Više tužilaštvo nedeljama ćuti o slučaju Vladimira Štimca: Ne mogu da ga optuže za rušenje ustavnog poretka, ali mu sudije i dalje brane da ide na proteste i sve javne skupove

Više javno tužilaštvo u Beogradu mesec dana ne odgovara na pitanja „Nove“ u vezi sa istragom koja je početkom novembra prošle godine pokrenuta protiv jednog od najistaknutijih građanskih aktivista, nekadašnjeg košarkaša i reprezentativca Vladimira Štimca, kog tereti za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Da je Štimac samo jedna u nizu žrtava represije, koju režim uporno sprovodi uz pomoć svojih lojalnih kadrova i „poluga“ u pravosuđu, ukazuje najpre to što se istraga protiv njega, očigledno, nije pomerila sa mrtve tačke, jer ni posle skoro puna tri meseca, nisu preduzete bilo kakve nove dokazne radnje, niti je podignut optužni predlog. Za sve to vreme, Štimcu je odlukom Višeg suda u Beogradu zabranjeno da prisustvuje svim javnim skupovima, a zbog te mere koja je uredno i dalje na snazi i to bez smislenog obrazloženja, on je prinuđen da izostaje sa svih javnih događaja, pa čak i onih privatnih i porodičnih.

- Štimac je sam izjavio za mu je najteže palo što je bio onemogućen da prisustvuje prvoj utakmici svog deteta, jer ista takođe ima status javnog skupa. VJT po ustaljenom receptu njegov predmet, kao i ko zna koliko sličnih, drži u fioci, jer su svesni da su optužbe za ovako teško delo, bazirane na nepostojećim dokazima, neodržive pred sudom. Zato nema novih radnji, niti optuženja , već samo održavanje neosnovane mere zabrane na snazi koja može da traje u nedogled. To je verovatno i bio cilj – kaže za „Novu“ izvor upoznat sa slučajem.

Postupak protiv Štimca, od prvog dana, odvijao se po već ustaljenom receptu i šablonu koji su poslednjih godinu dana razradili Više javno tužilaštvo (VJT), na čijem je čelu Nenad Stefanović, kao i Viši sud, odnosno njegov prvi čovek, sudija Dragan Milošević.

Od trenutka kada je Štimac uhapšen, policija, tužilaštvo i sud, jedan za drugim, počinili su niz nezakonitosti i zloupotreba, koje su naposletku rezultirale izricanjem mere zabrane. Ista je izvesno, od starta i bila zamišljena kao idealan način da se Štimac kao poznati sportista, javna ličnost i učesnik apsolutno svih skupova i protesta širom države, konačno skloni sa ulica. Koliko je čitav postupak protiv njega neosnovan i nezakonit, najbolje se može utvrditi honološkim osvrtom, pa s toga, krenimo redom.

Hapsili ga kao teroristu

Vest o hapšenju Vladimira Štimca pronela se u noći 2. novembra, dan nakon što je u Novom Sadu obeležena godišnjica obrušavanja nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, koja je ubila 16 ljudi, dok je još jedna mlada žena i majka ostala trajno osakaćena. Tog dana, Dijana Hrka, majka Stefana Hrke (27), jedne od 16 žrtava nadstrešnice, otpočela je štrajk glađu, pred ogradom takozvanog „ćacilenda“ ispred Skupštine Srbije.

Uz Hrku su sve vreme bili brojni građani, studenti, učenici, ali i ratni veterani, a kordoni policije razdvajali su ih od pristalica vlasti i kriminalnih grupa koje su tokom celog dana popunjavale prostor ispred Skupštine. S prvim mrakom, intenzivirale su se provokacije, začuli su se prvi pucnji pirotehničkih sredstava, koja su poletela iz „ćacilenda“ ka šatoru jedne očajne i unesrećene majke, dok je sve bilo propraćeno neprimereno i morbidno glasnom muzikom, s gotovo perverznim izborom turbo-folk pesama.

Kordoni policije nisu ni pokušali da obuzdaju razularenu masu krminalaca, već su sav ovaj užas samo nemo posmatrali. Među okupljenima koji su došli da podrže Hrku, bio je i Vladimir Štimac, koji je iziritiran neprekidnim iživljavanjem koje je dopiralo iz „ćacilenda“ počeo da viče i poziva građane da izađu na ulicu. Zbog policajaca koji su bili licima okrenuti ka njima, a leđima "ćacijima" koji su pravili haos, dodatno su svi okupljeni bili iziritirani, kao i činjenicom da su pripadnici MUP sve vreme držali ruke na oružju.

Upravo taj snimak poslužio je kao razlog, da dokazani režimski lojalista Nenad Stefanović stupi na scenu i uz pomoć svojih ličnih „poluga“ i lojalista, u konkretnom slučaju tužiteljke Danijele Jokanović, uputi policiji nalog da privede Štimca. Koliko je celokupna zamisao bila podmukla i perfidna, najbolje dokazuje činjenica što policija nije odmah postupila po naređenju, već tek posle nekoliko sati, kada se situacija umirila, a građani polako počeli da se razilaze.

