača, a da veliki postanu još veći? To vodi gašenju poljoprivrede u Srbiji“, rekao je Aleksić na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu.
Aleksić je podsetio da je od ministarstva pre nekoliko meseci tražio da objavi tačan iznos dugova poljoprivrednicima za podsticaje, ali da do danas nije dobio odgovor.
„Nebriga države i nedostatak strategije doveli su do toga da je danas, prema popisu, u Srbiji broj poljoprivrednih gazdinstava od 2012. godine smanjen za više od 70.000, bilo ih je 628.000, a sada ih je nešto više od 500.000, dok je tek svaki 14. nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina“, rekao je Aleksić.
Aleksić, koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u Trsteniku, istakao da je stanje u poljoprivredi lošije iz godine u godinu i da vlast „nije ništa uradila u prethodnih 10 godina“.
„Proizvodnja mleka se gasi, ljudi koji su imali 10 krava pre godinu dana sada nemaju nijednu, a onaj ko prestane sa proizvodnjom mleka više je nikada ne obnavlja. To je tragedija. Broj muznih krava je u poslednjih 10 godina spao sa milion na svega 400.000“, rekao je Aleksić.
Dodao je da je zbog toga u prva tri kvartala prošle godine uvezeno 7.077 tona mleka u prahu u vrednosti od 28 miliona evra, a 17,7 miliona evra je potrošeno za uvoz mleka iz Poljske i drugih država.
„Srbija ima pet miliona hektara obradive površine, a uvozimo krompir iz Francuske, uvozimo mleko, meso i prasiće – to je tragedija. Ukinuta je carina na uvoz prasadi da bi se čuvao socijalni mir snižavanjem cene na tržištu, jer nema dovoljno prasića pa su cene porasle, a nema ih dovoljno jer su proizvođači uništeni zbog loše agrarne politike i izostanka državne podrške“, rekao je Aleksić.
Naveo je da je 2019. godine uvezeno mesa u vrednosti od 98 miliona evra, 2020. godine za 102 miliona evra, a 2021. godine za 109 miliona, a u prvih devet meseci prošle godine uvezeno je mesa za 132 miliona evra.
„Subvencije u Srbiji iznose u proseku između 35 i 40 evra po hektaru, dok u EU i do 900 evra po hektaru. U Srbiji se prosečno po hektaru proizvede u vrednosti od 1.000 evra, a u Holandiji je to 17.000 evra, iako Holandija ima milion i po hektara obradive površine, koliko i samo ima u Vojvodini“, rekao je Aleksić.
Aleksić je naveo da je potrebno uvođenje sistema e-Agrar, ali da je za to određen neprimenjivo kratak rok.
„Za tri meseca da naterate poljoprivrednike od kojih mnogi nemaju ni mobilni telefon da se do aprila upišu u e-Agrar. Samo u Rasinskom okrugu ima 18.000 poljoprivrednih gazdinstava, a jedna poljoprivredna stanica, i sada bi njih 18.000 trebalo da do aprila dođe po identifikacioni broj, a pre toga da odu u policiju. Da li ste svesni da je to nemoguće? Vi niste svesni kako žive poljoprivrednici i kakvo je stanje“, rekao je Aleksić predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.
Aleksić je dodao da je Slovenija godinama uvodila sistem e-Agrar, a da Srbija planira da ga uvede za tri meseca, što je „potpuno nerealno“.
BONUS VIDEO: Počelo je_ Poljoprivrednici stavljaju katance na farme!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar