"Vlast svojom retorikom daje zeleno svetlo za napade na novinare, a policija deluje kao da se plaši“: Generalna sekretarka NUNS o odnosu države prema medijima

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), od početka godine zabeleženo je više od 280 napada na novinare.

Pre nekoliko dana u Novom Sadu policija je napala novinare Razglas news, Blokada INFO i N1.

Danas je policija gledala dok je na našu ekipu, na novinarku Maju Nikolić i snimatelja Ivana Palovića, nasrtao stanovnik Ćacilenda, razlupavši kameru koju je prethodno oteo.

Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, došla je na teren sa Veranom Matićem nakon što se napad desio.

"Bilo je strašno, dođete na mesto događaja i vidite policiju koja tu šeta, a niko ne reaguje. Novinarka je dozivala u pomoć policiju, niko nije hteo da joj priđe, da uzme izjavu, da im pomogne. Poručili su im da nisu nadležni i da čekaju drugu ekipu. Nakon toga mi smo došli. Kamera i ceo taj deo gde se dogodio incident uopšte nije bio zaštićen. Ja sam prišla policiji i pitala ih da li mislite da bi trebalo možda da zaštitite ovo pre uviđaja. Pitali su me čime, jer nemaju traku. Ponudila sam da ja odem i nabavim tu traku ako je problem", rekla je ona za N1.

Tužilaštvo.... ili ipak ne?

U sledećem trenu su im, navodi Filipovićeva, rekli da je tužilašvo donelo odluku da ne radi uviđaj.

Međutim, odbili su da im kažu koje tužilaštvo, koji tužilac.

"Rekli su Maji (Nikolić) i kolegi snimatelju da mogu da odu do stanice Stari grad i daju izjavu, ako žele, ali da uviđaja neće biti", rekla je ona.

Kolege su za to vreme zvale kontakt tačke iz Prvog osnovnog tužilaštva (kom pripada Stari grad), kao o policiju, Više javno tužilaštvo, ali se niko nije javljao.

"Kada smo uspeli da dobijemo tužioce, rekli su nam da oi nisu doneli takvu odluku, ali da su čuli da će uviđaj biti urađen i da je policija to preuzela", rekla je ona.

Sve ovo joj govori da institucije ne funkcionišu.

"Meni je sve ovo bilo sumnjivo, jer ne možete da kažete 'tužilaštvo kao takvo'. Morate da znate tačno ko vam je doneo odluku. Tako da nisam sigurna da li je zaista bilo ko u tužilaštvu doneo tu odluku, pa se posle predomislio, ili je zapravo to bio pokušaj policije da na neki način taj slučaj skrajne, da se ne uzmu otisci. Oni su njima rekli da pokupe svoju opremu i prijave slučaj ako hoće. U tom smo mi prišli i rekli da otisci ne mogu tako da se uzmu...", objasnila je ona.

Kako će tužilac okvalifikovati ovo krivično delo, još nije poznato, dodala je Filipovićeva.

Policija im je rekla, nastavila je, kako će postupati dežurni tužilac, ali ime nisu dobili.

Koga se policija plaši?

U javnosti se spekuliše da je muškarac koji je slomio kameru ranije osuđen za ubistvo i da je bio na poternici.

"Strašno je što mi kao novinari i građani moramo da vodimo istrage koje treba da rade tužilaštvo i policija. Kada dođemo u situaciju da moramo da preuzmemo sami pravdu u svoje ruke, to se neće dobro završiti", rekla je ona.

Upitana da li joj deluje, na osnovu i prethodnih slučajeva, da se policija plaši tih ljudi, odgovara da policajci deluju zastrašeno.

"Da li se plaše tih ljudi ili svojih nadređenih, ne znam. Otkako je uspostavljen taj kamp, teško je izbrojati koliko se napada desilo i na građane, i na novinare. Policija nijednom nije reagovala adekvatno, nijednom nisu zaštitili novinare. Čak su imali izjave tipa 'nemojte da ih provocirate, znate kakvi su tek prema nama'", rekla je ona.

Upitana koja je situacija gora - kada policija bije novinare ili kada neće da ih zaštiti od onih koji ih tuku, Filipovićeva kaže da su primetili izvestan trend.

"Prvo je krenulo od opstrukcije policije u istragama. Od 62 zabeležena slučaja u 2024. godini, u 34 policija nije preduzela radnje koje su im bile naređene da urade od strane tužilaštva. Dakle, prvo je krenula ta institucionalna opstrukcija. Onda smo došli u situaciju da neće da zaštite novinare kada rade svoj posao, kada im se obrate za pomoć, a oni su prisutni. Sve to toga da su počeli i da udaraju novinare. Imamo snimak gde se vidi da je snimatelja gađao kamenom policajac. On je sva sreća imao šlem. Da nije imao, ne znam kako bi se to završilo", rekla je ona.

Srbija kao zemlja visokog rizika za novinare

Srbija se, saglasna je, pretvara u zemlju visokog rizika za novinare.

"Proglašeni smo teroristima i za nekog ko izaziva rat. Nabavili smo šlemove kako bi se novinari zaštitili. Sada nabavljamo i neke pancire koji nisu za ratnu zonu, ali mogu da zaštite novinare od pirotehničkih sredstava, kamenja, suzavca i tako nekih stvari koje su zapravo sada svakodnevica, ako izveštavate sa protesta", ukazala je.

Uprkos nefunkcionisanju institucija, neprestano podnose Sektoru unutrašnje kontrole MUP, kazala je. Jedini pozitivan ishod je da sada brže pozivaju novinare da daju izjave, ali još nema slučaja da je neki policajac na bilo koji način sankcionisan.

"I dalje moramo da verujemo u te institucije, da preduzimamo pravne korake, ako ništa drugo, za budućnost u kojoj će neki odgovorni ljudi hteti time da kazne počinioce", zaključila je ona.

Ona ukazuje na ozbiljnost ove situacije - razbijena kamera je mogla da bude razbijena novinarka.

"Retorika koja dolazi sa vrha vlasti otvara put bilo kome da napadne novinara. Neko ko je nosilac vlasti u ovoj državi smatra da je u redu da novinari budu napadnuti. I zašto onda neki građanin ne bi pretio smrću, ne bi nekoga sačekao ispred vrata i razbio mu nos, ne bi nekome oteo kameru i razbio beton, zato što on smatra da na taj način pomaže ovoj državi i rešava se nekih ljudi koji urušavaju i rade protiv njegovog ličnog interesa?", istakla je ona.