Grupa policijaca, napravila je Štimcu sačekušu ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici, a nekoliko njih bukvalno je skakalo po njemu, sve dok ga nisu oborili na kolovoz i vezali lisicima. Sve je izgledalo kao da u tom trenutku na ulici leži terorista koji je prethodno počinio masovni zločin, a ne proslavljeni sportista. Nekoliko svedoka pokušalo je da dozove građane u pomoć i spreči njegovo hapšenje, ali bezuspešno.

Nezakonito zadržavanje

Hapšenje Štimca bila je vest kojom je otpočeo naredni dan, odnosno 3. novembar, a njegova supruga, roditelji, prijatelji i advokati proveli su noć pokušavajući da saznaju gde ga je policija odvela. U ranim jutarnjim satima, stigla je informacija da se Štimac nalazi u centrali beogradske policije, kao i da mu je dežurna tužiteljka VJT Danijela Jokanović, koja pritom, ispostaviće se kasnije, uopšte nije bila dežurna tog dana, odredila policijsko zadržavanje od 48 sati, što su rešenjem konstatovali policajci Marko Jovanović i Aleksandar Plavšić.

Štimčev advokat odmah sastavlja žalbu na pomenuto rešenje, koju usvaja sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Ksenija Marić, te nalaže da se Štimac odmah pusti na slobodu. U obrazloženju navodi da tužiteljka Jokanović nije navela razloge za određivanje zadržavanja, te joj isto vraća i na ponovno odlučivanje.

Policija, pak ne postupa po naredbi suda, već Štimca nastavlja da drži u statusu zadržanog lica, sve do popodneva kada ista tužiteljka sastavlja novo rešenje o nezakonitom zadržavanju, na koje advokati odmah pišu i novu žalbu. Uprkos obećanju gorepomenutih policajaca da će ista odmah biti odneta u sud, kao što je to učinjeno sa prethodnom, Štimac provodi noć u pritvoru i tek sutradan biva sproveden u Palatu pravde na saslušanje kod iste tužiteljke.

U detaljnoj odbrni, Štimac je najpre odbacio sve navode krivične prijave i negirao da je počinio delo za koje se tereti, tvrdeći da je vikao u afektu i iz revolta zbog svega što se tog dana događalo u "ćacilendu", a posebno zbog policajaca koji su i njega i druge okupljenje očigledno provocirali načinom kojim su držali za oružje.  Dodao je da da se pojavljuje na svim skupovima kako bi stao uz pobunjene građane i studente, kao i da bi njih štito, ali i kako bi podržao već iznet zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i da zahteva da se Aleksandru Vučiću sudi u Srbiji zbog veleizdaje i gaženja ustavnog poretka. Dodao je da je cilj režimu bio i da javnosti predstavi kako se on uplašio hapšenja, ali da u tome nisu uspeli.

Vladimir Štimac Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs

S predlogom za jednomesečni pritvor, Štimac je potom izveden pred sudiju za prethodi postupak, ovog puta Mariju Janković Debeljak, pred kojom je ponovo negirao da je pozivao na rušenje ustavnog uređenja, kao i da njegovo vikanje nije nikog niti išta isprovociralo i pozivalo na nerede. Njegovi branioci upoznali su sudiju sa činjenicom o nezakonitom zadržavanju Štimca, nakon čega je ona odbila zahtev VJT kao neosnovan i Štimca odmah pustila na slobodu.

Po poznatom običaju, nekoliko dana kasnije usledio je preokret.

Preinačavanje odluke

Ispitujući žalbu koju je VJT uložilo Višem sudu zbog puštanja Štimca da se brani sa slobode, osam dana kasnije, krivično vanpretresno veće u sastavu predsednika veća sudije Dragana Miloševića, koji je istovremeno i predsednik suda, kao i članova veća sudija Tatjane Sretenović i Irene Kovačević, donosi odluku da delimično uvaži žalbu i Štimcu izrekne meru zabrane prisustvovanja svim javnim skupovima.

Nije poznato da li je odluka bila jednoglasna, ali je ista na snazi i posle tri meseca, dok ishod istrage i eventualno optuženje nisu ni na vidiku. Inače, da podsetimo, na identičan način, uz saučestvovanje pojedinih sudija iz KV veća, predsednik Višeg suda preinačavao je gotovo sve odluke sudija za prethodni postupak, u slučajevima kada hapšeni na protestima nisu zadržavani u pritvoru jer za to nije bilo nikakvih osnova. Bilo je slučajeva da su pojedinci ponovno vraćani u pritvor, ali i ovakvih gde su izricane mere zabrana, koje očigledno niko nema nameru da redovno i blagovremeno preispituje.

Uzvratio prijavama

Zbog nepostupanja po nalogu sudije za prethodni postupak, te nezakonitom zadržavanju u policiji, Štimac i njegovi advokati podneli su krivične prijave JTOK „protiv organizovane kriminalne grupe“ - tužiteljke Jokanović i policajaca Jovanovića i Plavšića zbog zloupotrebe položaja. Po istim osnovama upućen je i zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu kao i ustavna žalba Ustavnom sudu.